Partizan se nada Vanji iz prvog meča

Sada kada se lomi sezona…

Vanja Marinković je u januaru ove godine napunio 22. Stigao je već da prebaci mnogo toga preko glave, da ga dižu u nebesa, nazivaju naslednikom Bogdana Bogdanovića, igračem koji stagnira, da bude kapiten Partizana. Ali, i dalje je tu. U crno-belom dresu i deluje da napreduje kod Andree Trinkijerija. Ove sezone igra dobro, mada i dalje ima uspona i padova. A prvi meč ovog polufinala bio je pravi putokaz za Marinkovića. Baš takav Marinković je potreban crno-belima u subotu uveče u drugom meču protiv Crvene zvezde.

I sam je posle meča, direktno ili indirektno, pokazao da je zadovoljan svojom igrom i da mu je to bio jedan od najboljih večitih derbija u dosadašnjoj karijeri. Vanja je na tom duelu dao 20 poena, šutirao 4/7 za tri poena. Bez izgubljene lopte. Iako je imao određene gestikulacije u žaru borbe koje se nisu dopale navijačima Zvezde, jasno je da je Vanja na parketu delovao hrabro iz Partizanovog ugla. Nije se uplašio. Pokazao je petlju. Nije to bilo savršeno u odbrani, ali kao mlad igrač naravno da ima mesta za napredak.

Na kraju krajeva, videlo se to i na njegovom učinku. Međutim, postoji teza kod navijača crno-belih da Vanja zna često da oscilira u igri, te da malo bolje igra u gostima nego pred navijačima Partizana, navodno zbog pritiska. Argumenata “za” i “protiv” ima dosta. Recimo, znao je Marinković u prvom derbiju kod kuće da ubaci 11 poena, da Albi 14 u Evrokupu takođe na svom parketu, ali i da protiv Monaka u Pioniru potpuno podbaci poenterski.

Ako ima nevernih Toma, nema bolje utakmice po Marinkovića u kojoj može da pobije obe teze. Odličnom igrom protiv Crvene zvezde pred svojim navijačima. Idealna utakmica za tako nešto. Pritisak teško može biti veći, važnost takođe… Partizan nema mesta za grešku. Mora da dobije da bi ostao “živ”.

Vanja je pravo dete Partizana. Prošao je mnogo toga, ali je zapravo zbog toga utisak mnogih da je on stariji nego što jeste. Zato je i sam Andrea Trinkijeri tokom sezone odgovarajući na pitanja novinara vezano za Marinkovića rekao ga “samo treba više voleti”.

Imao je uspone i padove tokom dosadašnje karijere. U novembru 2015. godine Marinković se mučio sa bremenom kapitenske trake pa je znao da veže važne mečeve bez poena. Potom je u večitom derbiju 2017. pružio možda i najbolju partiju u derbijima do tada, a u prvom meču ove polufinalne serije protiv Zvezde odigrao je možda i najbolji meč karijere protiv crveno-belih.

Jasno je i Trinkijeriju šta je sve Marinković prebacio preko pleća u crno-belom dresu. I da trebalo skinuti pritisak sa njega koliko je to moguće.
Vanja je fantastičan dečko i ima ožiljke… Njemu nekad nije lako da igra. Mi ovde ne spasavamo živote i nismo doktori, već smo trener i igrači. Jako sam srećan jer je Vanja odigrao kompletnu utakmicu – u napadu i odbrani. On može tako da igra puno puta, ako se malo opusti i ako ga malo više volimo, svi“, rekao je Trinkijeri posle pobede nad Albom.

To je pokušao da uradi najviše pričom. Konstantnom. Na treninzima dok bi ostali igrači išli da se “upišu” na koš, Trinkijeri bi vodio pedagoške razgovore s Vanjom. Jasno je Italijanu da u ovom mladom igraču čuči potencijal. Ali da on nije iskorišćen do kraja. Bilo je različitih tonova u tim razgovorima, ali ako gledamo poslednji produkt, prvi derbi polufinala, uspeo je Trinkijeri u svojoj nameri. Mnogima na pamet verovatno pada onaj oštar razgovor na tajm-autu protiv Krke koji je Partizan lagano dobio sa preko 30 razlike…

Prisetimo se kako je to izgledalo.

Sve su to koraci u kojima mladi igrači sazrevaju i životno i košarkaški.

Igrao je Vanja derbije u sezoni 2014/2015, ali kako i sam kaže, tada mu je bilo mnogo teže. Bio je mlađi. Sada je iskusniji. Prošao je različite drilove. I shvatio šta se od njega traži. Sve vreme se čeka neka “eksplozija” Marinkovića. Iz sezone u sezonu se svakog leta priča o tome. A, zapravo, njemu je, kao 21-godišnjaku, odnosno sada svežem 22-godišnjaku, bila samo potrebna sezona baš slična ovoj, uz savršen kraj koji se najviše gleda, ocenjuje i boduje.

Subota je dan kada će “morati” da održi nivo iz prvog meča. Partizan ga baš takvog traži i želi. Dobio ga je jednom, a sada pristalice Parnog valjka čekaju “repeat”. Jer znaju koliko mogu da dobiju od Vanje.

Tekst:Mozzart sport

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *