Serijske greške: Svetozar Marković krivac za pet golova Partizana (VIDEO)

Ne i jedini odgovoran za remi sa Čukaričkim, u kome se ceo tim, izuzev golmana Stojkovića, pre pogotka Mudrinskog ponašao neodgovorno

Jednom može da se desi. Može i da se zažmuri ako se se ponovi. Nije problem ni da se talentu ukaže šansa, međutim, ukoliko se kiksevi repriziraju onda je to pokazatelj da nisu slučajni. A Svetozar Marković ih je napravio toliko da se može krivcem za najveći broj primljenih golova Partizana u dosadašnjem toku prvenstva.

Kao što kaže Zoran Mirković „postoji mala laž, velika laž i statistika“. Upravo ona, kad bi se gledali isključivo brojevi, pokazuje da je odbrana crno-belih najčvršća u Superligi. Matirana je samo sedam puta i sve bi Grobarima bilo podnošljivo da na skoro svakoj utakmici rivali ne stvore makar jedan zicer, a u poslednje vreme prvi i(li) jedini i koriste, pri čemu lopte koje završe u mreži idu na dušu talenta iz „klase 2000“. Od pomenutih sedam golova, za jedan je direktan krivac Aleksandar Šćekić (skrivio penal u Šapcu, Filip Kljajić odbranio udarac Nenadu Gavriću, vezista Mačve bio precizan iz odbitka), jedan je posedica dvostrukog klizanja Nemanje G. Miletića na Čairu, dok je preostalih pet palo u situacijama kad je egzekutoru najbliži bio upravo Marković.

Redom: Radnikov Igor Zlatanović na premijeri u Surdulici, Zvezdin Ričmond Boaći u večitom derbiju (s tim da do dan-danas nije utvrđeno da li je lopta posle udarca napadača iz Gane prešla zamišljenu gol-liniju ili ne), Ermin Haskić iz Radnilčkog u Nišu, Napretkov Aleksa Vukanović minule subote u Humskoj, te Ognjen Mudrinski u završnici gostovanja na Banovom brdu. Svaki put je Svetozar Marković bio pored fudbalera koji je završavao akciju svog tima i nijednom nije uspeo da reaguje dovoljno dobro da otkloni opasnost. Mada, za ovaj poslednji pogodak, nije momak iz Bijeljine jedini odgovoran, pošto to kako su fudbaleri Čukaričkog preneli loptu od svog do tuđeg kaznenog prostora, a da niko od Partizanovih ne izađe u presing, ne napravi faul ili blokira centaršut, pokazuje da u ekipi vlada anarhija i da ni Vladimir Stojković, koliko god bio sjajan, ne može da spreči toliko količinu nebrige za tim. Rikardo stoji, Janković kreće na igrača, ali to nije dovoljno, Smiljanić – koji je ušao da „zaključa“ utakmicu – i Zdjelar ne prave prekršaj u bezbednoj zoni, Urošević ne izlazi na centaršut. I onda se svi pitaju „kako“.

Uostalom, pogledajte kako su Brđani iz šest pasova došli u situaciju da poentiraju, s tim da je, iako je završna karika u lancu, Marković ne može da bude amnestiran od odgovornosti zbog propusta kolega. Bilo ih je previše, jer niko nije uradio šta je do njega da spreči pogodak.

Izuzimajući Vukanovićevo majstorstvo (pogodak petom), indikativno je da su preostala četiri gola pala posle ubacivanja. I to sa desne strane, što ukazuje da ne samo Marković, već i cela odbrana Partizana, ima problem a nabačenim loptama, što se moglo primetiti i na gostovanju u Viljnusu (za razliku, došla sa levog boka) i u dvomeču sa Bešiktaše (čak tri od ukupno četiri gola pala posle centaršuteva). Posledično, igra u vazduhu – katastrofa. Bez obzira da li šefuje Miroslav Đukić ili Zoran Mirković, kiksevi su toliko učestali da postaje zabrinjavajuće, iz navijačkog ugla, kako to da savete nekada vrsnih defanzivaca, Svetozar Marković i njegovi partneri u odbrani, najčešće Mark Valijente u njenom srcu, tek ponekad Nemanja R. Miletić, ne uspevaju da upiju i primene.

U međuvremenu, Svetozar Marković je kao izdanak škole i projekat za budućnost – bar su takve poruke stizale od čelnika – produžio ugovor. Odužio se na tom poverenju nekim, za Partizan, izuzetno bitnim pogocima, kao u revanšu sa Nordsjilandom, prvenstvenom meču sa OFK Bačkom ili kup okršaju sa Zemunom, bukvalno čupajući Parni valjak iz problema, dokazavši da glavom može da bude od velike koristi. Samo, da bi bio cenjen mora da popravi igru u defanzivi, jer je to osnovni zadatak u poslu kojim se bavi.

Mlad je, za njega ima vremena, međutim, nema potrebe da mu ljudi iz kluba stavljaju etiketu kako je novi Nikola Milenković (možda ga i prešiša, ali sad nije taj nivo), kome se ovakvi propusti nisu potkradali u šampionskoj sezoni pod vođstvom Marka Nikolića. Niti ima razloga da ga navijači ugnjetavaju zbog evidentnih propusta, pogrešno bi bilo samo u njegovom pravcu upreti prstom zbog dvocifrenog zaostatka za liderom (nisu problemi samo na terenu), ali isto tako status mladog reprezentativca obavezuje ga da ne sluša one koji će mu tapšanjem po ramenu stvoriti iskrivljenu sliku kako je neko drugi kriv. Samo suočavanje sa istinom, koliko god bila bolna trenutno, može da mu pomogne da propuste detektuje, ispravi i, možda, za godinu, dve ili tri, krene putem onih od kojih uči, jer ni Zoran Mirković, ni Miroslav Đukić nisu bili bezgrešni na početku karijere. A u kakve su štopere izrasli.