-Ne znam dokle ću igrati, ali mislim da mi je ovo poslednja sezona. Ipak imam godina iako mi je genetika dobra i nisam bio sklon povredama, ali igrački to više nije kao što je bi trebalo da bude i ja sam toga svestan. Želim samo da budem zdrav i da Partizan pobeđuje
–Kažu da fudbaleri, kad završe karijeru, ne mogu da se snađu. Mnogi su mi pričali o tome. Život profesionalnog fudbalera podrazumeva određeni ritam života i obaveza i, kad to prestane, ukaže se slobodno vreme s kojim čovek ne zna šta bi. Ja sam se naigrao i još igram, pa sam u boljoj poziciji i mislim da mi kraj igračke karijere neće poremetiti život. Verovatno će me preokupirati skijanje ili pecanje…
–Partizan je moja druga kuća i ne vidim sebe van nje.
–Voleo sam kafanu i da popijem! Ostao je duvan i rado bih i tu naviku odbacio, ali mi za sada ne ide. Kad sam bio mlađi izlazio sam, to nisam krio niti sad krijem.
“Nikada nisam pio vinjak! Međutim, ljudi svašta pričaju, to ne može da se promeni. Primam to kao šalu i nemam problem da se ljudi šale na moj račun. Jedino mi je malo smetalo zbog mogućnosti da sutra neko mojoj deci kaže: ‘E, tvoj otac je ovo, tvoj otac je ono…’, jer mi je familija na prvom mestu u životu. Neke stvari bih možda drugačije radio, ali ni za čim ne žalim.–Imao sam tu sreću da su mi se svi fudbalski snovi brzo ostvarili. Da igram u Partizanu, da s njim osvojim titulu, da dam gol na derbiju, da vrlo mlad budem kapiten, malo kasnije i igram Ligu šampiona. I sve sam to postigao u klubu za koji navijam od rođenja i koji mnogo volim. Možda tada i nisam mogao da zamislim da ću dve decenije provesti u Partizanu, ali desilo se i vratilo na najlepši način.
Izvor:Blic
