Tačno 26. februara 2019. godine mladi štoper Partizana Svetozar Marković uspešno je operisao lateralni meniskus u Opštoj bolnici Atlas u Beogradu. Prvih dana reprezentativne pauze, a nakon što se pojavio na stadionu Partizana sa željom da podrži svoje saigrače, Sveta govori o periodu rehabilitacije i povratku na teren.
− Prve dane posle operacije sam mirovao i u bolnici, a potom i kod kuće. Trudio sam se da tih dana što manje zamaram koleno, a onda sam četvrtog krenuo sa laganim vežbama.
Da li su ti ikada tokom tog perioda prolazile misli: „Zašto se meni ovo desilo, zašto baš ja?”
− Pa nisam baš razmišljao o tome zašto se meni desilo baš u trenutku kada sam u dobroj formi i kada treba da igram fudbal. Vrlo realno posmatram stvari u životu, a pritom sam svestan da je ovo fudbalu i da se svakom može desiti. Od prvog trenutka samo razmišljam da se što pre vratim na teren.
Ko je bio sa tobom u tim trenucima?
− Porodica je bila sa mnom pet, šest dana posle operacije dok nisam izvadio konce i mogao polako da savijem nogu.
Kako su protekli prvi dani rehabilitacije?
− Lagane vežbe sam počeo da radim četri dana od operacije i one nisu bile naporne. Radio sam i terapije posle svakog treninga koje radim i dalje. Što se tiče bolova, nisam ih imao uopšte.
Da li je istina da već sada trčiš krugove po Adi?
− Sa trčanjem sam počeo pre sedam dana, a sa loptom bi trebao da počnem da radim u sredu ili četvrtak. Radujem se što se vraćam na sportski centar, ali neću odmah početi da radim sa ekipom, već individualno sa kondicionim trenerom.
Da li si pratio Strahinju Pavlovića koji te je praktično zamenio?
− Naravno da sam pratio, snašao se odlično i nadam se da će tako i nastaviti. Videli smo se nekoliko puta i razgovarali o njegovim utakmicama.
Videli smo te u subotu na stadionu, bio si i sa ekipom u svlačionici?!
− Mnogo mi nedostaju utakmice i treninzi. Jedva čekam da ponovo budem na terenu i igram utakmice. O saigračima i toj nekoj našoj atmosferi da i ne pričam….
Zvanični sajt FK Partizan
Biljana Obradović
