Predrag Mijatović, potpredsednik Partizana, izgleda ima vremena i za pisanje.Tako je na portalu “Sportal blic” izašao njegov tekst u kojem iskazuje svoje mišljenje i stav o razlikama između današnjeg fudbala i fudbala u kojem je on bio fudbaler.
Ovo su samo neku segmenti njegovog razmišljanja a čitav tekst možete pročitati na ovom linku.
Fudbal koji sam ja igrao i fudbal koji danas gledamo, u suštini, jesu dva različita sporta. Ne po pravilima – teren je i dalje približno istih dimenzija, lopta je okrugla, a cilj je uvek isti. Razlika je u onome što pokreće čitav sistem. Danas to više nisu samo talenat, znoj i instinkt – danas je to tehnologija.
Sećam se vremena, posebno u Partizanu, a kasnije u Valensiji i Real Madridu, kada je fudbalski „osećaj“ bio presudan. Trener bi vas pogledao, procenio energiju, želju i karakter. Skauting se često svodio na preporuku ili na ono čuveno „ima nešto“. Igralo se na instinkt, na potez, na fudbalsku intuiciju. Bio je to romantizam koji je imao svoju lepotu, ali i veliku nepredvidivost.
Danas je fudbal primenjena nauka. Ako uđete u trening centar bilo kog velikog evropskog kluba, videćete stručnjake iz biomehanike, fizike, nutricioniste, psihologe i analitičare podataka. Trener više nema samo pomoćnike – ima tim ljudi koji utakmicu prevode u brojke.
Na poluvremenu meča Lige šampiona danas se ne drži samo motivacioni govor. Analiza se radi u realnom vremenu. Igrači se ne mere samo golovima i asistencijama – meri se svaki sprint, opterećenje, rizik od povrede. Nekada smo govorili „čuvaj igrača“, danas govorimo o upravljanju rizikom.
Lopta se takođe promenila. Od teških, neujednačenih lopti iz mog detinjstva došli smo do „pametnih lopti“ sa senzorima koji šalju podatke stotinama puta u sekundi. Zahvaljujući tome, poluautomatski ofsajd danas donosi preciznije odluke i eliminiše subjektivnost.
Igrači Partizana danas ispod dresa nose senzorske prsluke koji prate svaki detalj tokom treninga i utakmica. Cilj nije kontrola, već zdravlje, oporavak i dugoročnost karijere.
Promenili su se i navijači. Nove generacije ne praštaju dosadu. Utakmicu gledaju sa telefonom u ruci, uz statistiku, klipove i interakciju. Granica između video-igre i stvarnog fudbala gotovo da više ne postoji. UEFA i FIFA to znaju i zato razvijaju nove platforme koje fudbal čine interaktivnijim nego ikada.
A gde smo tu mi? Gde je Partizan? Gde je srpski fudbal?
VAR kod nas često nailazi na otpor, ali u sistemu u kojem je sumnja stalno prisutna, tehnologija je neophodna. Ona ne ubija emociju – ona štiti regularnost. To je pitanje čistoće sporta.
Filozofija novog Partizana, sa osloncem na sopstvenu decu, rad u SC Teleoptik i transformaciju omladinske škole u pravu Akademiju, jedini je ispravan put. Više nema mesta „okometriji“. Razvoj mladog igrača mora se pratiti sistemski – od psihologije i obrazovanja do fizičkog razvoja i taktičke zrelosti.
Fudbal će uvek biti igra strasti. Huk sa tribina, gol u 90. minutu, emocija juga – to nijedan algoritam ne može da zameni. To je duša fudbala.
Ali telo igre danas čini tehnologija.
Ako želimo da Partizan bude tamo gde mu je mesto i da srpski fudbal ide u korak sa Evropom, moramo da se prilagodimo. Inovacije nisu pretnja – one su uslov opstanka.
🖤 ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
