Posle pobede nad Italijom u Pezaru, u razgovoru za Meridian sport, Nikola Tanasković je izgovorio rečenicu koja se u Humskoj neće preslušavati samo jednom. Reprezentativac Srbije i novi-stari košarkaš Partizana nije se sakrio iza fraza kada je došao red na atmosferu oko crno-belih pred sezonu — jasno je stao iza ekipe koja se sklapa, iako je svestan da je narativ na mrežama otišao u drugom pravcu. Ako se doda da su ga u istoj noći javno pohvalili i Jokić i Alimpijević, jasno je zašto je ovo leto za njega, kako sam kaže, „iz bajke“.
Rečenica koja Partizanu znači više od jedne izjave
Tanasković je pitanje o utisku iz Humske dočekao spremno, bez uvijanja:
„Čini mi se da je tim veoma dobar. Vidim da se po društvenim mrežama piše onako svašta, da su potrebna nova pojačanja, ali moj utisak je da svako ko je došao, da je stvarno kvalitetan igrač i da zaslužuje da bude deo Partizana.“
Ovo nije PR odgovor, i baš zato je važan. Tanasković je jedan od retkih igrača koji ove pojačanja poznaje i iz reprezentativnog i iz ligaškog konteksta, pa njegov sud ima drugu težinu od komentara sa strane. Ne kaže da će Partizan osvojiti sve, niti da nema nedoumica — kaže da unutrašnja slika ne liči na spoljašnju paniku. To je razlika koju navijač Partizana zna da prepozna.
Naravno, ovakve izjave treba slušati sa merom. Igrač će uvek verovati u svoju svlačionicu, i tako i treba da bude. Ali kada isti taj igrač bez potrebe otvori temu koju je mogao da zaobiđe, to je znak da je unutra atmosfera drugačija nego što deluje spolja.
Povratak kući koji nije samo sentiment
Put do Humske vodio je preko Podgorice, i Tanasković o Budućnosti govori bez ijedne loše reči:
„Provedeno vreme u Budućnosti mi je mnogo pomoglo i bilo mi je fenomenalno. Sve pohvale za organizaciju i tim – izvukli smo maksimum u prethodne dve godine. Bili smo blizu da dođemo do titule pre dve godine kad smo imali svoje šanse.“
O Partizanu govori kratko, ali sa težinom:
„Znači mi da sam se vratio kući. Domaći teren, sve već poznato… Znam šta mi je činiti.“
Za Partizanovu rotaciju upravo takav profil — igrač koji ne traži da mu se objašnjava šta je klub, koji zna Arenu i koji je već prošao pritisak ABA lige — vredi više nego što se to iz brojki vidi. Neće rešiti sve, ali smanjuje broj stvari koje treba objašnjavati iznova.
Kada te pohvali najbolji na svetu
Jokićeva izjava posle Italije nije bila usputna. Kapiten je konkretno pomenuo energiju Lakića, Dangubića, Dobrića i Tanaskovića, i to u kontekstu preokreta koji je Srbiju vratio u meč.
„Bio je jedan prozor u trećoj četvrtini kada su napravili seriju 8:0, ali energija Lakića, Dangubića, Dobrića i Tanaskovića bila je neverovatna. Oni su nam doneli ekstra posede, ekstra poene i energiju koja je vodila tim“, rekao je Jokić.
Tanasković na te reči nije glumio ravnodušnost:
„Mnogo mi je drago kad dođe od momka koji je najbolji na svetu. Trudim se da to neko očekivanje opravdam i da energija nikada ne manjka.“
Ovo je onaj tip pohvale koji igrača u Partizanu može da pretvori u tihi lider tima, pod uslovom da ovakve minute ne ostanu samo reprezentativna epizoda. Zadatak je jasan — istu energiju preneti u Humsku, gde neće biti Jokića da ti otvori tri lakih poena, ali će biti tribina koja tačno zna da prepozna igrača koji ne štedi sebe.
Italija, sudije i deo utakmice koji je Srbija dobila glavom
O pobedi nad Italijom Tanasković je govorio bez patetike. Priznao je težinu istorije, ali i preciznu tačku loma:
„Veoma bitna pobeda za nas. Znamo kakvu istoriju smo imali sa Italijom, tako da smo izvukli maksimum i zasluženo došli do pobede. Od starta je bila dobra, suđenje da ne komentarišem, ali prilično je pušten kontakt i jednostavno smo uspeli da se snađemo i dođemo do pobede.“
A o presudnom trenutku:
„Gudurić i Avramović! Kratak odgovor. To je presudilo. Pogodili su veoma važne šuteve i time nam otvorili put. Počeli smo slabo treću četvrtinu, dopustili im da se vrate, ali smo skupili redove i nismo dopustili da lako poentiraju. Deviza je bila, da idu na penala, pa neka tako poentiraju.“
Za Alimpijevića i atmosferu u reprezentaciji ima samo lepe reči:
„Imamo sjajan odnos. Selektor je izgradio hemiju sa svima, a mi znamo šta nam je posao i to i radimo. Sve pohvale. Koliko god da je teško i zahtevno da se žrtvuje leto, meni lično mnogo prija da igram za reprezentaciju.“
Šta ovo leto ostavlja Partizanu
Tanasković se u klub vraća sa dve stvari koje se ne kupuju u prelaznom roku — samopouzdanjem stečenim u dresu Srbije i javnom potvrdom od najboljeg igrača planete. Sada dolazi teži deo: prevesti to u dnevni posao u Humskoj, gde uloge tek treba da se izbruse, a strpljenje tribina neće biti beskonačno.
„Zanimljivo leto… Osećam se sjajno. Treba da se priključim ekipi. Mislim da ću imati dva dana slobodno. Na meni je da radim.“
I na kraju, cilj postavljen bez pompeznih fraza:
„Što više pobeda u Partizanu i da ako budem pozvan za reprezentaciju, da budemo maksimalno uspešni.“
Ako ovakav Tanasković — onaj koji trči, brani, otvara prostor i ne beži od odgovornosti — bude standard u Areni, njegova izjava o pojačanjima dobiće još jedan sloj. Neće biti samo lepa rečenica u intervjuu, nego argument koji se brani na parketu. A u Partizanu se, po pravilu, sve što vredi na kraju svede baš na to.
