U današnje vreme sportisti u razgovorima za medije često vrte dve, eventualno tri fraze, kao da su naučene napamet i ne oslikavaju ono što zaista misle. Opet, ima onih koji pričaju bez dlake na jeziku i čije su izjave originalne i autentične, bez onoga „ispoštovali smo dogovor iz svlačionice2 i „moramo da pružimo maksimum“.
Uroš Luković, košarkaš Mornara iz Bara i prošlosezonska „petica“ Partizana spada u ovu drugu grupu, a dobre partije ove jeseni bile su pravi povod za razgovor u kojem smo dotakli i stvari koje nemaju veze samo sa košarkom.
MOZZART kvote —->>> 7341 Mornar – Cibiona 1 (1,60), X (14,5), 2 (2,55)
Iako poštuje dogovor iz svlačionice i pruža maksimum na treningu i utakmicama ambiciozne ekipe iz Bara, gorostasni Beograđanin iz prave košarkaške familije ne odstupa od svog „fazona“.
“Zasad je sve super. Imali smo samo jedan pravi kiks, zadovoljni smo i nadam se da možemo da vežemo još nekoliko pobeda u narednom periodu. Uslovi su vrhunski, dosta se radi, navijači pune halu, a uprava je baš dosta uložila u ekipu“, rekao je Luković na početku razgovora za MOZZART Sport.
Barani su, doduše, sezonu počeli porazom u kvalifikacijama za trećerangirano evropsko klupsko takmičenje.
“Igrali smo kvalifikacije za tu FIBA Ligu šampiona protiv Saratova. Smrzli smo tamo, bilo je jedno minus 200, postavljali su ljudi parket u hali gde se igra hokej. Samo ne znam da li je i led bio ispod toga“.
Posle toga Mornar je prešao da igra u FIBA Evrokupa kup.
“Te ekipe imaju novac, a nemaju pojma… Pare uopšte nisu loše, dobijaju tamo igrači i po 50.000 evra za sezonu“.
Inače, Luković je trenutno prvi bloker lige, a to mu je godinama unazad bio najjači segment u igri.
„Zasad sam zadovoljan i svojim učinkom. Trenutno sam prvi bloker u ligi, a s obzirom da imam veću minutažu nego prošle sezone verujem da mogu da budem još 50 posto bolji kako ova bude odmicala.”
Iako je imao sasvim dobre partije prošle sezone u Partizanu, Luković se nije zadržao u klubu koji voli od malih nogu.
„Muta me nije hteo. A da je bilo bar nekakve šanse, ostao bih u Partizanu. Samo, tužno je što mi se baš niko nije javio posle onog poraza od FMP-a u polufinalu Superlige kad smo i završili sezonu“.
To znači da bi se ipak jednog dana vratio u klub iz Humske?
„Prijatelju, uvek bih se vratio u Partizanu. Šta ću kad ga volim“!
A prošla sezonu među crno-belima, prema rečima 28-godišnjeg centra nije bila tako loša u rezultatskom smislu.
„Osim pomenutog kiksa protiv FMP-a, imali smo dobre rezultate. Osvojili smo četvrto mesto u Jadranskoj ligi, onako otrovani smo bez pola ekipe igrali finale kupa, a i u toj Ligi šampiona smo dogurali do nokaut faze.”
Kakav je bila tvoja saradnja sa Aleksandrom Džikićem?
“Imao sam ok odnos sa Džiletom. Mnogi treneri su pričali kako sam talentovan, ali me je samo on doveo u Partizan. I na tome ću mu večno biti zahvalan“.
Luković kaže da je, iako je prošla sezona završena neočekivanim porazom, atmosfera u timu bila dobra.
„To mi nedostaje. Sa mnogima sam ostao u kontaktu. Sa Novicom se čujem deset puta dnevno“.
Ima tu dosta anegdota koje oslikavaju kakvi su odnosi vladali u ekipi.
„Sećam se da je Hečeru na Božić bila potrebna pomoć. Nisu htela da mu upale kola, zvao je portparola kluba, a onda ga je on uputio na mene. Ja sam jedini imao kablove. Au, što je bilo hladno. Palili smo ga na minus deset, srećom, nije padao sneg“.
A znali su i da zapucaju i na „izlet“ kako bi probali kvalitetno praseće pečenje, što je jedna od stvari koja Lukovića posebno raduje.
„Bili smo u Šopiću, to je Birčino selo. Išli smo nas dvojica, Ratkovic i Kenan Karahodžić. Birčin ćale je pekao prase. Ovaj mu je rekao koliko volim da jedem prasetinu, pa nas je častio. Bilo je odlično. Zvao me je i nedavno kad je bila pauza zbog reprezentacije. Nisam stigao. A mogu te prasetine da pojedem koliko hoćeš. Nikad nisam imao problema sa kilažom“.
Poznat je naš sagovornik i kao neko ko ne beži od čari noćnog života, naravno, ne remeteći svoje profesionale obaveze.
„Volim da izlazim. Pa, imam 28 godina, ko ne voli? Prošle godine sam stalno izlazio sa Hečerom, pa sa Vanjom, Mihom…“
Mada, priznaje to Luković, možda bi se stvari u njegovoj karijeri razvijale da je donosio neke drugačije odluke.
„E, da sam košarci posvetio pola od onoga što su neki drugi, ne bih sada bio u Mornaru, nego kod Željka u Feneru“.
Za razliku od Beograda, u Baru baš i nema tako bogate ponude kada su u pitanju izlasci, pa jeLuković odlučio da na drugačiji način potroši slobodno vreme.
„Sad sam u Baru kupio Soni, bukvalno sam ga zapalio koliko igram. I njega i televizor. Omiljene igrice su mi Watchdogs i NBA 2017. Igram to po ceo dan. Uzmem Fener ili Golden Stejt i – peglam“.
A kad smo kod NBA, valja pomenuti da je Luković svojevremeno imao bliski susret saAmareom Stodemajerom.
„Trenirao sam u Finiksu u njihovom letnjem kampu pre nekoliko godina. Tad sam dobio dva puta i njega i Tomasa. Ali nismo ostali u kontaktu (ha-ha,ha)…“
Jedna od stvari koje Luković voli pored košarke su i automobili.
„Volim kola, vozim BMW sedmicu, kao iz filma Transporter. Volim starija kola, nikada me nisu zanimali najnoviji modeli“.
Da se vratimo još malo na aktuelno trenutak. Zašto si odlučio da posle Partizana odeš baš u Mornar?
„Imam ugovor na godinu dana. Nije mi na prvom mestu bio novac, već da izaberem grad koji je makar relativno blizu kuće. Često mi se desi da skoknem do Beograda. Nekad makar i na kafu, kupim kartu, sednem u avion i dođem kući“.
Luković je, inače, ozbiljan trag ostavio u Makedoniji gde je nastupao za Kožuv, Kumanovo i MZT Skoplje. A i odande nosi niz anegdota od kojih je svakako najbizarnija ona u vezi sa navijačima Kumanova.
„To se desilo kada sam prešao iz Kumanova u MZT. Ljudi su doneli krst sa mojim imenom i neke sveće. Ali, to me je samo dodatno motivisalo. Nema veze, lepo mi je bilo u Makedoniji“.
A upravo je MZT označio kao posebno dobro organizovan klub.
„Najbolje uslove za rad i treninge u celoj ligi ima MZT. To nema niko. E sad, ja ne bi bih imao dilemu kada bi mi neki klub iz regiona, poput Mornara nudio 100.000 evra ili poslednji klub u Španiji, kao Betis, davao iste pare, pre bih izabrao Mornar. A kada bi tu bio i Partizan, ne bi ni pitao koji su ostali klubovi“.
U regionalne klubove spadaju i oni iz Hrvatske. Da li bi mogao sebe da zamisliš u nekom tamošnjem klubu?
„Ne bih imao problem da igram za Cibonu ili Cedevitu, ali, recimo, za Zadar nikad ne bi potpisao jer su tamošnji navijači, ipak, hardkor.
Brat Marko i sestra Branka takođe su uspešni košarkaši. Uroš i Marko su već igrali zajedno za MZT, ali 213 centimetara visoki centar ima još jednu želju.
„Daće bog da jednog dana zajedno sa bratom zaigram u Partizanu. Na primer, da to bude kad se crno-beli vrate u Evroligu“.
Tako priča Uroš Luković – bez uvijanja i lažne skromnosti, a sa obe noge na zemlji.
