REAL TE 1955. NIJE ZNAO ŠTA GA JE SNAŠLO: Partizan plesao po snegu

Pošto je, zajedno sa lisabonskim Sportingom, ušao u istoriju Kupa šampiona kao akter prve utakmice u istoriji novog takmičenja (4. septembra 1955. u Lisabonu, 3:3), Partizan je, posle veličanstvene pobede u revanšu (5:2) i eliminacije Portugalaca, u drugom kolu za protivnika dobio Real Madrid.

РЕАЛ ТЕ 1955. НИЈЕ ЗНАО ШТА ГА ЈЕ СНАШЛО: Партизан плесао по снегу

Pre nego što je igrana prva utakmica u Madridu odvijala se intenzivna diplomatska aktivnost jer je trebalo rešiti problem ulaska u jednu i drugu zemlju fudbalera i rukovodstva. Frankova Španija i ondašnja Titova FNR Jugoslavija nisu imale diplomatske odnose.

Problemi su rešeni, ipak se igralo. Partizan je bio prva ekipa sa istoka Evrope koja je u Španiji igrala posle dvadesetak godina. Zahvaljujući ljubaznosti sjajnog arhivskog centra Real Madrida dobio sam dosta dokumenata i slika u vezi sa utakmicama u četvrtfinalu.

PARTIZAN je u Madrid stigao 23. decembra ujutro vozom iz Francuske, a put je praćen do detalja. Na železničkoj stanici u Madridu delegaciju Partizana čekali su brojni predstavnici Reala na čelu sa predsednikom Santjagom Bernabeuom.

Real Madrid je 25. decembra pobedio 4:0, nezasluženo visoko. Milošu Milutinoviću su poništena dva regularna gola! Tobože, oba puta je bio u ofsajdu.

“Marka” je objavila izjavu sudije Harciga koji je rekao da je utakmica bila “laka za suđenje jer su obe ekipe igrale veoma korektno”. Sudija je dodao da bi realniji rezultat bio 4:1 ili 4:2, a na pitanje da li to govori zbog poništenih golova Partizana, kategorički je rekao:

– U oba slučaja svirao sam pre nego što je lopta upućena ka mreži Reala.

PRED revanš u Beogradu nije bilo mnogo nade, ali u “pomoć” Partizanu stigao je – sneg. Temperatura u debelom minusu, stadion u Humskoj okovan snegom i ledom. Real Madrid je bio prva španska ekipa koja je gostovala u Beogradu od 1933. godine kada je u našem glavnom gradu igrala reprezentacija Španije. U Beogradu ih je dočekala ciča zima kakvu niko iz madridske ekspedicije nikada nije doživeo. Grad je bio pod snegom, a igrači su se ispred hotela “Moskva”, u kome su odseli, grudvali kao deca.

Sneg je bio toliki da je bilo pitanje da li će se meč igrati, ali sudija i delegat su odlučili da “postoje uslovi”. Stative su bile ofarbane u crveno. Igrači Reala, u kopačkama sa neadekvatnim kratkim kramponima, klizali su se i svaki čas padali. Partizanovi fudbaleri, u plavim dresovima, su često iza aut-linije gazili neku krpu koja je bila natopljena benzinom ili nekom sličnom tečnošću što je, uz više krampone, smanjivalo klizanje.

POSLE četvrt sata igre, klizanja i po jedne stative na obe strane, stiglo je vođstvo Partizana. Strelac je bio Miloš Milutinović, posle prodora i sjajnog dodavanja Branka Zebeca. Sneg je verovatno bio krivac što je napadač Reala Hektor Rial, tri minuta pre odlaska na odmor, promašio penal, lopta je otišla preko gola…

Sa 1:0 se otišlo na odmor. Nada je oživela kada je Prvoslav Boba Mihajlović u prvim minutima nastavka iz penala doneo vođstvo od 2:0. Real se branio kako je znao i mogao, ali je Miloš Milutinović tri minuta pre kraja, posle solo akcije u kojoj je prešao tri protivnika, svojim osmim golom u takmičenju doveo meč na ivicu ukupnog izjednačenja. Poslednji minuti opisani su u španskoj štampi kao “pakao na snegu”. Pred sam kraj, kao vrhunac drame, Herceg je silovitim udarcem uzdrmao prečku…

Real je nekako preživeo Partizanov ples na snegu. Madriđani su se, stoji u izveštajima, radovali više nego kada su nekoliko meseci kasnije osvojili prvu titulu prvaka Evrope.

Posle Partizana u četvrtfinalu, u polufinalu Real je bio bolji od Milana (4:2, 1:2), a onda je u prvom finalu, igranom 13. juna 1956. na “Parku prinčeva” u Parizu pobedio Rems sa 4:3, iako je francuski tim u 11. minutu vodio sa 2:0. Deo te prve titule osvojen je ovog hladnog januarskog dana u Beogradu…

Trideset godina kasnije, engleski novinar Brajan Glenvil u knjizi “Istorija, romansa i intrige evropskog kupa” piše da Real Madrid ne bi nanizao pet uzastopnih titula Kupa evropskih šampiona da je Partizan u revanšu izjednačio na 4:4. U jednom lokalu, posle revanša, Alfredo di Stefano je priznao svojim beogradskim prijateljima da se osećao bespomoćno.

POBEDA Partizana imala je veliki odjek u našoj štampi. Izveštaj u “Borbi” potpisao je Ljubomir Lovrić, nekadašnji golman reprezentacije Jugoslavije, kasnije selektor i istaknuti novinar, dugogodišnji glavni urednik “Sporta”. Pod naslovom “Odlična igra sa mnogo peha”, Lovrić je napisao da su “samo tri minuta delila Partizan od vanrednog podviga”.

“Predstava sa tužnim krajem” – naslov u “Novostima”, a izveštač Stojan Protić konstatuje:

“Ako je prvi čin ove drame odigran u Madridu, onda je drugi čin u Beogradu doneo sasvim izmenjene uloge. Pobednik sa vrućeg tla na Pirinejskom poluostrvu bio je sveden ovoga puta na jedanaest ogorčenih boraca da se sačuva mreža. Naprotiv, oni koji su u Madridu pognute glave napustili stadion sada su jurišali kao lavovi i kao da su samo oni postojali na terenu za čitavih 90 minuta. Bilo je to ono što obično nazivamo – igra na jedan gol. Drama, međutim, ne bi bila drama kada sreća ili bolje reći nesreća ne bi umešala svoje prste. Da slučajnost bude još izrazitija rezultat je sasvim blizu onoga što su svi priželjkivali. I tako – čast je spasena, ali cilj nije ostvaren.”

“LOPTA nas nije htela”, opšta je ocena fudbalera Partizana. Junak susreta, dvostruki strelac Miloš Milutinović je rekao:

– Nesreća! Žalim što su bombe Hercega i Kaloperovića, umesto mreže, pogodile stativu. Jeste Real bolje igrao u Madridu, ovde mu je očigledno smetao teren, ali Španci kad gube nisu prikazali onu fer igru, koju je Partizan pokazao u Madridu.

Strelac drugog gola Prvoslav Boba Mihajlović je zaključio:

– Znali smo vrlo dobro da u polufinale Kupa evropskih šampiona možemo dospeti samo ako nas malo posluži fudbalska sreća. Ali, niko od nas nije mogao očekivati ne samo da nećemo imati sreće, nego da ćemo imati i strahovitu nesreću.

BERNABEUOVO IZVINjENjE

MNOGO godina kasnije Miljan Miljanić, trener Real Madrida u periodu 1974-1976, pričao mi je kao anegdotu da ga je predsednik Reala Santijago Bernabeu, koji ga je doveo u Real, pitao da li zna gde je “onaj plavušan koji nam je 1955. dao dva gola u Madridu”. Mislio je na Miloša Milutinovića. Zamolio je našeg trenera da se “izvini onom plavušanu koji nam je dao dva gola u prvom meču”. Prvi čovek Reala je indirektno priznao da suđenje nije bilo objektivno, da su poništena dva regularna pogotka prvog strelca prvog izdanja Kupa evropskih šampiona.

PARTIZAN – REAL 3:0 (1:0)

STADION JNA. Gledalaca: 40.000. Strelci: Miloš Milutinović u 24. i 87. minutu, Prvoslav Mihajlović u 46. (penal). Sudija: Josef Gulde (Švajc).
PARTIZAN: Milutin Šoškić, Bruno Belin, Čedomir Lazarević, Tomislav Kaloperović, Branko Zebec, Božidar – Puša Pajević, Prvoslav Mihajlović, Miloš Milutinović, Marko Valok, Stjepan Bobek (kapiten), Antun Herceg. Trener: Aleksandar Tomašević
REAL MADRID: Huanito Alonso, Hose Beseril, Markos Markitos, Rafael Lesmes, Migel Munjoz (kapiten), Hose Marija Zaraga, Heliodoro Kastanjo, Roke Olsen, Alfredo di Stefano, Hektor Rial, Francisko Gento. Trener: Hose Viljalonga.

Tekst preuzet sa portala Novosti.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *