FEDERATIVNA NARODNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA (1945-1963) &
SOCIJALISTIČKA FEDERATIVNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA (1963-1992)
Nekadašnja Jugoslavija jeste tokom svog postojanja (1945-1992) jednom promenila svoje puno zvanično ime ,desilo se to 1963. godine, ali je svakako reč o jednoj te istoj državi, pa ćemo je i u ovom tekstu tako posmatrati.
Prvo “prvenstvo” u okviru države FNRJ nastale nakon Drugog svetskog rata (ustavni akt od 29.11.1945.) je održano krajem 1945. godine, ali je ostalo specifično po tome što ga nisu igrali klubovi, već selekcije šest federalnih jedinica FNRJ, autonomne pokrajine Vojvodine i Jugoslovenske Armije. Sve se odigralo “brzopotezno”, u formi kup takmičenja (četvrtfinale, polufinale i finale), pobedila je na kraju selekcija NR Srbije i tu stavljamo tačku na to “prvenstvo”.
Prvo KLUPSKO državno prvenstvo FNRJ je odigrano u sezoni 1946/47, a prethodila su mu kvalifikaciona takmičenja po regionima unutar zemlje. Svesno koristimo pojam “regioni”, s obzirom da se kvalifikacije nisu odigravale samo po republikama kao federalnim jedinicama, već recimo i u regionu Srbije bez autonomne pokrajine Vojvodine, ili u regionu Hrvatske bez područja Istre. U isto vreme su i pokrajina Vojvodina i područje Istre imali “svoje” kvalifikacije. Partizan, kao novoosnovani klub Jugoslovenske Armije, nije igrao kvalifikacije sa civilnim klubovima, a na kraju ovog teksta ćemo se još jednom, s razlogom, vratiti na celu ovu tematiku i predočiti vam jedno izuzetno kvalitetno štivo objavljeno u uglednom srpskom štampanom mediju.
Partizan je osvojio premijerno prvenstvo FNRJ u sezoni 1946/47, a svoju drugu titulu šampiona je osvojio u sezoni 1948/49. Zatim slede čak dvanaest (!) godina posta crno-belih, što apsolutno pobija bilo kakvu tezu (zna se čiju) da je Partizan u nekadašnjoj državi na bilo koji način bio privilegovan klub tokom takmičenja.
Za vreme tog Partizanovog posta, naš večiti rival u periodu 1951-1960 osvaja čak 6 titula šampiona. I ne samo to – završetak sezone 1959/60 još dva kluba dočekuju sa više titula od Partizana. To su zagrebački Dinamo i splitski Hajduk. Oba hrvatska kluba će do tada skupiti po 3 titule šampiona, ispred crno-belih koji će i dalje da se diče sa 2 titule.
Tada nastaju čuvene “Partizanove bebe” i crno-beli u periodu 1960-1963 osvajaju čak tri uzastopne šampionske titule, čime se broj naših titula penje na cifru 5.
Godine 1963. država se preimenuje iz FNRJ u SFRJ. Samo u prve dve sezone nakon toga (1963/64 i 1964/65) Partizan uspeva da održi korak sa večitim rivalom po broju osvojenih titula – svako osvaja po jednu, tako da je odnos na kraju te dve sezone 7:6 u korist večitog rivala.
Nakon toga, pa zaključno sa sezonom 1991/92 kada je službeno odigrano poslednje državno prvenstvo u okviru SFRJ, večiti rival će biti puno uspešniji od naših crno-belih. Ukupan odnos u broju osvojenih titula iznosi na kraju sezone 1991/92 čak 19:11 u korist komšija, u danas mrskoj im Jugoslaviji.
Taj odnos bi bio za njih još povoljniji početkom 90-ih godina prošlog veka, da Partizan u leto 1987. godine nije na sudu uspeo da vrati ono što mu je bukvalno oteto od strane FSJ i njegovog tadašnjeg predsednika Šajbera u sezonama 1985/86 i 1986/87 – dve titule šampiona koje je Partizan osvojio u tim sezonama tamo gde se one jedino osvajaju, a to su fudbalski tereni, na kojima treba osvojiti najviše bodova i biti time uspešniji od drugih. Pokušaj otimačine titula nije na kraju prošao, ali jeste nažalost nepovratno prošla otimačina učešća Partizana u Kupu evropskih šampiona u sezonama 1986/87 i 1987/88! Profiteri te otimačine su bili naš večiti rival prve, odnosno skopski Vardar druge navedene sezone.
Partizan je u leto 1986. godine oformio strahovit napadački duet Milko Đurovski – Fadilj Vokri. Takav duet dugo nije postojao na jugoslovenskim fudbalskim terenima. Međutim, Milko je u Partizan “doneo” i suspenziju – neigranje dve evropske utakmice (zbog crvenog kartona zarađenog prethodne sezone u Evropi u dresu večitog rivala). Umesto da tu kaznu odradi u 1. kolu Kupa evropskih šampiona (koje su jugoslovenski šampioni u to doba vrlo često uspešno prolazili u Evropi, protiv ili slabijih ekipa, ili u najmanju ruku ne boljih ekipa od sebe) i da od 2. kola (osmina finala) gledamo taj fantastičan duet u špicu napada našeg kluba, Partizan je imao taj peh da već u 1. kolu Kupa UEFA izvuče najtežeg mogućeg protivnika – ekipu Borusije iz Menhengladbaha koja je u to doba bila strah i trepet u Evropi, klub koji je redovno igrao finala ili makar polufinala evropskih takmičenja, a Kup UEFA je i osvojio dva puta u drugoj polovini 70-ih. Partizan je ispao od te i takve Borusije, pa Milko i Fadilj te sezone uopšte nisu zaigrali zajedno u Evropi. U isto vreme, oni su te jeseni (ustvari čitave sezone 1986/87!) bukvalno terorisali rivale u prilično jakoj jugoslovenskoj ligi i baš zato ova žal za Partizanu otetim učešćem u Kupu evropskih šampiona 1986/87 ne prolazi ni posle 34 godine…Kada je u pitanju sledeća sezona 1987/88, to je već jedna druga priča, između ostalog i zbog toga što je Milko Đurovski brzo upao u nemilost tadašnjeg trenera Fahrudina Jusufija i u ranu jesen 1987. Milko više nije bio onaj pravi (vratio se na prepoznatljiv nivo tek kasnije tokom te sezone)…
Nešto na temu poslednjeg prvenstva u okviru SFR Jugoslavije, zemlje koja je početkom 1992. godine na “izdisaju”: Večiti rival uspeva u sezoni 1991/92 da osvoji titulu iako je te sezone u igranju fudbala bio manje uspešan od Partizana, a jedino je bio uspešniji kao izvođač penala! Ovo nije sada šala i aluzija na sadašnjost i neku blisku prošlost vezanu za komično dosuđivanje ili nedosuđivanje penala za ovog ili onog tokom trajanja utakmica u ovoj zemlji u kojoj danas živimo, već jedna gola, činjenična istina koja ima veze sa tadašnjim sistemom takmičenja u tadašnjoj državi. Naime, tih godina su se za pobedu dobijala 2 boda, za remi 1 bod, ali je “kvaka” bila u tome da su se posle svakog meča koji je završio nerešenim rezultatom šutirali penali i samo pobednik tih penala je dobijao 1 bod. To pravilo je nazvano “Miljanićevi penali”, a Miljanić je bio samo jedan od nekolicine predsednika fudbalskih saveza zemalja u kojima se Partizan takmičio, a koji je bio kadar večitog rivala. Oni mlađi pamte samo sadašnjeg Kokezu, nešto stariji pamte i Stojkovića i Terzića, a samo dosta stariji pamte i Miljanića. Pomenuli smo ranije i Šajbera, za kojeg ne znamo niti nas interesuje za koga je privatno navijao, ali znamo za koga sigurno nije navijao – za Partizan.
Elem, u sezoni 1991/92 je poraženi u penalima ostajao bez ijednog boda, kao da je izgubio utakmicu posle 90 minuta. Iz tog razloga je bilans večitog rivala od 23-5-5 (sa čak 4 osvojena “penal boda“) bio bolji od Partizanovog bilansa 21-10-2 (sa samo 4 osvojena “penal boda”). Da zlo po Partizan bude veće, te sezone su oba derbija završena nerešenim rezultatima (1:1 i 0:0) i oba puta je Partizan gubio u šutiranju penala. I ne samo to, mlađi neka znaju da neće ovo prvenstvo 2019/20 biti jedino u kojem će večiti rival osvojiti titulu a da prvenstvo nije odigrano celo do kraja. I te sezone 1991/92 je to bio slučaj, pošto je građanski rat u BiH izbio početkom aprila, pa tako naš večiti rival nije otišao ne na jedno, nego čak na dva gostovanja u BiH (Veležu u Mostar i Željezničaru u Sarajevo) koja su tradicionalno uvek, svakom timu sa strane predstavljala teška i neugodna gostovanja. Partizan je tako, iako najbolji na terenu, ostao bez titule šampiona u sezoni 1991/92 i morao je da se zadovolji kupom, osvojenim u dvomeču protiv večitog rivala. SFRJ zatim nestaje sa karte Evrope, a odnos u titulama je 19:11 u korist večitog rivala…
SAVEZNA REPUBLIKA JUGOSLAVIJA (1992-2003) &
DRŽAVNA ZAJEDNICA SRBIJA I CRNA GORA (2003-2006)
U ukupno 14 sezona koje su odigrane u okviru ove dve države (koje su sve vreme, pre i nakon preimenovanja, činile Srbija i Crna Gora), Partizan osvaja 8 titula, večiti rival 5 titula, uz jednu titulu koju je osvojio Obilić. Na ovom mestu nikada ne prećutkujemo činjenice i istinu, pa ćemo podsetiti da je Partizan titulu u sezoni 1998/99 osvojio tako što je prvenstvo prekinuto u martu (zbog agresije NATO pakta na našu zemlju) i nije moglo biti nastavljeno tek u junu (kada je potpisano primirje). Ipak, nećemo zaboraviti i da dodamo da nije večiti rival te sezone bio Partizanov konkurent za titulu (kao što Partizan jeste bio direktan konkurent u sezoni 1991/92), već je to bio Obilić, koji je u trenutku prekida šampionata zaostajao 2 boda za Partizanom.
Time dolazimo do ukupnog odnosa u osvojenim titulama 24:19 u korist večitog rivala.
REPUBLIKA SRBIJA (od 2006. godine do danas)
U sezoni 2006/07 večiti rival osvaja svoju 25. titulu.
Nakon toga kreće serija od čak 6 uzastopnih titula crno belih osvojenih u periodu 2007-2013. Polovina njih je osvojena direktno pobedama u derbijima (2010, 2011. i 2013. godine). Posle poslednje titule u ovom nizu, osvojene praktično „skidanjem pauka“ od strane Miloša Zeke Jojića, u tom trenutku, posle punih 57 godina (davne 1956. godine je večiti rival poveo sa 3:2 u osvojenim titulama), Partizan uspeva da izjednači ukupan odnos u osvojenim titulama na 25:25!
Šta se dešava u narednoj sezoni 2013/14, nakon što je Partizan izjednačio odnos u osvojenim titulama? Dešava se puno toga. Između ostalog je i naš bivši golman Milan Lukač zauvek postao asocijacija na tu sezonu. Dobro pamtimo i pamtićemo sve…
Već u narednoj sezoni 2014/15 Partizan ponovo uspeva da izjednači, osvaja svoju 26. titulu i skor je 26:26!
U sezoni 2015/16 večiti rival osvaja titulu i ponovo vodi, sada je 27:26.
Dolazimo do sezone 2016/17. Sve su činili izvan Humske 1 da bude 28:26, bukvalno sve…Nisu uspeli, u Humskoj 1 se radilo bolje i uspešnije, rezultat je 27:27! Bio je nakon toga i korzo kroz grad, otvoreni autobus sa igračima i stručnim štabom, nešto što Beograd nikada ranije nije video.
Leto 2017. godine neće ostati zapamćeno samo po javnom pozivanju nekih javnih ličnosti da se usred Beograda navija za grčki klub Olimpijakos protiv srpskog kluba Partizana, već i po početku kampanje za priznavanjem nekakve „titule“ večitom rivalu iz, zamislite, 1946. godine! Sve je viđeno u srpskom fudbalu do tada, samo to još nismo videli. Podsećamo, reč je o učešću u regionalnim kvalifikacijama (konkretno u Srbiji bez Vojvodine) koje su večitom rivalu bile preduslov da bi kasnije učestvovao u premijernoj 1. Saveznoj ligi u Jugoslaviji (državi koja je formirana još 29.11.1945.).
O sezonama nakon leta 2017. nećemo ovom, već nekom drugom prilikom…
Zvanični sajt FK Partizan
