Osvojio je Evroligu i NBA, radio je sa trenerskim veličinama poput Etorea Mesine i Grega Popoviča, delio je svlačionicu sa asovima poput Kevina Garneta, Tima Dankana i Krisa Boša. Jedan je od pionira NBA kampa „Košarka bez granica“ koji je otvoren 2001. godine. Rašo Nesterović je čovek koji, kako sam kaže, ima ispunjenu karijeru. Sa gostom NBA kampa „Košarka bez granica“ razgovarali smo o periodu provedenom u Partizanu, Zoranu Saviću, Predragu Daniloviću, Kevinu Garnetu…
Nesterović je ponovo boravio u Beogradu, ali u drugačijoj ulozi. Učesnik prvog kampa u Trevizu2001. godine sumirao utiske nakon četiri dana druženja sa mladim igračima u srpskoj prestonici.
„Lepo je videti najtalentovaniju decu Evrope u Beogradu, kao i mnoge poznate ličnosti iz svetske košarke, bez obzira da li je reč o bivšim ili aktivnim košarkaškim radnicima. Mladi igrači su imali od koga da uče i verujem da su stekli lepo iskustvo za ceo život. Ovakav kamp je dobar putokaz za učesnike da vide gde su u odnosu na velike igrače. Zahvaljujući ovakvom događaju mladi mogu da napreduju iz godine u godinu, ali i da uoče nedostatke, kako bi mogli da pojačaju individualni rad“.
Stariji ljubitelji košarke verovatno pamte slovenačkog centra kao veoma mladog člana Partizanove generacije koja je nasledila osvajače Evrolige iz Istanbula 1992. godine. Ekipa je bila veoma mlada a činili su je igrači poput Miroslava Berića, Zorana Stevanovića, Željka Rebrače, Predraga Drobnjaka, Nikole Lončara, i ostalih. Golobradi momci u sezoni 1992/1993 nisu uspeli da osvoje titulu pored Crvene zvezde čiju su okosnicu činili Nebojša Ilić, Saša Obradović, Predrag Stojaković i Dejan Tomašević.
„Za mene je jedan od najlepših perioda u karijeri taj kada sam nosio crno-beli dres. Vremena nisu bila najbolja po državu, ali meni je bilo predivno. U Partizanu sam stekao prijatelje za ceo život, ali i upoznao sjajne ljude iz sveta košarke. Iskustvo u ovom klubu je bilo prelepo i dragoceno, tako da sam iz Beograda poneo samo pozitivne stvari. Kasnije sam sarađivao sa velikim trenerskim imenima, a nisam uspeo nešto duže da radim Sa Željkom Obradovićem, jer sam jedan period proveo u juniorskoj selekciji“.
Nakon Partizana, Nesterović je igrao za PAOK i ljubljansku Olimpiju, a 1998. godine je sa ekipom Kinder Bolonje osvojio Evroligu. Šampionsku generaciju je sa klupe predvodio Etore Mesina, a igrali su asovi poput Antoana Rigodoa, Predraga Danilovića i Zorana Savića, koji je te godine bio MVP Fajnal-fora. Nekadašnji slovenački reprezentativac je naglasio koliko su mu srpski igrači pomogli u razvoju karijere.
„Pored vremena provedenog u Partizanu, jedna od prekretnica u mojoj karijeri bio je i period igranja u Italiji. Pored toga što sam osvojio Evroligu i Palakanestro, saradnja sa Savićem i Danilovićem se pokazala veoma korisnom za naredne godine. Imao sa šta da naučim od njih i pokazali su mi kako bi pravi profesionalac trebalo da živi i radi“.
Nakon mandata na Apeninskom poluostrvu, Nesterović se preselio „preko bare“, gde je igrao za Minesotu, San Antonio, Indijanu i Toronto. Sa Sparsima je 2005. godine osvojio šampionski prsten, a tokom igranja u najjačoj ligi sveta bio je saigrač Kevina Garneta, jednog od najboljih krilnih centara u NBA ligi ikada.
„Kada sam igrao za Minesotu, Garnet je još uvek bio mlad igrač i još uvek je bio u procesu učenja. On je neko ko potpuno zaslužuje epitet igračke veličine, nakon svega što je uradio. Šta god ko mislio o njemu, bilo bi suludo da ga ostali igrači nisu doživljavali kao lidera ekipe“.
Legenda slovenačke košarke je osvojila najprestižnija klupska takmičenja na svetu, sarađivala sa trenerski i igračkim veličinama, tako da bi se teško moglo reći da nema ispunjenu karijeru.
„Naravno da mi je ispunjena karijera. Uvek kažem,pa i sada, da novac nije toliko bitan, koliko taj trenutak kada prestaneš da igraš košarku i prisetiš se svih lepih iskustava i uspomena koje si stekao tokom karijere. Jako je lep osećaj kada se sretneš sa ljudima i kada drage volje popričaš sa njima bez nekog osećaja nelagodnosti“, rezimirao je Nesterović.
