Ezra Shaw/Getty Images
Nekome bi bilo potrebno bar duplo više vremena za sve ono što se dogodilo Alenu Smailagiću za prve tri godine seniorske košarkaške karijere. Od mlade zvezde trećeligaša Beka sa beogradske periferije, preko odlaska u NBA, do povratka u Partizan, najtrofejniji srpski klub, sa trenerom još respektabilnijih kvalifikacija, čiji se poziv ne odbija. Neobičan put za momka, koji danas slavi 21. rođendan na zlatiborskim pripremama.
„Mislim da nisam jedini među novim igračima crno-belih kod kojih je na dolazak presudno uticao Željko Obradović. Možda je ovo moj najbolji potez u karijeri što sam došao da radim da radim sa stručnjakom takvog iskustva, od koga može toliko novog da se nauči. A, na prvom mestu, da se dosta napreduje, imam toliko mnogo toga još da učim“, iskreno će Smailagić za Sport Klub.
U poređenju sa onim kako je radio u najjaćoj profesionalnoj ligi sveta, pa i u njenom razvojnom delu, kao nebo i zemlja.
„To je totalno drugačije, a opet zbog trenera. Stigao sam spreman da upijam svaki savet, ali i da pružam maksimum, kako na treningu, tako i na utakmici. Kada se spoje učenje i zalaganje, trebalo bi da proizvedu prave stvari na timskom i individualnom planu“.
Ako govorimo o razlikama između NBA i ostatka sveta, obično se krene od treninga.
„Kod nas se intenzivnije i duže trenira, brzo sam to osetio u novom klubu. Daleko od toga da mi to smeta, došao sam da bih žestoko radio. Takve stvari su mi možda nedostajale tokom boravka u Americi“.
Smailagić je dugoročniji projekat Partizana s obzirom na trogodišnji ugovor.
„Uslovi su odlični, saigrači su pravi, a o kouču da više ne trošim reči, sve govori njegova fascinantna karijera. Nije mali broj stvari koje sam već naučio od Željka i za ovo kratko vreme. Već smo razgovarali šta od mene očekuje, ali i o nekim akcijama“.
Verovatno i o poziciji u timu?
„Voleo bih da igram ’četvorku’, ali će zavisiti od trenera, rivala, utakmica… U ovom trenutku se ne opterećujem takvim stvarima“.
Sagovornik Sport kluba, koji je na parket kročio kao 12-godišnjak u Kotežu, a kao jedva punoletan ostvario košarkaški san svakog klinca na planeti, priznaje da se sa nečim prvi put sreo u crno-belom dresu.
„Ovakve treninge još nisam doživeo. Toliko znanja, ali i strpljenja. Čak i kada uradimo nešto sasvim korektno, ma odlično, Željko ima dodatak u smislu da to može još bolje, na samo neki njegov način. Uporan je da nam dokaže da je u pravu, a to te obori s nogu. Zato ima toliko pozitivnog uzbuđenja, a na treningu, jedan drugog prosto teramo da dižemo ’lestvicu’“.
U Partizanu, pola tima su nova lica. Od Smailagića, pa Kevina Pantera, Zeka Ledeja (Armani), Radiona Kurucsa (Milvoki), Dalasa Mura (Guangdžuo) do Alekse Avramovića (Estudijantes). Lista još nije zaključena.
„Dopadaju mi se saigrači, a boravak na Zlatiboru nije samo znoj u dvorani ili teretani, već i prilika da se što bolje upoznamo, profunkcionišemo, napravimo pravu hemiju, koja može da bude presudna za uspehe“.
Ovo poslednje fanovi čekaju godinama. U tu svrhu, i „slavina“ je baš otvorena.
„Očekujem isto što i navijači. Ne moram da budem konkretniji. Niti će biti lako, ni uvek med i mleko, ali verujem da možemo nešto da napravimo“.
Kao što ste pokušali kao najmlađi igrač u dotadašnjoj istoriji NBA Razvojne lige (Saut Bej Lejkersi, Santa Kruz), na „kašičicu“ u Golden Stejtu…
„Mislim da nisam pogrešio oko odlaska u SAD jer sam napredovao košarkaški, ali i sazreo kao ličnost. U jednom periodu sam trenirao sa gigantima, od kojih sam dosta naučio, o životu, ali i sportu za koji sam se opredelio. Da je košarka mnogo više od akcije na parčetu papira, to je prvo igra. Ali i korekcija izvesnih stvari kao što je moj šut za tri poena. Mnogo su radili sa mnom na tom segmentu, a ja nisam verovao da ću toliko napredovati. Na neki način, taj moj ’izlet’ u NBA, doveo me je u klub sa velikom tradicijom i ambicijama“.
Alen Smailagić je bio na širem reprezentativnom spisku za olimpijske kvalifikacije, ali je promenio pravac.
„Oteglo se sa pokušajem da se dogovorim sa Amerikancima, pa nisam mogao da se stavim na raspolaganje selektoru. Mnogo mi je žao što se završilo sa porazom od Italijana, od kojih mnoge dobro poznajem. Ako sledećeg leta dobijem poziv, sigurno neću odbiti reprezentaciju“.
Originalni članak: Sport Klub
