Saša Lukić postaje ozbiljno fudbalsko ime na Apeninima. Posle perioda adaptacije i minutaže na kašičicu, Lukić postaje standardan šraf u Mihajlovićevoj mašini. U ubedljivom trijumfu nad Peskarom (5:3) predstavio se Italijanima vrlo dobrom igrom, podsetivši da je proizvod čuvene škole u “Zemunelu”, zvanično druge najproduktivnije u Evropi (iza Ajaksove).
“Prezadovoljan sam. Znao sam, dok je utakmica trajala, da sve radim kako je dogovoreno, ali to da mi prilikom izmene aplaudiraju svi ljudi na stadionu… Tek onda sam bio siguran da su me navjači prihvatili. Naježio sam se! Ipak dolazim iz Srbije, lige daleko skromnijeg kvaliteta od Serije A, imam tek 20 leta i svaki minut na terenu u ovako velikom klubu je uspeh. Posebno kad i drugi tako ocene. Srce mi je puno, jer se moj startni debi desio pred očima oca Radenka i majke Vesne, poslednih mesec dana prisutnih u Italiji, da mi se nađu“, ushićeno govori Saša Lukić
“Kad sam potpisao ugovor čelnici su mi predočili da ću šansu dobijati postepeno, da moram prvo da se naviknem na životne i fudbalske zahteve u Italiji. Tako je bilo, igrao sam pomalo, ali radio naporno, jer ovde svaki minut mora da se zasluži. Zasad deluje da koristim prilike. Od toga je ipak bitnije što smo konačno pobedili, pošto smo u poslednja dva meseca neobjašnjivo gubili bodove“.
Momku iz Varne, kraj Šapca, prilagođavanje na Seriju A olakšava činjenica da pokraj sebe na terenu ima Adema Ljajića, a na klupi još jednog Srbina, Sinišu Mihajlovića.
“Jeste lakše, ali se vara svako ko misli da zbog toga imam popust. Naprotiv, šef mi je rekao da naučim jezik i da se trudim da što češće pričam na italijanskom. Otuda, dva do tri puta sedmično pohađam časove, nedavno sam na prvoj konferenciji za medije na pitanja vaših kolega odgovarao na italijanskom, a evo i detalja od prekjuče: u svlačionici, pred duel sa Peskarom, Siniša mi sve vreme pričao na ovdašnjem jeziku. Što je i bolje za mene, jer tako brže učim“.
Miha uživa status trenera koji se profilisao u Seriji A, gde ga doživljavaju drugačije nego Srbi dok je bio selektor.
“Dok nisam došao u Torino nisam shvatao koliko je popularan i cenjen. Uverio sam se da je sve to opravdano, jer je naš trener igrao u velikim klubovima, bio u Interu u njegovim najuspešnijim danima i toliko ga poštuju da to mora da se oseti. Ne može se prepričati. Da li je strog? Hm, jeste, ali kažu da tako treba i to je u redu. A ja vam kažem i da zna da podigne atmosfgeru, opusti igrače, zavisno od trenutka“.
Miha je pokraj terena, a na njemu još jedan nekadašnji partizanovac.
“Adem Ljajić mi je ogromna podrška. Od prvog dana je uz mene, ne samo na rečima, nego mi i delima pomaže. Posebno o tome šta me sve čeka u Kalču, jer ga je on izučio do detalja, ovo mu je već sedma godina u Seriji A, igramo na sličnim pozicijama zbog čega je svaki njegov savet dragocen“.
Prva zvezda tima je, ipak, Andrea Beloti.
“Na mene je ostavio snažan utisak. Momak je ‘paklen’, mnogo mi se sviđa način njegove igre. A posebno impresionira što skoro na svakoj utakmici trese mrežu. Pazite, mi smo osmi na tabeli, a on treći na listi strelaca sa 17 golova, samo jednim manje od Džeka i Iguaina. Nije ni čudo što ga traže ozbiljni evropski klubovi. Čitam to i kod vas na MOZZART Sport, gde redovno pratim i dešavanja u međunarodno i srpskom fudbalu, mom Partizanu. Ipak sam osam godina proveo u Humskoj 1 i prirodno je da bivšim saigračima želim da vrate titulu“, smeška se Saša Lukić, Torinov zalog za budućnost, jer je ugovorom vezan do juna 2021. godine.
