Piše: Volimpartizan.rs
Pred meč sa Tobolom, atmosfera u Humskoj nije ni blizu mirne. Partizan gubi bodove u prvenstvu, u Evropi još nije delovao ubedljivo, a svaki sledeći nastup nosi više nervoze nego samopouzdanja. Upravo zato je konferencija Saše Ilića bila zanimljivija od običnog protokola: trener nije poricao problem, ali je odbio da prihvati ocenu da je sve katastrofa. U njegovim rečima bilo je i odbrane ekipe i priznanja da kadar još nije dovoljno jak ni stabilan. A baš između te dve tačke trenutno stoji ceo Partizan.
Ilić vidi više u igri nego u rezultatu
Saša Ilić je otvoreno rekao da ne traži opravdanja, ali i da mu smeta ton u kojem se o Partizanu govori bez obzira na ishod.
„Ne tražim opravdanja, mi i kad dobijemo sa 4:0 novinari pričaju kako ništa ne valja. Najbolja naša utakmica je protiv IMT-a, koju smo izgubili, a ozbiljno smo pritiskali odbranu rivala i sa igračem manje… Ako se gleda kroz rezultat – slažem se. Ako se gleda kroz igru – ne slažem se“, poručio je trener crno-belih.
To jeste odbrana tima, ali nije potpuno bez osnova. U Partizanu zaista postoji sklonost da se sve meri krajnjim ishodom, što je u ovom klubu i normalno. Problem za Ilića je, međutim, to što je i sam priznao granicu takve odbrane: dobri periodi igre postoje, ali traju kratko i ne donose dovoljno sigurnosti. Nema potrebe da se od jedne solidne faze pravi dokaz da je tim na pravom putu, ali nije pošteno ni svesti celu sliku na reč „raspad“.
Utisak je da Ilić pokušava da zaštiti ekipu od pritiska koji lako preraste u paniku. To je legitimno. Samo, u Partizanu se mir ne kupuje argumentom o „dobrim momentima“, nego utakmicom u kojoj ti momenti konačno potraju.
Greške koje mlad tim više ne sme da ponavlja
Mnogo važniji od same odbrane igre bio je deo konferencije u kojem je Ilić praktično izgovorio suštinu problema. Preuzeo je odgovornost, ali nije sakrio ni ono što se vidi iz nedelje u nedelju.
„Uvek je trener najodgovorniji za sve stvari koje se dešavaju na terenu. Bilo je momenata i protiv ekipa iz donjeg doma kako bih želeo da igramo, ali su kratko trajali. Olako primamo golove, razumem da su mladi igrači, ali kad se greške ponavljaju to utiče na samopouzdanje.“
To je trenutno najtačniji opis Partizana. Nije problem što mladi igrači greše; to je cena razvoja. Problem je kada iste greške počnu da liče na obrazac, a ne na fazu odrastanja. Ilić je dodatno naglasio da su crno-beli primali golove i u situacijama koje nisu smele da im izmaknu, čak ni kada su imali brojčanu prednost. Takve stvari ne ruše samo rezultat, nego i hijerarhiju poverenja u timu.
Trener je pritom još jednom podsetio da su pojačanja bila potrebna ranije, pre početka priprema, ali da to nije bilo moguće „zbog zabrana i kazni koje su opterećivale klub“. To je važna rečenica, jer menja ugao priče. Partizan ne deluje kao tim koji je planski sastavljen pa tek onda podbacio, već kao tim koji i dalje pokušava da se sklapa dok sezona već traži ozbiljan odgovor. Jul u Partizanu često zvuči bolje nego avgust, a avgust ume skupo da naplati improvizaciju.
Rotacija bez jasne hijerarhije i Tobol koji traži maksimum pažnje
Na pitanje o rotacijama za meč sa Tobolom, Ilić se malo brecnuo, ali je iz odgovora izašla možda i najdirektnija ocena sopstvenog tima.
„Niko u Partizanu nije napravio toliku razliku da bi bio standardan.“
To je kratko, ali teško može biti jasnije. Partizan trenutno nema stabilnu osovinu na osnovu forme, nego stalno traži balans između svežine, opterećenja i zahteva rivala. Ilić je kao primer naveo Samsona, uz objašnjenje da je normalno da igra do zamora i da ga zatim menja svež igrač kako bi se izbegle povrede. To jeste logika rotacije, ali ujedno govori da tim još nema čvrstu unutrašnju strukturu.
Kada je reč o rivalu, trener nije bežao od opreza. Tobol je opisao kao ekipu sastavljenu od internacionalaca, sa kvalitetom u sredini terena i sa Milovanovićem kao jednim od glavnih igrača. Po Iliću, Kazahstanci su kvalitetniji od Une Štrasen, što samo po sebi znači da Partizan više nema pravo na jednostavne greške koje su ga već koštale.
Ni žreb potencijalnog plej-ofa nije skrenuo fokus. Ilić jeste priznao da je eventualni rival Hetafe najteži mogući, ali je jasno podvukao da Partizan u ovom trenutku nema luksuz da misli o Špancima pre nego što reši Tobol.
Sličan ton imao je i štoper Nikola Simić. Priznao je da ekipa ulazi u meč sa manje samopouzdanja posle poraza od IMT-a, ali i sa poštovanjem prema rivalu. Još važnije, nije bežao od odgovornosti odbrane:
„Odbrana se sastoji od cele ekipe, počinje od napada, ali je istina da lako primamo golove, skoro svaku utakmicu.“
To je poštena izjava. I možda korisnija od svake priče o atmosferi, iako je Simić dodao da je ona u svlačionici „veoma pozitivna“. Pozitivna atmosfera pomaže samo ako na terenu donese mirniju odluku, bolji duel i manje poklonjenih situacija.
Ilić je na ovoj konferenciji pokušao da uradi ono što trener u Partizanu često mora: da zaštiti ekipu, a da ne negira očigledno. To nije laka pozicija kada rezultat već pojede dobar deo strpljenja. Protiv Tobola crno-beli ne moraju da budu briljantni da bi pokazali pomak. Moraju, međutim, prvi put u kontinuitetu da budu ozbiljni. U ovom trenutku, za Partizan je to važnije od svake priče o sledećem protivniku.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
