Partizan Mozzart Bet doživeo je prvi poraz u ABA ligi ove sezone — Zadar je u dvorani Krešimir Ćosić slavio 81:74 u meču 8. kola. Crno-beli su u Dalmaciju doputovali sa samo desetoricom košarkaša, bez Džonsa, Vildoze, Stivensa, Tompsona, Vilisa, Džekirija i Hejsa, i na papiru je to dovoljno objašnjenje za poraz. Ali prvo poluvreme, u kojem je Zadar ubacio 53 poena i u jednom trenutku vodio 24 razlike, ne može da se pravda kadrovskim problemima. To je bio pad koncentracije i energije koji aktuelni regionalni vicešampion sebi nije smeo da dozvoli, bez obzira na to ko je ostao u Beogradu.
Prvih 20 minuta u kojima Partizana praktično nije bilo
Zadar je od prvog minuta ušao u utakmicu kao da igra finale, a Partizan kao da je mislima već u Areni pred Valensiju i Bešiktaš. Domaćin je trčao, pritiskao loptu, pogađao sa svih distanci, dok su crno-beli delovali tromo i nezainteresovano. Rezultat tog odnosa snaga bio je brutalan: 53:33 na poluvremenu, sa drugom deonicom od 26:10 koja je praktično rešila utakmicu. Penjaroja je rotirao sve što je imao, pokušavao da pronađe petorku koja može da parira, ali rešenja jednostavno nije bilo. Vilijams je do pauze već bio nezaustavljiv sa 20 poena na kraju meča, Drežnjak je kažnjavao svaku rupu u odbrani sa 16, a Partizanova odbrana — ona ista koja je ove sezone bila temelj evroligaških rezultata — izgledala je kao da je ostala u Beogradu.
Teško je ne primetiti obrazac: svaki put kad evroligaški tim uđe u ABA utakmicu sa pola gasa, dobije šamar koji ga vrati u realnost. Ovo je bio jedan od onih težih.
Šest od 29 za tri poena — brojka koja objašnjava veče
Kada tim šutira trojke sa 20,7 odsto, teško je pobediti bilo koga, a kamoli ekipu koja je tog dana pogađala sve. Marinković je bio na 1/6, Pajola na 1/5, Lakić na 2/5, a Rivs na 0/3 — i to su igrači od kojih se očekuje da nose napad kada nosioci nisu tu. U jednom trenutku procenat šuta za tri poena pao je ispod 10 odsto, što je statistika koja više liči na zagrevanje nego na takmičarsku utakmicu.
Antonio Rivs jeste završio sa 15 poena i bio najefikasniji u timu, Robert Frenks je dodao 10, ali bez šuterske podrške ostatka ekipe ti poeni su bili kap u moru zaostatka koji je Zadar izgradio u prvih 20 minuta. Olman je upisao 9 poena i 8 asistencija, što govori o tome koliko je morao da preuzme na sebe u organizaciji, ali i o tome koliko je ostatak ekipe bio neupotrebljiv u napadu.
Kasni preokret koji je stigao prekasno
Treća i četvrta deonica donele su drugačiju sliku. Partizan je zaigrao agresivnije, spustio razliku na 11, a sredinom poslednje deonice u dva navrata i ispod 10 poena zaostatka. Marinković je konačno pogodio nekoliko šuteva, odbrana je počela da liči na onu iz Evrolige, i da je utakmica trajala još pet minuta, možda bismo danas pisali o čudesnom povratku. Ali utakmica traje 40 minuta, a ne 50, i Zadar je zasluženo sačuvao prednost do kraja.
Poslednjih 10 minuta služe kao dokaz da ova ekipa i u oslabljenom sastavu ima kvalitet — ali i kao podsetnik da kvalitet bez energije od prvog sudijskog zvižduka ne znači ništa.
Poraz od Zadra neće promeniti sezonu Partizana, pogotovo ne u kontekstu onoga što sledi u Evroligi. Ali način na koji je došao — sa 53 primljena poena u prvom poluvremenu, sa šuterskim procentima koji su neobični za evroligaški tim, sa utiskom da je ekipa došla da odradi obavezu — jeste nešto što Penjaroja mora da reši pre nego što se kadrovska slika popravi. Jer kada se Džons, Vildoza i ostali vrate, problem neće biti u talentu. Problem će biti u tome da li se ovakve večeri mogu ponoviti i u punom sastavu, kada ulog bude veći
