Na današnji dan pre 52 godine Partizan je dočekao Mančester junajted na stadionu JNA u polufinalu Kupa šampiona i pobedio ga sa 2:0 (0:0), a nedelju dana kasnije, na Old Trafordu, sačuvao tu prednost i ušao u finale što je bio najveći uspeh našeg klupskog fudbala.
PARTIZAN – MANČESTER JUNAJTED 2:0 (0:0)
Beograd, 13. april 1966. Prva utakmica polufinala
Stadion JNA. Gledalaca: 50.000
Sudija: Kurt Čenčer (SR Nemačka)
Strelci: Hasanagić (46) i Bečejac (58)
Partizan: Šoškic, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Miladinović, Pirmajer
Mančester junajted: Greg, Brenan, Dan, Krirand, Folks, Stajls, Best, Lou, Čarlton, Herd, Koneli
Ulaznica za utakmicu Partizan – Mančester junajted
Bolji od Mančester junajteda: Šoškić, Vasović, Rašović, Pirmajer, Mihajlović, Bajić, Hasanagić, Bečejac, Miladinović, Kovačević i Jusufi (Foto:dokumentacija „Politike”)
Pogodak za nedostižnu prednost: Radoslav Bečejac je dao drugi gol
Gol engleskom timu u engleskom stilu: Mustafa Hasanagić postiže prvi gol
Program za polufinale u Beogradu
Foto: Politika
U „Politici”, u petak, 18. marta 1966, osvanuo je izveštaj generalnog sekretara Fudbalskog kluba Partizan Milomira Strizovića, koji počinje ovako:
„U Kanu je obavljeno izvlačenje parova za polufinalne utakmice u Kupu evropskih fudbalskih šampiona. Žrebom je odlučeno da se četiri najbolja evropska tima sastanu u međusobnim duelima do 27. aprila, prema sledećem rasporedu: u Mančesteru Mančester junajted – Partizan, u Milanu Inter – Real. Izvlačenje parova obavljeno je u raskošnom hotelu „Karlton”. Parove je izvukla sekretarica Uefe, pošto su se svi prisutni prethodno uverili u ispravnost ceduljica i načina žrebanja.”
„Politikin” stalni dopisnik iz Londona Jurij Gustinčič je ovako preneo pisanje tamošnje štampe:
„Mančester junajted, osam godina posle tragičnog udesa na minhenskom aerodromu, ali pod dirigentskom palicom istog menadžera, Mata Bezbija, ponovo dolazi u našu zemlju. Mat Bezbi čija je slava u engleskom fudbalu tako velika da mu je uprava nedavno predložila i finansijski udeo u akcijama kluba, posmatra, prema današnjoj popodnevnoj štampi, izglede za susret s jugoslovenskim prvakom s pomešanim osećanjima. S jedne strane, Beograd u neku ruku, naravno, budi uspomene na tragične događaje koji, zamalo, i njega nisu stajali života, jer je samo ogromnim zalaganjem lekara u minhenskoj bolnici spase. U timu koji ćemo gledati verovatno će igrati i trojica preživelih igrača: Hari Greg, Bili Folks i ljubimac engleske publike – Bobi Čarlton”.
Bilo je to podsećanje na četvrtfinale Kupa šampiona 1958. u kojem je Mančester junajted izbacio Crvenu zvezdu, ali je dan kasnije, 6. februara, doživeo avionsku nesreću u Minhenu.
Englezi smatraju da im je sreća veoma naklonjena
„S druge strane – koja je za nas bar praktično važna i poučna – Englezi smatraju da im je sreća veoma naklonjena. I pored visoke pobede nad Spartom, koja je ovde, uostalom jedva zabeležena, Britanci smatraju Partizana za „najslabijeg među preostalim takmičarima”. U tome se, verovatno, ogleda i psihološka posledica velikog udara koji je ispadanjem našeg državnog tima iz takmičenja na svetskom prvenstvu, objektivno zadat celokupnom našem fudbalskom ugledu. Ali to istovremeno znači da ovdašnja sportska javnost nije pripremljena za eventualno iznenađenje. A to je činilac s kojim Partizan može da računa. Ali sam Mat Bezbi nije toliko bezbrižan kao sportska pera. Mančester junajted je tim koji, trenutno, nije lako iznenaditi. Posle njegove uraganske pobede nad Benfikom, on se ne samo ovde, već i na kontinentu, smatra kao ustaljena, snažna i prodorna ekipa. Neki Englezi čak žale što on ne može da zastupa Veliku Britaniju na fudbalskom prvenstvu umesto reprezentacije”, preneo je naš novinar.
Nadmetanje između Partizana i Mančestera je počelo gde će da se igra prva utakmica.
„Mat Bezbi je odmah predložio termine, s tim da se igra prvo u njegovom gradu, a zatim u Beogradu”, ispričao je Strizović po povratku iz Kana „Politici”. „Međutim, nešto kasnije, neko je, izgleda, upozorio Mata Bezbija na peti član propozicija Kupa šampiona. Taj član daje pravo klubu, koji je u prethodnom kolu igrao prvo na svom terenu, da bira mesto igranja prve sledeće utakmice. I, Bezbi je zahtevao nov sastanak, i u prisustvu predstavnika Uefe i Intera, izmenio prvobitni predlog i zahtevao da se igra prvo u Beogradu.”
Engleski prvak je u četvrtfinalu u Mančesteru pobedio Benfiku samo s 3:2, a u Lisabonu čak s 5:1. Partizan je u Pragu izgubio od Sparte s 4:1, a to nadoknadio u Beogradu s 5:0.
U toj utakmici pre utakmice je pobedio Mančester junajted. „Engleski šampion imao je pravo da bira gde da igra prvu polufinalnu utakmicu i on se odlučio da to bude – Beograd”, objasnio je Strizović u „Politici” od 23. marta.
„Crno-beli” su predložili Vojvodini da se zbog polufinala Kupa šampiona njihova međusobna prvenstvena utakmica umesto 17. aprila odigra deset dana kasnije. Vojvodina je odbila, jer bi, kako je obrazložio njen direktor Vujadin Boškov, „bila prisiljena da u roku od nedelju dana odigra tri vrlo teške prvenstvene utakmice, čije posledice bi mogle da budu rizične”. Da li zahvaljujući i tome ili ne, tek novosadski „crveno-beli” su te godine prvi put postali prvaci države.
„Uspeli smo da jednu utakmicu za bodove sa Aston Vilom odložimo za maj mesec”, zapisao je Bezbijeve reči prilikom njegovog dolaska u Beograd 1. aprila naš novinar Kosta Stamenković, koji je preneo i ovakvu njegovu procenu:„Partizan ima svoju šansu u Beogradu, mi u revanš susretu u Mančesteru.” Menadžer engleskog prvaka je video 1:1 protiv beogradskog Radničkog do čega je Partizan došao s igračem manje pošto je Hasanagić isključen u 33. minutu. Izjednačio je Bečejac u 76. minutu.
Generalnu probu za okršaj protiv Mančestera Partizan je imao 9. aprila 1966. na Stadionu JNA protiv Dinama koji je u prethodnom kolu u Zagrebu do nogu potukao Crvenu zvezdu (6:0)! „Crno-beli” su savladali Zagrepčane s 2:0, a oba gola je dao Petrović, rezerva koja je zamenila Vukelića, rezervu kažnjenog Hasanagića.
Uoči utakmice s Mančesterom britanski ambasador u Beogradu ser Dankan Vilson je priredio u svojoj rezidenciji prijem za igrače oba tima. Susret je počeo u sredu, 13. aprila 1966, u 16 č, posle predigre pionira Partizana i Radničkog (B).
„Crno-beli” su pobedili engleskog prvaka s 2:0 (0:0). To je najveća pobeda u istoriji kluba.
Protivnik nije onakav kakvog su videli u bujnoj mašti
„Prvih 45 minuta ubedili su Beograđane da Mančester junajted nije onakav kakvog su ga videli u svojoj bujnoj mašti. Čim su se vratili s odmora krenuli su svom snagom, onako borbeno i nezadržljivo kao protiv Sparte. I već prvi juriš je bio plodonosan. Bečejac je dobacio loptu iz auta Jusufiju, ovaj je centrirao, Hasanagić je skočio uvis, i na najbolji mogući način tako udario loptu da Greg nije mogao da je stigne iako se za njom bacio”, opisao je prvi gol „Politikin” izveštač Vukadinović, a drugi ovako: „Posle faula Krirenda nad Pirmajerom (58. minut) lopta je dobačena u sredinu polja, odakle ju je Vasović matematički tačno izbacio napred prema slobodnom Bečejcu. Half Partizana, koji se gotovo neprimetno uvukao u Gregovo carstvo, dočekao je loptu grudima i dok je ona padala na zemlju, on ju je oštrim udarcem poslao prema golu. I ovog puta Greg je bio nemoćan”.
Nota bene: Partizan je preko Bečejca postigao i treći gol, i to najlepši na meču, ali je nemački sudija Kurt Čenčer isti poništio, rekavši da je jedan igrač Partizana (Vladica Kovačević) ,,tamo negde” bio u pasivnom ofsajdu.
Bezbi je izjavio da je njegov tim, u kojem su glavne zvezde bili kapiten Škot Lou, najbolji fudbaler Evrope 1964, Englez Bobi Čarlton, kome je ta čast pripala 1966, i Best iz Severne Irske, nagrađen Zlatnom kopačkom „Frans fudbala” 1968, podbacio, ali da je „naš teren veliko preimućstvo” u revanšu.
Fahrudin Jusufi je tvrdio da je „trebalo da pobedimo sa tri gola razlike”, a Branko Rašović „jednom nogom smo već u finalu”.
Prodato je 39.000 ulaznica od kojih je, kao je istakao naš list, 15. aprila) ostvaren rekordan prihod sa jedne fudbalske utakmice odigrane u Beogradu – 58 miliona dinara (stajanje 1.000, zapad i istok 2.000 i 2.500, i lože 5.000 starih dinara).
Engleska štampa je ocenila da „Mančester nije ličio na sebe” prenela je „Politika” posle utakmice. U revanšu je ličio na sebe. Partizan nije dao nijedan gol, ali je primio samo jedan i ušao u finale Kupa šampiona u kojem je, 11. maja 1966, u Briselu (prvobitno je trebalo da se igra u Lisabonu) izgubio od Reala s 2:1, mada je poveo.
