Milosavljević o Partizanovih 4-0: “Podseća me na naše vreme, tim je bio ispred svakog pojedinca”

Četiri utakmice, četiri pobede. Tri u Evroligi — uključujući dramatičnu u Minhenu — i jedna u ABA ligi protiv Mege. Partizan je ovakav start odavno čekao, a ono što se vidi na terenu nije promaklo ni onima koji su nekad sami nosili crno-beli dres.

Dragan Milosavljević, bivši kapiten Partizana, za Meridijan Sport govorio je o aktuelnoj formi kluba iz Humske. Njegov sud je jasan i dolazi od čoveka koji zna šta znači biti deo tima koji funkcioniše kao celina, a ne kao zbir individualnih ambicija.

“Najvažnije im je da se ostvari rezultat”

Milosavljević nije štedeo reči hvale, ali ih je i precizno usmerio. Ne ka imenima, ne ka statistici — ka onome što je u košarci najteže postići na početku sezone.

“Ma, izgledaju sjajno, kao celina. Deluje da imaju sjajnu atmosferu, da ih ne zanima statistika. Svako ima svoju ulogu i svako doprinosi. Izgledaju mi kao tim kojem je najvažnije da se ostvari rezultat.”

Ovo je pohvala koja ima težinu upravo zato što dolazi od nekoga ko ne hvali tek tako. Partizan je u prethodnim sezonama imao ekipe sa kvalitetnim imenima, ali ne uvek i ovu vrstu timskog identiteta. Razlika između tima koji “funkcioniše” i tima koji “igra zajedno” nije uvek vidljiva iz tabele — ali se uvek oseti kad nešto krene po lošem.

Milosavljević je otišao i korak dalje. “Ova ekipa oseća klub i navijače. Kao da su svesni gde su došli. To me podseća na naše vreme.”

Ovo nije nostalgija radi nostalgije. To je merilo. I Partizan ga trenutno ispunjava.

Nakić, Lakić, Tanasković — domaći nit koji veže tim

U priči o kolektivnom duhu, Milosavljević je posebno izdvojio domaće igrače, svestan da je to i njegova jedina primedba na inače oduševljavajuću sliku. “Jedino što fali domaćih igrača, ali na ritam i težinu takmičenja nije lako naći one koji mogu da iznesu.”

Pa ipak, tu su trojica koji mu posebno privlače pažnju.

Za Maria Nakića, s kojim je igrao u Igokei, rekao je da je “mnogo talentovan”, ali da su ga dve povrede prednjeg ukrštenog ligamenta usporile. “Sada deluje super. Srećan sam što je tu.” Arijan Lakić je pomenut u istom dahu, a za Tanaskovića ima posebno tople reči: “Moj bivši saigrač i divan momak. Izborio se težim putem za mesto u Partizanu i reprezentaciji, svaka mu čast! Ima veliki kvalitet koji sada pokazuje.”

Naglasak na “izborio se težim putem” nije slučajan. Tanasković nije bio predodređen za Partizan ni za reprezentaciju — napravio je to sam, korak po korak. I to je upravo ona vrsta priče koja rezonuje s publikom koja pamti koliko je teško probiti se u crno-beli dres bez pozlaćene biografije.

Penjaroja i pitanje strpljenja

Milosavljević dobro poznaje Đoana Penjaroju iz vremena kada je sam nastupao u Španiji, pa njegova ocena trenera nosi konkretan kontekst.

“Sve ekipe su igrale dobro pod njegovim vođstvom. Znam da ga igrači vole, da je u tim timovima lepa atmosfera.” I onda rečenica koja direktno adresira nešto što Partizan istorijski nije uvek uspevao: “Nema mnogo vremena za trening i ispravljanje greške. Ali kad napraviš kontakt ide mnogo brže i lakše.”

Penjaroja gradi tim kroz odnos, a ne samo kroz taktiku. To se vidi — i Milosavljević to prepoznaje iz prve ruke. Najvažnija stvar koju je rekao, međutim, zvuči skoro kao upozorenje: “Ako izgubi neku utakmicu, ne treba odmah čovek da se tera, već da se ispoštuje.”

Ovo je rečenica koju bi trebalo pročitati više puta. Partizan narednih nedelja ulazi u Evroligaški gauntlet — Real Madrid u četvrtak, potom Panatinaikos, Fenerbahče i večiti derbi. Gubici će doći. Pitanje je jedino kako će se na njih reagovati — i s klupe, i sa tribina, i u javnom mnjenju.

Partizan trenutno izgleda kao tim koji zna zašto igra zajedno. Milosavljević to prepoznaje, i nije jedini. Teži deo sezone tek dolazi — ali i najlepši.