Moćan, agresivan, maštovit, brz, donekle i efikasan, Partizan je u četvrtak vratio veru svojim navijačima u lepše dane
Iako je mnogima irelevantno pitanje „ko je preporodio crno-bele: Milošević, Suma ili Asano“, analiza igre protiv Malatije pokazuje da je upravo ta tema i najvažnija u celoj priči o novom – moćnom Partizanu.
Tražeći sebe u funkcionerskim krugovima, legendarni fudbaler se 2016. godine našao u šestočlanoj ekipi Tehničkih posmatrača Evropskog prvenstva i to u društvu Aleksa Fergusona, Gereta Sautgejta, Dejvida Mojesa…
Slušajući Miloševićevu analizu utakmica, preporučili su mu da se posveti trenerskom poslu, što je i učinio.
Za mnoge apsolutno neočekivano, prvi trenerski posao dobio je u Partizanu usred katastrofalne sezone u kojoj su mu šanse za utehu u osvajanju Kupa svođene na minimum u konkurenciji Zvezde i Radničkog.
Izbacio je Radnički, pobedio Zvezdu u finalu i osvojio trofej, ali je Milošević gledan podozrivo sve do čudesne avgustovske noći kad je konačno demistifikovano sve što je uradio.
Sejduba Suma je izraziti primer Miloševićeve uloge u moćnom Partizanu.
Posle dve godine priče o najvećem i najskupljem promašaju u istoriji Partizanovih transfera, dva miliona plaćeni fudbaler iskoristio je poverenje trenera i podršku saigrača.
Asistencijama je spajao saigrače s protivničkim golom, trudio se da i sam pronađe put lopti do mreže.
Posle silnih promašaja dao je gol iz jedanaesterca i radovao se kao da je igrao finale, a ne kvalifikacije za Ligu Evrope.
Definitivno, Suma je skinuo i kamen sa srca Ivici Ilievu, u javnosti satanizovanom upravo zbog kupovine, do juče se činilo, „mačke u džaku“…
Iz crno-belog „džaka“ iskočila je u četvrtak i druga mačka, ali s kandžama jaguara. Tako se raduje Takuma Asano kad postigne gol.
Ono što je Suma shvatio posle dve izgubljene godine u Humskoj, Asano je apostrofirao posle samo dva treninga u Zemunelu.
Brz kao metak ukapirao: da prilikom šuta mora da podigne loptu iznad ruku golmana koji zicere na travi brani kao od šale.
Sa Asanom ceo Partizan dobio je novu dimenziju, a Milošević mogućnost da brzom tranzicijom, odnosno polukontrama konstantno stvara prilike za ugrožavanje protivničkog gola.
U celu Miloševićevu ideju odlično se uklopio i Sadik. Željan golova, dvadesetdvogodišnji fudbaler Rome na privremenom radu u Partizanu, samo visinom deluje kao da je promašio sport.
Postigao je gol, odlično sarađivao sa saigračima, uspevao i driblinzima da napravi pometnju u odbrani Malatije.
Upravo sa njim kompletiran je ubitačni deo tima: Asano je fantastično brz, Suma i Tošić – lucidni i hitri, Sadik – eksplozivan…
Svi ostali – u funkciji ekipe: borbeni do fanatizma, odlučni da plasmanom u Ligu Evrope ostvare prvi cilj u sezoni.
Kako je sve to Milošević uspeo da složi? Znao je šta hoće, imao malo sreće, ali i ideju. Priča se da je sam „pronašao“ Asana, ubeđivao ga da dođe, pregovarao i sa igračem i sa Arsenalom…
Za one koji nisu znali, ili su zaboravili: Savo Milošević bio je direktor reprezentativnih selekcija Srbije – prvaka Evrope i sveta.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal