Partizan je, prema pisanju Telegrafa, blizu dovođenja Kristijana Manrikea, španskog levog beka Panetolikosa. Ako se transfer završi kako se najavljuje, crno-beli bi konačno mogli da zatvore poziciju koja im curi još od prošle jeseni, otkako se povredio Mario Jurčević. Vest, međutim, nije zvanična i ima smisla čitati je pažljivo — ne zato što nije verovatna, nego zato što Partizanovo traženje levog beka traje predugo da bi se svako novo ime dočekalo bez rezerve.
Rupa koja traje od Jurčevićeve povrede
Poziciju levog beka Partizan je poslednjih meseci pokušavao da zakrpi svim i svačim. Kroz to mesto prošli su Abdulmalik, Petrović, Đurđević, Milovanović i Samson — igrači kojima to nije matična pozicija, ili im je previše nova da bi je držali u kontinuitetu. Rezultat je bio predvidljiv: ni jedan se nije ustalio, a bek koji nije ničiji zapravo je uvek problem svih.
Zato ovo nije samo još jedno letnje ime. Ovo je pokušaj da se konačno prizna da improvizacija na levom boku traje predugo i da košta više nego što se priznaje.
Ko je Manrike i šta zapravo donosi
Manrike nije igrač sa velikim CV-jem. Karijeru je gradio kroz rezervni tim Rajo Valjekana, a onda je put vodio preko kiparske Omonije, Mađarske, ponovo Španije, do grčkog Panetolikosa. Za grčki klub je prošle sezone odigrao čak 44 utakmice — što je podatak koji se ne zaobilazi. Ko odradi 44 meča u jednoj sezoni, taj je barem dokazano izdržljiv i pouzdan za trenera.
Ove sezone je za Panetolikos upisao tri utakmice, gol i dve asistencije. Skromne brojke, ali za bočnog igrača kome je primarni zadatak odbrana — ne najgore. Ipak, treba biti pošten: govorimo o profilu radnika, ne o igraču koji sam menja utakmicu. Ako neko čeka pojačanje koje će prvom pojavom da preseče Humsku, verovatno će ostati kratkih rukava.
Zašto ovo pojačanje ima smisla samo uz jasnu ulogu
Partizanovi problemi sa levim bekom nisu bili samo kadrovski. Bilo je i taktičke neodređenosti — od igrača koji tu igraju povremeno teško se traži da razumeju kada da udvoje krilo, kada da izađu na presing, kada da drže liniju. Manrike, ako dođe, mora da dobije jednu jasnu ulogu i mesto u prvih 11, ne mesto u rotaciji od sedam različitih rešenja.
Upravo tu leži pravi rizik. Nije problem što stiže igrač bez zvučnog imena; Partizan i ne može trenutno da lovi imena iz gornje polovine top pet liga. Problem bi bio ako se i on pridruži spisku iz prethodnog pasusa — igrača koji su prošli kroz levi bek a da niko nije stigao da im objasni šta se od njih tačno traži.
Šta bi ovaj potez rekao o planu kluba
Ako se transfer zatvori, poruka je jasna: Partizan više ne pokušava da problem reši interno i priznaje da mu treba specijalista, a ne još jedan igrač „za svaki slučaj”. To samo po sebi nije mali korak. Klub koji do juče lepi rane pozajmicama i improvizacijama sada barem traži nešto konkretno.
Sa druge strane, ovakvo pojačanje ne rešava sve. Rešava jednu poziciju. Pravi test biće da li će trener uspeti da od Manrikea napravi stabilnu tačku na levom boku, ili će za dva meseca opet gledati Đurđevića i društvo kako pokrivaju ono što nije njihov posao.
Na papiru, ovo izgleda razumno. U Humskoj se, međutim, papir odavno nije pokazao kao problem. Problem je bio ono što dođe posle prve loše utakmice — i tu će se videti da li je Partizan doveo levog beka, ili samo još jedno ime na spisak.
