RIKARDO SE U HUMSKOJ OSEĆA KAO KOD KUĆE: Želim da mi i sin zaigra za Partizan… Nikada ne bih igrao za Zvezdu!

RETKI su fudbaleri “iz uvoza” koji izbegavaju fraze da se ovde osećaju kao kod kuće. Ono što je još ređe je da neko od stranaca to zaista i misli.

РИКАРДО СЕ У ХУМСКОЈ ОСЕЋА КАО КОД КУЋЕ: Желим да ми и син заигра за Партизан

Potvrda za prvi primer je Takuma Asano, koji se nekoliko dana pred “beg” iz Partizana kleo da mu nikada nije bilo bolje. Retkost broj dva je golgeter crno-belih Rikardo Gomeš (29),  čija priča može da zvuči slično onoj koju je Japanac imao, ali u stvarnosti nema nijednu dodirnu tačku.

– Posle devet godina u Portugaliji 2018. sam stigao u Beograd. U početku nisam znao baš ništa o gradu, o Partizanu jesam. Imao sam tada ponudu iz Saudijske Arabije i konsultovao sam se sa ocem. Zahvalan sam mu što me je posavetovao da izaberem sredinu koja je u svakom smislu najbolja u mojoj karijeri. LJudi me ovde žele, to osećam, vole me i ja volim njih – počeo je priču za “Novosti” Gomeš.

Posvećenost klubu i voljni momenat kod internacionalca sa Zelenortskih Ostrva nikada nisu bili pod znakom pitanja.

– Mnogi ne veruju kad kažem tako nešto. Misle da se nekome dodvoravam. Partizan je moj klub, osećam se kao da sam ovde rođen i odrastao u Partizanu, pripadam mu svim srcem. I kada nisam bio tu pratio sam rezultate, gledao prenose. Ovo ne govorim zbog navijača, nego se tako osećam. Ako ostanem ovde, nadam se da će moj sin prve fudbalske korake naučiti u Partizanu.

Dok priča o svemu lepom što mu se dešava u Partizanu, Rikardo ne skida osmeh sa lica.

– LJudi su ti koje najviše volim u Partizanu. Nije fraza, osećam se kao kod kuće. Zato je Partizan najbolje što mi se desilo. Ne pričam tu samo o saigračima, stručnom štabu, svi sa kojima se susrećem su izuzetno prijatni. U Emiratima nije ni slično. Tamo sam otišao zbog novca, to je jasno, dobro je bilo i Partizanu i meni. Fudbalski gledano, Partizan će uvek za mene biti nešto posebno i nešto najbolje što mi se dogodilo.

Drugi “mandat” se mnogim igračima nije posrećio, napadač Partizana je izuzetak od tog pravila.

– Čuo sam da se ne valja vraćati u tim gde si bio srećan i igrao odlično. Nešto mi je govorilo da moram ponovo da probam i pored finansijski mnogo bolje ponude iz Saudijske Arabije. Rekao sam predsedniku da znam da će to doneti klubu više para, ali da to nije dobro za mene i da želim samo u Partizan, ne želim da izgubim još jednu godinu. Osećaj i čvrsto uverenje da će biti dobro me je vratilo. Krenuo bih i peške u Beograd, to je jedini tim za koji sam želeo da igram posle tih lošijih partija.

Život u glavnom gradu Srbije je nešto što dodatno učvršćuje tamnoputog napadača u stavu da su mu se sve “kockice poklopile”.

– Beograd je specijalan grad za porodicu i mene. U “Delta sitiju” često pijem kafu na istom mestu, ne volim mnogo da istražujem. I u “Galeriji” ima dobrih mesta za decu da se igraju. Moja žena Katja voli Beograd, stariji sin Lukaš je prohodao u Beogradu, mlađi Tijago je napunio godinu dana. Kada imam slobodne dane, nije problem da ostanem u Beogradu. Planiram uskoro da odem do Novog Sada, da ga upoznam.

Podrška navijača je nešto što dodatno bistri pozitivnu sliku o najboljoj stanici u karijeri.

– Sjajan odnos imam sa navijačima. Obostrana ljubav i poštovanje su nešto što mi uliva dodatnu snagu. Često se po gradu slikam i sa Zvezdinim navijačima, poštuju me i to je lepo. Na “Instagramu” mi često pišu da dođem u Zvezdu, ali nema šanse, to nikada ne bih uradio. Ne govorim o novcu uopšte, ovde je u pitanju poštovanje.

Nestvarna serija golova u prva tri meseca nove sezone gura napred.

– Nisam ni sanjao da ću postići ovoliko golova. Uvek sam srećan kada zatresem mrežu, ali ako imam šansu da asistiram to i uradim. Ne razmišljam o brojkama, radim naporno svaki dan. Golovi će doći ako si maksimalno fokusiran i pošten prema obavezama. Kad vidite ko je sve uz mene, jasno je zašto sam toliko efikasan. Tu su Natho, Marković, Jović, Holender… Svi vide kada Rikardo da gol, ali svega toga ne bi bilo bez ljudi koji me spajaju sa golom, meni ostaje lakši deo posla – zaključio je momak koji snove na javi živi na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

MOJA OSTRVA SU RAJ NA ZEMLJI

RIKARDO je prvi fudbalski internacionalac u Srbiji koji je stigao sa egzotičnih Zelenortskih Ostrva, države koju čini devet naseljenih i jedno nenaseljeno ostrvo.

– Zelenortska Ostrva su sjajno je mesto za odmor, raj na zemlji, da se čovek potpuno relaksira. Hrana je dobra i nije skupo. LJudi su ljubazni i žive uglavnom od turizma. Praja je glavni grad, a ja sam iz Salije, koja je turistički najinteresantnija. Od Lisabona do kuće imam tri sata leta – kaže Gomeš.

SRPSKI JEZIK – SAMO OSNOVNO

NAPADAČ Partizana tečno govori četiri jezika, dok mu peti i dalje ne ide najbolje.

– Govorim kriolu jezik iz moje zemlje, španski, portugalski i engleski. Znam dosta srpskih reči, ne samo one loše, hahaha. Mogu pomalo da komuniciram, ali svakako nisam za ozbiljniju priču – kaže Gomeš.

Intervju preuzet sa portala: Novosti.rs