Partizan je rasadnik talenata, fabrika igrača i mislim da bez njega nema ni budućnosti našeg vaterpola, pogotovo reprezentacije – ističe – ističe srpski vaterpolista
MARKO Avramović se posle šest godina vratio u Srbiju, u rodni Beograd. Ali, od iduće sezone neće nositi kapicu matičnog Partizana ili Crvene zvezde, s kojom je 2013. pokorio Evropu, već Novog Beograda.
Trofejni vaterpolista i pored toga što ima velike planove sa ekipom Vladimira Vujasinovića, priznaje da ga srce boli kada vidi koliko se urušava velikan sa Banjice.
– Godinama sa tugom gledam Partizan, od kada je krenuo nizbrdo. Nadam se da će situacija da se popravi, da će doći neko ko će izvući klub. Ali, svake godine je sve teže i teže, dugovi sve veći, a ja sam sve manje otpimista. Tek u inostranstvu sam se uverio kakvu reputaciju ima Partizan i sve nas u vaterpolu trebalo bi da bude sramota što takvom klubu preti gašenje. Partizan je rasadnik talenata, fabrika igrača i mislim da bez njega nema ni budućnosti našeg vaterpola, pogotovo reprezentacije – ističe Avramović.
Nekadašnji reprezentativac, koji je sa “delfinima” 2009. osvojio svetsko zlato, pre šest godina se otisnuo u inostranstvo. Pola godine je proveo u rumunskoj Oradei, četiri i po sezone u Ferencvarošu i Egeru (Mađarska) i poslednju u španskoj Sabadelji.
– Bilo je to lepo iskustvo, ali bilo je vreme da se vratim. Tu su i porodični razlozi, sin kreće u vrtić, supruga na posao. Brzo sam se dogovorio sa Novim Beogradom. Klub je ambiciozan, planira napad na domaće trofeje. Priča je ozbiljna, ekipa dobra, ostali su Rističević, Đorđe Filipović, Tomić, došli su Gogov i Čupić, razgovara se sa Milošem Ćukom. Trebalo bi da budemo popunjeni na svim pozicijama – naglašava Avramović.
Iskusni vaterpolista očekuje da šampionat Srbije bude zanimljiviji nego proteklih sezona.
– Vidim da Radnički pravi ozbiljan tim, možda najjači u zemlji. Šabac ulaže godinama, tu je i Crvena zvezda. Te ekipe, uz nas, trebalo bi da se bore za trofeje. Nadu budi i saznanje da timove sa klupe predvode Vujasinović, Milanović…
Ipak, zbog epidemije korone teško je planirati na duže staze.
– Situacija se menja iz dana u dan. Ne znamo šta će biti sutra, a ne u septembru. Poštovaćemo preporuke i paziti se. Nadam se da ćemo da treniramo, igramo – primećuje Avramović.
Uostalom, pandemija je i ubrzala Markov povratak kući.
– U poslednjem trenutku sam napustio Barselonu. U Sabadelju su u početku želeli da ostanem, ali je korona i njima, kao i mnogima, poremetila budžet. Ali, nikako mi nije žao – kaže Avramović.
Marko i pre korone nije voleo da pravi velike planove.
– Sve zavisi od situacije. Iskustvo me uči da kad god sam nešto planirao, desilo se suprotno. Vidimo da se mnogo toga menja svakog dana. Sada sam motivisan i željan da se domognem jednog domaćeg trofeja.
NEZABORAVNA MAĐARSKA
GODINE provedene u Ferencvarošu i Egeru dugo će da pamti. Sa Fradijem je 2017. osvojio Kup Evrope, a sa Egerom je 2018. igrao F8 Lige šampiona.
– Kada sam ja otišao u Mađarsku, u tom trenutku je bilo dosta naših igrača, više od polovine reprezentacije. Bila je to obostrana korist. Naši su podigli nivo mađarskih klubova, pomogli im da osvajaju evropske trofeje. A s druge strane, zahvaljujući njima, sačuvali smo vrhunske vaterpoliste. A igrati tamo je prestiž i zadovoljstvo. Poštuju sportiste, imaju vrhunske uslove za rad, derbi je svake nedelje, tribine pune, sve je na visokom nivou – ističe Avramović.
Tekst preuzet sa portala Večernje novosti
