Partizan pred Tobol: Ilić traži isti stil, ne bunker

Partizan u revanš sa Tobolom ulazi sa ozbiljnih 3:0 iz Beograda i sa jasnom porukom trenera da neće menjati lice tima samo zato što ima rezultat u džepu. To je verovatno i najvažniji deo konferencije Saše Ilića pred gostovanje u Kazahstanu: crno-beli ne smeju da počnu da čuvaju prednost tako što će odustati od onoga što ih je do nje dovelo.

Takav stav zvuči zdravo, ali ne rešava sve. Tobol je, kako i sam trener priznaje, umeo da napravi probleme u prvom meču, a Partizan putuje sa skraćenom rotacijom u sredini terena. Zato ovo nije priča o pukom branjenju velikog rezultata, već o testu da li mlada ekipa zaista raste.

Poruka iz Kazahstana vrednija je od same prednosti 3:0

Najjača rečenica sa konferencije nije ni o koeficijentu ni o protivniku, već o identitetu ekipe.

„Uglavnom znamo ekipu koja će početi. Videćemo na šta će nas tok utakmice naterati, ali nećemo odstupati od našeg stila. Nećemo se povlačiti. Ova ekipa Partizana to ne zna da radi. Najbolje se snalazi i brani kad – napada. Tako će biti i u četvrtak“.

To je dobar signal. Partizan je kroz prethodne evropske godine previše puta izgledao gore kada je pokušavao da “zatvori” utakmicu nego kada je igrao ono što ume. Nije ovde stvar u romantičnoj ideji da se stalno juri napred, nego u jednostavnoj proceni šta ovom timu više leži. Ako je već pokazao da se oseća sigurnije sa loptom nego bez nje, onda bi bunker bio više kazna nego rešenje.

Ilić je, međutim, dovoljno oprezan da ne glumi da je sve čisto. Upozorio je da je Tobol i u Beogradu pravio prilike i da baš to mora da se ispravi. Ta napomena vredi više od same samouverene najave, jer vraća priču u realnost: Partizan jeste dobio prvi meč, ali nije odigrao savršen prvi meč.

Skraćena rotacija tera stručni štab na improvizaciju

Drugi važan sloj ove najave tiče se kadra. Partizan je u Kostanaj stigao bez Ognjena Ugrešića i Milana Aleksića, dok je Žeo doputovao, ali oseća posledice udarca u koleno sa gostovanja u Šapcu.

To automatski sužava prostor za mirnu rotaciju, posebno u sredini terena i prema napred. Zato nije nevažno što se ponovo otvara mogućnost da Milan Vukotić zaigra dublje.

„Igrao je Vukotić malo više defanzivno orijentisan na prethodnoj utakmici i dobro se snašao, tako da ga možemo i tu koristiti. Ideja je jasna, bilo ko da je na terenu, moramo da se branimo i da napadamo sa desetoricom igrača.“

U toj izjavi ima i pohvale i upozorenja. Dobro je kada mlad igrač može da odgovori na više uloga, ali to je često i znak da tim još nema dovoljno komfora u kadru. Partizan ovde možda dobija korisnu fleksibilnost, ali i dalje ostaje pitanje koliko takvo krpljenje može da traje kada protivnik digne tempo i pritisak.

Navijački instinkt ovde vuče na oprez. Nije problem što se traže rešenja u hodu; problem nastaje kada privremena rešenja počnu da liče na standard.

Koeficijent jeste motiv, ali Partizanu više treba potvrda

Ilić nije bežao ni od šire slike. Prema njegovim rečima, evropski bodovi i jačanje UEFA koeficijenta jesu dodatni motiv, ali ne i prva stvar na koju ekipa mora da misli.

„Sigurno nam je i to dodatni motiv. Bilo bi lepo da pojačamo koeficijent i Partizanu i srpskom fudbalu, ali ono o čemu najpre razmišljamo jeste da kao ekipa budemo složni, da dejstvujemo kao tim, jer samo tako možemo do dobrog rezultata.“

To je ispravan redosled. Koeficijent se ne popravlja parolama, nego utakmicama u kojima tim izgleda organizovano, mirno i odgovorno. Podsećam i da je Partizan od početka sezone dobio tri evropske utakmice i još nije primio gol, ali i da protivnici nisu bili njegovog renomea. To je važna mera. Dobar niz jeste dobar znak. Nije dokaz da je problem rešen.

Zato je možda najzreliji deo cele konferencije podatak koji Ilić sam ističe: prosek ekipe je 23 godine. Taj tim ne traži samo prolaz, već potvrdu da može da iznese evropski revanš bez panike i bez odricanja od igre.

Ilićeva konferencija zato zvuči razumno: nema euforije zbog 3:0, ali nema ni ideje da se Partizan skloni i čeka šta će meč doneti. Crno-beli sada više dobijaju ako sačuvaju način igre nego ako panično čuvaju samo rezultat. Ako u Kazahstanu ostanu disciplinovani i mirni pod pritiskom, to će biti ozbiljniji dobitak od jedne same pobede. Tada bi ovaj revanš mogao da znači nešto više od prolaza — da Partizan zaista izlazi iz mesta u kojem se predugo vrtio.