PAOK – Partizan 3:1 na Tumbi: slavlje na tribinama, ponovo povrede, odbrana ponovo na udaru

Bratski duel u Solunu isporučio je sve što je obećavao van terena — Grobari i Gejt 4 napravili su atmosferu kakva se pamti, Bela kula i Hram Svetog Save osvanuli su jedno pored drugog u koreografiji „Brat za brata“. Na travi Tumbe, međutim, Partizan je dobio podsetnik da proslava stogodišnjice PAOK-a nije razlog da se zažmuri na ono što utakmica pokazuje. Crno-beli su poraženi sa 3:1 posle preokreta, u meču niskog intenziteta koji je Aleksandru Stanojeviću trebalo da donese odgovore, a doneo mu je nove upitnike — plus dve povrede koje se nisu smele desiti u kontrolnom duelu.

Ukratko

• Partizan je poveo preko Seka, ali je primio tri gola — dva iz prekida i jedan iz kompletnog ispadanja odbrane.
• Povrede Dembe Seka i Sidnija Lime glavni su alarm pred finiš jesenjeg dela sezone.
• Stanojević je u drugom poluvremenu dao priliku mladima, ali ni odbrambeni ni napadački obrazac nije pomeren.

Rani gol koji nije značio mnogo

Partizan je meč otvorio onako kako Stanojević voli — direktno, preko snage i brzine. U šestom minutu Že je telom zadržao loptu i proigrao Seka, a Senegalac se u kaznenom prostoru snašao kao u najboljim trenucima; akcija je i po strukturi i po izvođenju podsetila na onu iz Madrida protiv Hetafea. To je ujedno i jedini deo meča iz kojeg se može izvući ohrabrujući zaključak: ekipa iz Humske jeste u stanju da ugrozi i ozbiljnije protivnike.

Problem je, kao i previše puta ove jeseni, bio čuvanje te prednosti. Već u 15. minutu kompletna odbrana je ispala na jednoj strani, a Džondžo Keni je na daljoj stativi samo sačekao loptu i izjednačio. Jedan centaršut, jedna kolektivna greška u pokrivanju — i rani gol postaje statistika.

Dva prekida koja su objasnila veče

Drugo poluvreme otvoreno je još brže i još bolnije. U 47. minutu, iz ubacivanja sa boka, rezervista Baptist Santamarija je između Miladinovića i Žea matirao Krunića za 2:1. Trideset sekundi fudbala posle pauze bilo je dovoljno da se slika meča obrne. Treći gol, u 78. minutu, bio je gotovo kopija: korner, Madi Kamara skače potpuno neometan u petercu i pogađa mrežu. Prečka istog igrača samo je dodatno pojačala utisak da PAOK u skoku i pozicioniranju pri prekidima radi šta hoće.

Nije problem što se u prijateljskoj utakmici greši. Problem je kada se greške ponavljaju po istom šablonu koji je crno-bele već koštao u ligi i Evropi. Partizan je u Superligi primio 26 golova i rangiran je u donjem delu tabele po odbrani — a večeras je dobio novu seriju dokaza da je taj broj nastao iz obrasca, ne iz slučajnosti.

Sek i Lima — druga, teža priča

Rezultat je jedno, povrede su drugo. Demba Sek je tim napustio već krajem prvog poluvremena nakon što je postigao gol, a početkom drugog dela utakmicu je prekinuo i Sidni Lima. Afrički krilni napadač i brazilski štoper su dva igrača koje Stanojević nije želeo da gubi u pripremnoj utakmici, pogotovo ne u paketu, pogotovo ne u fazi sezone kada je rotacija ionako plitka. Dok klub ne saopšti konkretnije informacije o težini povreda, svako nagađanje bi bilo neodgovorno — ali je realno reći da nijedan igrač nije napustio teren zbog „opreza“, nego zbog problema koji je morao da se vidi odmah.

Ako se obojica ne vrate do kraja jeseni, Stanojević će raspored za decembar morati da pravi sa još kraćim ćebetom.

Mladi su dobili minute, ali ne i jasan okvir

Iz druge perspektive, Stanojević jeste iskoristio drugo poluvreme da u igru uvede Bogdana Kostića, Lekića, Rakovića, Rakića i Pečeničića, uz već ustaljene rezerviste. Takav potez ima smisla u prijateljskom meču — mladi igrači moraju da osete tempo protiv ekipe koja igra evropski fudbal. Ali, sa druge strane, baš ta konstantna rotacija učinila je drugo poluvreme još više isprekidanim, pa je teško izvući zaključke o automatizmima za koje se Stanojević nadao da će ih uhvatiti u Solunu.

Jedina ozbiljnija prilika do kraja meča bila je kontra u kojoj lopta nije ni stigla do Alilovića, uz pokušaj Zubairua u završnici. Sve ostalo bilo je upravo ono što je trener najmanje želeo — Partizan koji trčkara, PAOK koji kontroliše, i rezultat koji sve to verno prati.

Brat za brata, iznad svega

Ono što ostaje van svake kritike jeste prostor izvan terena. Grobari i Gejt 4 su proslavu stogodišnjice PAOK-a pretvorili u jedno od najlepših navijačkih popodneva sezone u ovom delu Evrope, a sitni gestovi — uramljeni dres sa brojem 100 koji je Danko Lazović uručio Ognjenu Ugrešiću, posebno dizajnirani dresovi Partizana sa porukom „Iste boje, ista vera“, venac položen u znak sećanja na stradale navijače PAOK-a kod Temišvara — pokazuju da ovaj odnos nije koreografija za jedan dan.

Za klub sa Humske to je važan kapital. Ali kapital koji se ne upisuje u tabelu.

Partizan se iz Soluna vraća sa porazom, dve povrede i skupom problema koji su već bili tu — samo su sada jasnije osvetljeni. Stanojević je u ovom meču tražio marker kojim će da podvuče na čemu mora da radi. Dobio je, nažalost, celu bojicu. Ako se išta dobro desilo, to je što sledeća takmičarska utakmica nije već u utorak, pa postoji makar malo vremena da se bar deo tih podvučenih stvari i popravi