– Prošlo je 11 godina, međutim, Saše Ilića se i dalje sećaju u Larisi! Šta kažu? Odličan igrač! – istakao je Marković
Praznovanje pravoslavnog Božića u tri oaze krštenja s tri prsta sa desna na levo (Republika Srpska, Srbija i Grčka), biografija već na petini životnog veka bogata devizom „čudni su putevi gospodnji” i široka lepeza superlativa „naj” (privatnih i profesionalnih) kao svedočanstvo unikatnosti – zaštitni „krajputaši” Svetozara Markovića, ugovora sa Olimpijakosom i, potke za Žurnalovu prazničnu priču, po Aleksandru Stanojeviću „najboljeg igrača Partizana otkad broji drugi mandat u Humskoj”!
– Zvuči lepo i… svakome bi kad trener veruje u njega i kaže tako nešto. Mnogo mi znači, motiv više da radim još jače i, nadam se, napredujem – zbori Marković, od oktobra (posle godinu i „kusur”) ponovo komandant odbrane Parnog valjka (na pozajmici iz Pireja).
Delite li šefovo mišljenje i hoćete li da nastavite u istom stilu?
– Daću sve od sebe da se prikazujem u identičnom svetlu, uz trud budem, po mogućstvu, još bolji, naravno, kad prođem pripreme sa ekipom. Postoji, sigurno, prostor za napredak, pobogu – imam tek 20 godina, ljudi uče i napreduju do kraja karijere. Steknu iskustvo.
Ko su, po vama, najbolji igrači Partizana?
– Razumite, ne bih izdvajao, na poslednjim utakmicama svi su igrali dobro. Eto, Šćekić je bio odličan, Zdjelar konstantan, Asano postigao 11 golova, Holender se sjajno uklopio. O bekovima – da i ne govorim.
Među partizanovcima egzistira dilema – Suma ili Natho: otkrijte, ko je teži za čuvanje?
– I Gvinejac i Izraelac su veliki majstori. Top! Natho je imao bolju karijeru, u Grčkoj svi ga hvale, ostavio je dobar utisak u Olimpijakosu, bio zapažen i u PAOK-u. Slažu se – i ljudina! Suma ima vremena da napravi još nešto, kao mlađi je i brži, pokretljiviji…
Šta mislite, da li će trenerovi komplimenti kod nekih da iniciraju ljubomoru, ili će samo da ih nateraju na još bolji rad?
– Znam da bi mene – na drugu varijantu! Otkad sam se vratio – svi dosta i dobro rade, za tri meseca zajedništva napredovali smo i kao ekipa, dokaz: pobednički niz u finišu jeseni od osam utakmica.
Može li i Partizanova odbrana, trenutno po broju primljenih golova iza Zvezdine, na kraju prvenstva da bude najbolja?
– Daćemo sve od sebe, uz napomenu: nije to samo do poslednje linije. Kad se ne primi gol nisu zaslužni isključivo golman, štoperi i bekovi, već… cela ekipa. Potrebno je da svi rade na defanzivni, kad su agresivni i ovi ispred – naravno da mi je lakše.
Lakše da izgledate kao… Bekenbauer?
– Ha, ha… Trudićemo se da od zime, uigrani tokom drila u Turskoj, izgledamo bolje, višeg nivoa kao ekipa i pojedinci. Planiramo da igramo još lepše!
Partizan, stiče se utisak, ima triling najboljih golmana: kako je dirigovati poslednjom linijom kad se čuvar mreže konstantno menja?
– Verujem, normalno, svoj trojici. Da li je potrebno da nabrajam šta je sve Stojković darivao Partizanu i srpskom fudbalu? Popović je odličan, protiv Voždovca je, na primer, skinuo zicer i pomogao nam da slavimo. Stevanović? Odbranjen penal u Subotici, u 90. minutu, ne može da se zaboravi!
Najbolju partiju prikazali ste u večitom derbiju; kao što obično biva, slava je adresirana strelcu (u tom slučaju – Filip Stevanović). Kob defanzivnih igrača?
– Taman posla da me tako nešto nervira: normalno je da u fudbalu lovorike prigrabe napadači! Daju golove, donose bodove… Voleo bih da u dogledno vreme zatresem protivničku mrežu, nisam odavno… Eto, u prvom mandatu mogao sam da se podičim sa četiri-pet golova, za štopera – dosta.
Nameće se: hoćete li i na proleće da budete najbolji u duelu s komšijama?
– Daću sve od sebe, međutim, voleo bih da neki napadač postigne dva – tri gola. Ja? Kao jesenas: koncentrisan celu utakmicu.
Partizan, trenutno, nije najbolji, može li sa Aleksandrom Stanojević i vama to da postane?
– Sad, na minus devet, nešto da pričamo… Moramo da pobeđujemo do kraja… ako možemo – svaku utakmicu. Imamo još jedan derbi, ostaje da nadoknadimo još šest bodova…
U dogovor Olimpijakosa i Partizana o pozajmici nije uvrštena klauzula o otkupu, međutim, ne krijete želju da i od 1. jula ostanete, bar u istom statusu, među crno-belima?
– Voleo bih da ugovor ima i mogućnost otkupa, ali… Otom-potom. Ima još vremena, može nešto tako da se dogovori i u jeku sezone. Videćemo šta Olimpijakos bude tražio, ako je normalna cena za Partizan – u redu. U suprotnom…
U međuvremenu, da epitet najboljeg u zemlji Helena zadrži velikan iz Pireja?
– Hoće! Olimpijakos je najbolji u Grčkoj, realno. Već sad mogu da kažem – osvojiće titulu, beži PAOK-u sedam bodova, sad je tukao AEK 3:0. Dominacija!
Je li bilo nekih zanimljivih komentara sa Fićom Stevanovićem kad su u Ligi šampiona igrali vaš Olimpijakos i njegov Mančester siti?
– Nije, ha, ha… Građani su neka druga dimenzija čak i za Olimpijakos…
Olimpijakosovci su u Humskoj, ipak, u većini: Natho, Zdjelar, Marković?
– Ranije je bio i Marko Janković… Prisećamo se dana u Atini, očigledno da Partizan i Olimpijakos neguju dobru saradnju.
U „moru” – najjj, prožetih (sigurno ste primetili) većinom pitanja i uz vas – standardne etikete, dodatno: da biste postali „zlatni” morate i da prihvatate najbolje od trenera, po inauguraciji u Partizanovog prvotimca – Đukića i Mirkovića, nekada defanzivaca par ekselans?
– Od Đuke i Bate upijao sam najviše o postavci. Taktički – perfektni! Kad se Đuka, sa 50, skine i zaigra s nama – kao da ima 30!
Milošević je, s druge strane, bio najbolji napadač, skrenuo vam je pažnju – gde je najsvrsishodnije da stojite kad se centarfor zaleti?
– Savo je uvek znao da prepozna šta radi špic, pre svake utakmice govorio mi je šta mogu da očekujem…
Želja vam je – Italija, otud – možda i neki tim Siniše Mihajlovića, upamćenog i zbog reklame za pivo: „Stvarno najbolje”?
– Ne bih se bunio! Bolonja, Sasuolo… Kalčo bi mi, kao i svakom defanzivcu, odgovarao.
Sad, diplomatski, niste želeli da imenujete najboljeg igrača Partizana, u prvom mandatu se znalo – Saša Ilić, interesantno – s vama još jednog zajedničkog klupskog imenitelja?
– Prošlo je 11 godina, međutim, Saše se i dalje sećaju u Larisi! Šta kažu? Odličan igrač!
Upravo je legendarni kapiten svojevremeno rekao: „Sveta ne samo da je talentovan, već je i lep – odavno nismo imali takvog”?
– Saša je legenda u svakom smislu te reči…
Kad smo već kod toga, prija li vam atribut jednog od najlepših srpskih fudbalera? – Dobro, prija, ali… Kad izađemo na teren, nije bitno kako ko izgleda. Kad je neko najbolji i najlepši: ubitačan spoj – i van terena?
– Jeste, ha, ha…
Inicijalna kapisla da se uobrazite?
– Neee… Bar mislim da nisam… Pitajte nekog!
Kažu – niste. Svedoci smo i konsenzusa: Marković je lepo vaspitan?
– E, to već jesam, trudim se da u svakoj situaciji ispadnem korektan prema svima. Volim da ljudi lepo misle o meni…
Svaka bi vas majka poželela za zeta. Plašite li se da vas ne opije slava?
– Nemam sad neku slavu da bi se dogodilo tako nešto, ali ako je budem imao… neće.
Da se pokvari Sveta bilo bi… šteta?
– Ahaha…
Ne gledaju, doduše – apropo i imena, džaba Grobari u vas kad, posle inicijalnog „Partizan, ale”, u čast voljenog kluba zapevaju: „Sveto ime je… večno živeće”?
– Nadimak mi se pojavljuje u sijaset rečenica, čak i kad se na ulici priča nešto peto – okrenem se, pomislim da me je neko zvao. Ha, ha, ha…
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
