Partizan otputovao u Nikšić na memorijalni turnir u čast Andrije Delibašića

Piše: Volimpartizan.rs

Ima nešto u ovom putovanju crno-belih ka Nikšiću što prevazilazi okvire običnog prijateljskog turnira. Ekspedicija Fudbalskog kluba Partizan danas je krenula za Crnu Goru, gde će sutra na humanitarnom memorijalnom trijagonalu odati počast svom nekadašnjem napadaču Andriji Delibašiću, koji nas je prerano napustio prošle godine.

Andrija Delibašić je bio igrač koji se pamti. Ne samo po golovima — mada ih je bilo — već po načinu na koji je nosio dres. Svaki dres koji je obukao, nosio je kao da je jedini. Partizan, Budućnost, Sutjeska — tri kluba, tri grada, tri poglavlja jedne karijere koja je ostavila trag svuda gde je prošla. Upravo zato izbor učesnika ovog turnira nije nimalo slučajan. Na nikšićkom terenu sutra će se naći predstavnici sva tri kluba za koja je Delibašić igrao, i ta simbolika govori više od bilo kakvih reči.

Crno-beli će večeras boraviti u Podgorici, odakle sutra nastavljaju put ka Nikšiću, gde ih na stadionu Sutjeske čeka trijagonal koji nosi ime čoveka koji je na tom istom terenu napravio svoje prve fudbalske korake. Tu je počeo, iz omladinske škole Sutjeske krenuo u svet, i stigao do dresova koji su ga učinili prepoznatljivim širom regiona.

Turnir nosi i humanitarni karakter koji daje dodatnu težinu celom događaju. Kompletan prihod od prodatih ulaznica biće doniran upravo omladinskoj školi Sutjeske — mestu odakle je sve krenulo za Delibašića. Podrška mladim fudbalerima koji tek počinju svoj put na istom terenu gde je njihov najpoznatiji prethodnik nekada učio da igra — teško je smisliti prikladniji vid sećanja.

Očekuje se da turnir okupi veliki broj navijača i prijatelja prerano preminulog asa iz sva tri grada. Jer Delibašić nije pripadao samo jednom klubu. Bio je Partizanov, bio je deo Budućnosti, bio je Sutjeskin — i svako od tih navijačkih srca ima pravo da ga oplakuje i slavi na svoj način.

Partizan u Nikšiću sutra neće igrati za bodove ni za trofej. Igraće za sećanje na čoveka koji je njihov dres nosio sa ponosom. A nekada je to dovoljno. Nekada je to i više od dovoljno. Andrija zaslužuje da se njegov lik i delo čuvaju upravo ovako — kroz igru, na terenu gde je sve počelo, pred ljudima kojima je značio.

VolimPartizan.rs