Uprava Partizana ponovo nema rešenje — samo ispruženu ruku i prazna obećanja

Partizan traži 2,2 miliona evra za monitoring UEFA dok uprava crno-belih ponavlja isti obrazac bez sponzora i bez plana

Piše: Volimpartizan.rs

Partizanova uprava je pokazala tačno jedno umeće otkad vodi klub — sposobnost da uvek iznova dođe do iste tačke i uvek iznova nema rešenje. Dva miliona i dvesta hiljada evra za monitoring UEFA, sedam dana roka, ni dinar obezbeđen. I onda na scenu stupa Rasim Ljajić, jedini koji govori dok svi ostali ćute, i kaže isto što je rekao i prošli put: pričamo, pregovaramo, nadamo se.

Partizan bez sponzora — kako je to uopšte moguće?

Evo šta me ubija. Partizan je jedan od dva najveća sportska brenda u Srbiji. Baza navijača se meri stotinama hiljada, milionima. Tradicija je ogromna, prepoznatljivost totalna. I takav klub — nema — nijednog — ozbiljnog — sponzora.

Nijednog.

Umesto sponzorskih ugovora koji bi donosili stabilan priliv, uprava Partizana svaki put kad ističe rok pribegava istom scenariju: moljakanje poverilaca za reprograme, moljakanje privrednika koji “vole Partizan” za pozajmice, i na kraju — neizbežno — moljakanje države.

“Postoje u našoj zemlji privrednici koji odlično posluju i vole Partizan. Nadam se da će nam neki od njih izaći u susret,” kaže Ljajić. Lepo. Ali ako ti privrednici postoje i zaista vole ovaj klub — zašto ih uprava nije uključila kroz normalne sponzorske aranžmane mesecima ili godinama ranije? Zašto se njihova ljubav prema Partizanu aktivira tek u paničnom pozivu sedam dana pre roka? Zašto u ovoj državi NE SMEJU da budu sponzori Partizana?

Obrazac koji Partizan ponavlja svaki monitoring

Ovo nije kriza. Kriza je nešto neočekivano. Ovo je scenarij koji se ponavlja sa predvidljivošću švajcarskog sata.

Približi se monitoring. Ispostavi se da para nema. Ljajić izađe pred kamere. Ostali ćute. Priča se o reprogramima. Priča se o privrednicima koji vole klub. Priča se o smanjivanju cifre. I onda, na kraju, onaj isti zaključak: “Sigurno ćemo se obratiti državi ako dođe do toga da nema drugog rešenja.”

Do toga uvek dođe. I svi to znaju unapred.

Partizan i država — sramota koja se nastavlja

Ljajić sam kaže: “Država je već pomagala Partizanu i zahvalni smo na tome.” Zahvalni. A to je upravo problem — uprava koja je “zahvalna” umesto da bude sposobna. Zahvalni kadiji koji te tuži i koji ti sudi!

Zahvalni čoveku koji te je i doveo do ovog stanja!

Ovako može svako. Bukvalno svako. Ne treba ti sportski menadžment, ne treba ti vizija, ne treba ti sposobnost da izgradiš finansijski model — treba ti samo lažno ispružena ruka dželata i nada da će neko drugi rešiti tvoj problem.

A dok se uprava nada, Danko Lazović govori o “ozbiljnim opstrukcijama unutar kluba da se monitoring ne prođe.” To je možda najalarmantnija rečenica u celoj priči. Ako unutar samog kluba postoje ljudi koji rade PROTIV prolaska monitoringa — onda problem nije samo nesposobnost. Onda je problem dublji i opasniji.

Zašto nijedan navijač Partizana ne može da podrži ovakav rad

Teško mi je da zamislim navijača koji gleda ovu situaciju i kaže: “Da, ovo je u redu, ovako treba da se vodi klub.” Jer ovo nije vođenje kluba. Ovo je preživljavanje od roka do roka, od moljakanja do moljakanja, od pozajmice do pozajmice.

Navijači koji pune tribine, koji kupuju dresove, koji putuju na gostovanja — zaslužuju upravu koja zna da napravi ugovor sa sponzorom, koja ima strategiju finansijskog oporavka, koja ne čeka da joj rok istekne pa da počne da telefonira. Zaslužuju upravu za koju ne bi bilo sramota reći da vodi Partizan. Na kraju dana zaslužuju upravu koja će konačno reći istinu o kojoj svi ćute i prave se ludi.

Ova uprava to nije. Ova uprava je kancelarija za primanje donacija koje služe za ropstvo ljudima koji žele samo zlo Partizanu. Služi za sprovođenje podlog plana države da klub drži na rubu provalije dok favorizuje i diže u nebesa jedan drugi klub.

Jedna stvar me posebno grize i ne mogu da je pustim: ako zaista postoje privrednici spremni da pomognu — a očigledno postoje, čim se pominju — da li će neko konačno stisnuti testise i reći ko ih je sprečio i sprečava da budu sponzori, a ne dobročinitelji u poslednjem trenutku? Da li je to nesposobnost uprave da ponudi normalan sponzorski aranžman, ili nešto drugo drži te ljude na distanci? Pretnje, ucene, kontrole, inspekcije…?

Čini mi se da odgovor na to pitanje objašnjava mnogo više od bilo čega što je Ljajić rekao za Sportinjo.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11