Nepisano pravilo srpskog fudbala, da crveno i crno-bele boje ne idu „pod ruku“, do sada je imalo nekoliko poznatih izuzetaka, ali ima i onih koji prolaze „ispod radara”.
Upravo takav je i primer koji dolazi iz Malog Mokrog Luga, gde Goran Rajković, neskriveni Partizanovac, nosi ulogu predsednika Crvene zvezde, zonaša koji se hrabro bori za povratak u staro, srpskoligaško društvo!
Ne krijete opredeljenje?
– Ne. Okoreli sam navijač Partizana, baš kao i stric, deda, otac… Brojna smo familija, i cela crno-bela, a mene je još kao klinca zarazio stric, koji je sada u Australiji. Imao je najveću zastavu na jugu u ono vreme, išao sam sa njim već od šeste godine. I dan danas se sećam utakmice sa Olimpijom… To su sjajni momenti, a linijom Partizana sam sticao i dosta prijatelja, kao što su Goran Bogdanović i Bata Mirković.
I danas Humska zove?
– Da, samo sam sada u loži. Dugo sam bio na tribini, vodio i decu. Imam dva odrasla sina, Marka i Miloša, koji je fudbalski sudija. Ostajemo u sportu, a prenosim i ljubav prema Partizanu. Moja dvogodišnja unuka je već navijač. Ima kompletnu opremu, počev od čarapa, patika, majica… Da ne nabrajam dalje.
Sa druge strane, čelnik ste jedne Crvene zvezde?
– Ime kluba je takvo. Ne možemo ga menjati, niti bih. Mi smo Zvezda iz Malog Mokrog Luga, osnovana još 1947, baš kao što su u prošlosti osnivani i drugi klubovi istog imena.
Sa klubom iz Ljutice Bogdana delite i boje?
– Da, ali je naša rezervna varijanta u poslednjih 15 godina crna. Iskreno, lepše mi je kada ekipu gledam u tim dresovima – uz osmeh će Rajković.
