“Ko je onaj lik koji neretko nervozno šeta oko terena i ne ispušta telefon iz ruke i kolika je baterija na tom telefonu pobogu?” je pitanje koje sam u sebi postavio i postavljao do skoro dok nismo uspostavili kontakt i imali prilike da pričamo na mnoge teme a većina njih su imale veze sa KK Partizan. Taj čovek je Ivan Ivković, PR Košarkaškog kluba Partizan i dobitnik nagrade Sport net-a za PR-a godine u sportu za 2021. godinu.
Iz tih nekih povremenih razgovora telefonom zaključio sam da bi bilo dobro da se uradi nešto ne toliko uobičajeno i da se bar malo upoznamo sa Ivanom Ivkovićem, čovekom koji vodi konferencije KK Partizan i reprezentacije Srbije što je samo po sebi velika čast ali i ne radi samo to već i mnoge druge poslove pa je prilično zauzet. I tako zauzet je uhvatio luft između dve polufinalne utakmice Partizana i Budućnosti da nam odgovori na pitanja i pritom tražio dozvolu da doda još ponešto. I dok ga dosta portala i novinara “smaraju” za kontakt sa igračima kako bi se uradio pokoji intervju, mi smo pričali sa njim. Nadamo se da ćete uživati jer mi jesmo.
PR-a godine u sportu za 2021. godinu
Odakle ideja da se baviš marketingom uopšte i od kada vuče ta ljubav prema takvoj vrsti posla?
Moja uloga nije marketing. Ja se bavim odnosima s javnošću i nečime što se u poslovnom svetu zove “korporativne komunikacije”, preneseno naravno na sport. Svakako, tu sam da doprinesem radu marketinga idejama i nekim iskustvom koje sam stekao tokom godina u klubu. Pre svega to se odnosi na brending i na poznavanje propozicija takmičenja koja igramo. Šta nam je dozvoljeno a šta ne za reklame. Pošto vladam materijom, lakše onda smislim neke pozicije za sponzore i neke nove prilike za dodatnu vidljivost. Odnosima s javnošću sam počeo da se bavim na svom prvom poslu koji je bio vezan za posmatranje izbora u zemlji i inostranstvu. Praktično od svoje 18. godine, kada sam stekao pravo glasa, postao sam volonter u CeSID-u gde sam pratio izbore. Vrlo brzo sam postao opštinski koordinator, pa potom saradnik itd itd… Odnosi s javnošću su me zainteresovali pre svega zbog načina prezentacije političkih istraživanja javnog mnjenja, ali i zbog izbornih rezultata. Učio sam gledajući Marka Blagojevića, kasnije i sa prava prešao na komunikologiju, a prvi pravi angažman kao PR sam imao u Ukrajini 2009/10 na izborima za predsednika te zemlje. I danas bih bio ponosan da uradim posao na taj način kao tada. Vidljivost misije ENEMO (Europen Network of Election Monitoring Organizations) u medijima bila tri puta jača od OEBS-a
Kako protiče jedan radni dan i dan uopšte PR-a KK Partizan?
Dinamično. Delom i zbog toga što iza svakog ugla vreba… Ne, Dragan Kojić Keba, nego izazov koji nosi klub za koji postoji toliko interesovanje kao za Partizan. Imam kancelarijski deo posla, terenski deo posla, telefon je dosta aktivan… Smene ne postoje, jer mediji su aktivni i pre podne i posle podne i uveče. E sad, ovo zvuči kao da se žalim a zapravo je ovo posao koji jako volim. I verujem da ne bih nikada mogao da se njime bavim da ga ne volim. Kako posao, tako i Partizan. Dokle god svaku priliku da nešto doprinesem budem doživljavao kao izazov a ne obavezu, želeću da radim ovaj posao. Kada jednom dođe do zasićenja, bolje će biti da odem, da ne smetam.
Kako se osećaš kao deo institucije kao što je KK Partizan i kao čovek koji je zadužen za sve ono oko terena što mnogi od nas ne vide, da li osećaš pritisak i koliko uživaš u svom poslu?
Svako ko kaže da mu ne imponuje da bude deo Partizana, ili ne govori istinu ili ne oseća klub na pravi način. Imponuje mi i taj pritisak koji evidentno postoji, ali ako ćeš da radiš bez pritiska, idi soli pomfrit u Meku. Određena količina stresa postoji, pa šta? To je onaj bol koji prija. Siguran sam da deo tog pritiska nabijam i sam sebi, jer insistiram na tome da mi telefon uvek bude dostupan. Evo, u nedelju sam kum na svadbi najboljeg prijatelja iz detinjstva, a igramo u Podgorici. Svakako, kolege će me menjati za ovaj kancelarijski deo posla i za društvene mreže, ali kompjuter će biti spreman a telefon uz mene, ako bude potrebe.
Pratiš li i ostale JSD selekcije i koliko postižeš da odeš da eventualno pogledaš i FK?
Ja sam se Partizanom i zarazio zbog fudbala. Kako sam rođen i odrastao na Čuburi, jug JNA mi nije bio daleko i već kao klinac od 9-10-11 godina sam dolazio na stadion. Bile su te mračne devedesete, ali eto..jug je tih godina bio dosta bezbedno mesto, čak i za klince koji su sami šetali tih 2-3 kilometra, kupovali karte i gledali utakmice, navijali… Barem je nama tako izgledalo. Možda su mi sada malo veće oči pa vidim nešto što tada nisam, a možda su se i vremena promenila. U ovom trenutku, pogledam fudbal kada imam vremena. Nekada i vaterpolo ili rukomet, ali baš baš retko. Više putem medija.
Kada smo kod FK-a – kakva je saradnja sa njima tj. sa Biljom Obradović i da li postoji mogućnost da, pošto je očigledno da KK što se tiče marketinga radi odlično svoj posao dok u FK marketing praktično i ne postoji, dođe do neke saradnje, nekih saveta kako i da FK unapredi tu strukturu u klubu?
Uh… Ne mogu da se složim sa tim tvrdnjama. Pozicija u kojoj je FK, stavlja veliki pritisak na marketing i PR službu kluba, pa se nekako sve gleda kroz prizmu rezultata. Dešavalo se to i nama u košarci. Prostora za napredak ima i u FK i u KK i svuda… Ali da bismo analizirali rad konkretno jedne ili dve službe bilo kog kluba, moramo malo dublje da gledamo stvari i vidimo date okolnosti. Ne amnestiram nikoga od eventualnih grešaka. Polazim od sebe, ja prvi grešim i ne bežim od odgovornosti za svoje greške. Nekada imate najbolji mogući motiv, ali se greška potkrade, naročito kada stisnu rokovi.
Navijači kritikuju stalne selidbe iz Arene u Pionir i obratno. Nije li i tu potrebna bolja i transparentnija komunikacija ka navijačima, otvoreno objašnjenje zašto klub nema izbora i zašto je uprkos svemu Arena suštinski odlican potez?
Mislim da je pre svih predsednik kluba o ovoj temi pričao barem 10 puta samo ove sezone. A o samom prelasku u Arenu ni sam više ne mogu da izbrojim koliko puta je govorio. Morate imati razumevanje da mi kao klub komuniciramo informaciju tek kada je ona 100% tačna i nepromenljiva. Nekada se do poslednjeg trenutka traži rešenje, a kada bi korak po korak obaveštavali javnost, to bi bilo dosta neozbiljno. Razumemo mi želju navijača da sve znaju u svakom trenutku, ali nešto mora da ostane i iza vrata. Zamislite kakvih bi sve tumačenja i komentara bilo. To se prosto ne radi na taj način nigde.
Zašto Pionir nije crn svaki put kad KK Partizan Igra tamo?
I o ovoj temi su čelnici kluba pričali nekoliko puta. SRC Tašmajdan je prilikom renoviranja hale u leto 2019. obojio parket u crvenu boju. Ne bih da tumačim tu odluku, recimo da ona ima veze sa time da je Crvena zvezda rentirala i kancelarije u Pioniru i da smo mi prešli u Arenu. Mi smo sada praktično gosti u Pioniru. Nije moje da komentarišem da jedna gradska dvorana oboji parket u boju jednog kluba iako postoje realne šanse da i drugi klub tu igra. U svakom slučaju, parket nije moguće farbati svaki put jer je potrebno vreme za sušenje, a ni trošak nije mali. Postavljanje folije na tolikoj površini u većoj meri oštećuje boju i lak, pa ostaju fleke koje zahtevaju sanaciju. Jednu utakmicu smo stavili foliju da bi teren bi pravi domaći, ali smo bili svesni da ćemo imati vremena za popravku štete koju smo napravili, odnosno popravku farbe koju smo oštetili.
Sarađivao si i sa Duletom i sada sa Željkom. Ko je “teži” za saradnju obzirom da znamo kakvi su autoriteti na terenu i pored njega?
Nisam sarađivao sa Duletom. Došao sam malo posle njegovog odlaska. Prvi trener u Partizanu sa kojim sam sarađivao je Pera Božić. Potom Džikić, Nikolić, Čanak, Trinkijeri, Šćepanović, Filipovski, Matović i sad Obradović. U reprezentaciji sam sarađivao sa Kokoškovim i sada sa Pešićem. Što se saradnje sa Željkom tiče, ona je za osobu na mojoj poziciji idealna. Veoma dobro je upoznat sa svim pravima, svim obvezama, svim pisanim i nepisanim zakonima i vrlo ga je lako razumeti kada, kako i zbog čega nešto želi. Čak i da se potrudim, ne znam da li bih mogao da kažem „E, to i to bih voleo da je drugačije“.
Kako ocenjuješ stanje u klubu danas u odnosu na 2015? Organizaciono, finansijski, sportski i u pogledu na perspektivu.
Ja sam 2015. došao “kao ’44-e u Četnike”. Eto kakva je situacija bila. U svakom od navedenih aspekata, situacija je danas neuporediva. Naročito kada je u pitanju perspektiva. Ipak, taj moj dolazak 2015. godine kada je ogroman brolj ljudi okrenuo klubu leđa i kada sam se po ceo dan bavio krznom komunikacijom na svim poljima verovano ne bih menjao ni za šta na svetu. Pamtim poziv Dragana Todorića kog sam poznavao od ranije, zatim razgovore sa tadašnjim direktorom Vladom Grkovićem i potom Mićom Berićem. Pamtim i da mi je 9 od 10 ljudi govorilo da sam lud što to radim. Ali, kako odoleti? Doživotno ću biti zahvalan svojoj današnjoj supruzi, tada devojci koja me je podržala da odem tamo gde me srce vuče, iako smo znali da nam to može doneti komplikacije na polju finansija. Oboje smo znali da je vredno rizika.
Da li je Ostoja tip predsednika koji voli da se meša u sve strukture kluba i ako jeste koliko se meša u marketing koji pripada tebi u načelu?
Ostoja Mijailović je van sporta predsednik holding kompanije u okviru koje posluje 10 velikih i uspešnih firmi. Iskustvo menadžmenta u takvoj organizaciji je preneo na sportsku organizaciju, naravno uz određene adaptacije na postojeće stanje. Traži od ljudi plan i objašnjenje kako će se plan sprovesti. Svakako, ključne odluke se ne donose bez njega, ali nije tip menadžera koji se meša u sve i svuda. Naravno, za preuzete obaveze očekuje odgovornost, što je i normalno.
Da li je izvodljiva ideja da se svake godine oko 16. aprila igra prijateljski meč sa Fuenlabradom, jednom tamo, pa onda kod nas…?
Teoretski jeste, ali u praksi je to vrlo verovatno neizvodljivo. Čak i na nivou nekih kadeta ili juniora je teško izvodljivo. April je vreme raspleta sezona kako u ligama, tako i u evropskim takmičenjima. Veoma je teško uskladiti sve to.
Koliki je pritisak na tebi bio u momentu kada je Željko došao i kada su krenula da se dovode zvučna pojačanja u smislu da su te mediji zvali i propitivali za dalje korake kluba?
Imali smo tu vrstu pritisaka i ranije. Mediji čine sve da saznaju potencijalne mete ili kada je nešto “završen posao”. Žele ekskluzivu, ali neretko u tome i preteruju. Sve zavisi iz kog ugla gledate. Iz njihovog ugla, to je legitimno i u većini slučajeva su u pravu. Iz našeg ugla bi najbolje bilo da sve prođe u tišini. Svakako, pritisak se pojačao, ali je način na koji je sportski menadžment kluba zatvorio curenje informacija u velikoj meri pomogao da taj pritisak splasne. Da pojasnim, ni jednog trenutka ne govorim o curenju informacija iz kluba. Postoji barem još 3 ili 4 strane sa koje informacija može da dođe do nekog medija. Da dodatno pojasnim, treba razlikovati i želju za ekskluzivom i “muštuluk” za dobru vest od plasiranja neke vesti iz ne tako dobrih razloga, to jest iz želje da se posao pokvari ili možda poljulja aktuelni igrač na poziciji ne kojoj se “dovodi” pojačanje. Može da se desi I da neko pokušava da preko “interesovanja” Partizana plasira igrača negde drugde. Može da se desi da neko hoće da napravi pritisak na klub, bilo da se posao završi ili ne završi…Te stvari mi u klubu možemo da razlikujemo, ali sam siguran da je navijačima te motive veoma teško da prepoznaju. Zato je važno i znati iz kog izvora je neko došao do informacije, što je teško, pošto medije štiti zakon da nikada ne moraju da otkriji svoje izvore, sem u onim slučajevima državne bezbednosti ili nekim slučajevima slične težine. Ako znaš izvor, možeš lakše da pretpostaviš i motiv… Zvuči kao detektivska igra, zar ne?
Kakva je saradnja sa Vladanom Tegeltijom i da li i ti imaš udela u radu Youtube kanala?
Kao direktor TV Partizan, na sebe sam uzeo neke administrativne stvari koje sprovodimo sa saradnicima. Kada je program u pitanju, veoma malo ili gotovo uopšte se ne mešam. Saradnja postoji, ali glavni i odgovorni urednik je taj koji kreira program i sadržaj. Moje je da nekad pomognem nekom idejom, što Tegi itekako ume da ceni.
Najveći momenat kao navijaču, a da nije Istanbul? Ne mora da bude KK.
Indijanapolis 2002. Reprezentacija. A kada je Partizan u pitanju, drag mi je Panatinaikos u Pioniru 2009. Verovatno zbog Novice.
Kog rivala smatraš najvećim svih vremena? Mislim na koji klub.
Za mene je to Cibona. Bez obzira na to u kakvom se trenutku sada nalaze.
Kakva su očekivanja za ovu sezonu i ima li u planu još nešto marketinški da se ubaci u narednim godinama obzirom da su i zvučnija imena od igrača tu a o Željku da ne pričamo?
Da ne otkrivamo. Biće svašta. Nekada neke stvari budu i na čekanju da naiđe pravi momenat za lansiranje.
Priča li se u klubu o wild card opciji jer je sve izvesnije da se ruski timovi naredne sezone neće vraćati a eventualna titula u ABA ne garantuje sigurno učešće u EL?
I da se priča i da se ne priča, ne bih vam rekao. Ne zato što nema poverenja u vas, nego zato što svaka informacija na tu temu koja izađe, može da se tumači na 100 načina, od kojih je 99 na neki način štetno za klub. Da ne spominjem da nije moj posao da o tome pričam, a da se ja striktno držim toga da se ne petljam gde mi nije mesto.
Šta Reflektor može da učini za KK i da tebi olakša posao?
Kod vas se vidi koliko ljubavi i košarkaške pismenosti imate. Idealno bi bilo kada biste nastavili da edukujete ljude o tome šta strpljenje znači i koliko je potrebno da se tvrđava sagradi. Kao i da su greške sastavni deo sporta i života, ali da znaju biti i lekovite.
Originalni članak: Reflektor magazin.com
