Saša Ilić: Partizanu trebaju mir i iskustvo

Saša Ilić pred Tobol nije pričao samo o narednih 90 minuta, već o stanju u kojem se Partizan trenutno nalazi. U Humskoj se istovremeno sabiraju slabi bodovi iz prvenstva, evropske pobede bez većeg mira i priče o odgovornosti u vrhu kluba ako se ne izbori Liga konferencije. U takvoj slici trener pokušava da sačuva ono što još može da se sačuva pre utakmice: svlačionicu, koncentraciju i osećaj da tim nije prepušten sam sebi.

To je trenutno i najvažnije. Partizan nema luksuz da na terenu igra pod teretom svega što se događa van njega, ali još manje ima luksuz da se pravi da ta buka ne postoji.

Jedinstvo koje Ilić traži nije ukrasna reč

U trenutku kada se iz vrha kluba već govori o posledicama eventualnog evropskog neuspeha, Ilić je pokušao da spusti priču na teren i na grupu igrača koju vodi. Njegova poruka bila je jasna: oko ekipe mora da postoji zajednički front, makar on trajao samo do prve sledeće utakmice.

„Navijači, uprava i igrači, kao i čitava javnost trebalo bi da budu zajedno, jer jedino tako možemo da prođemo Kazahstance. Ne znam kako je u svlačionici, niti to pitam igrače. Sve negativne stvari možda minimalno utiču na fudbalere, ali oni znaju kakav je ovo posao i nose se sa tim“, predočio je Ilić.

To jeste trenerski odgovor i donekle očekivan. Nijedna svlačionica nije potpuno slepa na ono što se dešava u klubu, pogotovo kada se radi o Partizanu, gde svaka tenzija brzo postane javna. Ali trener je tu u pravu u jednoj važnoj stvari: ako Partizan sada počne da se raspada i u glavi, onda mu ni Tobol ni bilo ko sledeći neće biti glavni problem.

Jedinstvo u ovom slučaju ne zvuči kao parola, nego kao minimum funkcionalnosti. U Humskoj se prečesto traži veliko objašnjenje za lošu sliku, a nekad je dovoljno priznati prostiju istinu: mlad i nedovršen tim pod pritiskom teško može da igra rasterećeno ako oko njega sve pucketa.

Posle IMT-a, samopouzdanje se ne vraća pričom

Ilić nije pokušao da ulepša poslednji utisak. Priznao je da je poraz od IMT-a ostavio trag, baš kao i skroman učinak u prvenstvu, ali i dodao da veruje u reakciju ekipe uz podršku tribina.

„Posle poraza od IMT-a raspoloženje i samopouzdanje nisu na nivou kako smo mislili. Očekujem maksimalnu podršku sa tribina, znam da će navijači doći u velikom broju, mladim momcima je potrebno da to osete. Nadam se da ćemo u povoljnom ambijentu odigrati dobar meč i pobediti.“

Tu se vidi i glavna Partizanova potreba i njegova slabost. Ovoj ekipi je očigledno potrebno samopouzdanje, ali samopouzdanje u Partizanu ne dolazi iz govora pred utakmicu, nego iz nekoliko vezanih večeri u kojima tim deluje sigurno, odraslo i mirno. Podrška sa tribina može da pogura mlade igrače, može da podigne energiju, može i da sakrije poneki strah. Ne može, međutim, da reši problem ako se ponove iste rupe u igri.

Ilić je branio i fizički odgovor tima posle meča u kojem je Partizan dugo igrao sa igračem manje. To ima smisla. Nema potrebe praviti priču o umoru u avgustu ako je problem negde drugde. A problem je, bar za sada, više u stabilnosti nego u snazi. Partizan ume da pokaže želju, ali želja sama po sebi još nije donela osećaj kontrole.

Baba kao hitna pomoć, a odbrana i dalje otvorena rana

Najkonkretniji deo konferencije odnosio se na pojačanja. Prema Ilićevim rečima, Idrisu Baba je blizu toga da bude na raspolaganju za dvomeč sa Tobolom, dok su razgovori za ostala imena i dalje u toku.

„Pre konferencije sam pričao sa Radosavom Petrovićem, ono što mogu da kažem je da je skoro sve završeno sa Babom i klub će se potruditi da papirologiju okonča kako bi centralni vezni konkurisao za sastav i sutra. Što se tiče preostale dvojice, Nikole Čumića i Igora Miladinovića, čuo sam da su razgovori u toku, a koliko su daleko i blizu, pojma nemam.“

To je važna informacija, ali i dobra mera gde se Partizan trenutno nalazi. Baba, ako papirologija bude završena kako se očekuje može da donese ono što ovom timu ozbiljno fali u sredini: iskustvo, ritam i čvrstinu. Ali jedan centralni vezni nije rešenje za ceo sastav. Ilić je i sam priznao da problem ostaje u odbrani, posebno uz otvorena pitanja na levom beku i u srcu zadnje linije.

„Imamo mladu ekipu sa ozbiljnim talentom, ali nam je potrebno i nekoliko iskusnih, sposobnih da balansiraju… Ako ste očekivali da deca ne prave greške, onda ste i sami pogrešili“, dodao je trener.

To je možda i najpoštenija rečenica cele konferencije. Nije problem što Partizan igra sa mladima. Problem je ako se od njih traži da nose sezonu bez dovoljno odraslih igrača pored sebe. Mladi tim može da raste, ali Partizan nije razvojni kamp u kojem se greške beleže bez posledica. Ovaj klub živi od rezultata, a rezultat traži makar nekoliko ljudi koji će utakmicu smiriti kad krene nizbrdo.

Ilić je pred Tobol praktično nacrtao stanje stvari bez mnogo ulepšavanja: svlačionicu pokušava da zaštiti, navijače poziva da poguraju ekipu, a od kluba očekuje da konačno zatvori ono što se nedeljama vidi kao rupa. To nije govor čoveka koji tvrdi da je sve pod kontrolom, već trenera koji zna da Partizan trenutno nema višak ni mira ni kvaliteta. Zato ovaj meč nije samo evropska obaveza. To je provera da li crno-beli mogu makar na jedno veče da liče na tim koji zna gde ide, a ne samo na ekipu koja usput pokušava da preživi sopstveni haos.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11