Partizan je dobio Rivsa i Franksa: dva pojačanja za dve rupe koje su se već videle

Partizan je kroz kratku rotaciju i tešku najavu rasporeda ulazio u sezonu sa dva problema koja nije bilo moguće sakriti: previše odgovornosti na Karliku Džonsu u napadu i tanak izbor na poziciji krilnog centra. Potpisi Antonija Rivsa i Roberta Franksa su odgovor na baš te dve stavke. Ne i garancija da je stvar rešena, ali bar znak da uprava ne čeka da se pukotina pretvori u rupu kroz koju propada sezona.

Rivs: šuter sa Kentakija koji je morao da se vidi na nekom tržištu

Antonio Rivs nije zvučno ime za ovdašnju košarkašku publiku, ali profil igrača je upravo ono što je Partizanu nedostajalo. Draftovan je kao 47. pik od Orlanda, odmah prosleđen u Nju Orleans, gde je upisao 44 utakmice u NBA, a prošle sezone bio deo organizacije Šarlota. Na papiru skromno. U kontekstu toga šta Partizan traži — mnogo smislenije nego što izgleda na prvi pogled.

Preporuka koja najviše vredi stiže sa Kentakija, gde je Rivs dve godine radio sa Džonom Kaliparijem — trenerom koji je kroz svoje ruke proveo Rouza, Vola, Dejvisa, Bukera, Taunsa i Adebaja. Kalipari je o Rivsu govorio sa nesvakidašnjim tonom.

„Tako sam ponosan na Antonija Rivsa. Svojim radom je postao NBA igrač. Strelac je koji pogađa iz svih pozicija, a uz to je postao odbrambeni igrač i skakač.“

Druga Kaliparijeva anegdota, o 1.400 šuteva u jednom danu i 400 posle večere, govori više od statistike. Partizan ne kupuje samo šut — kupuje i radnu etiku koja retko kada prevari u Evropi.

Statistički, u Dži ligi je prošle godine za Birmingem beležio 24,9 poena i šutirao 54,8 odsto za tri iz kretnje, dok je u NBA, u ograničenoj minutaži, imao 6,9 poena po meču. Dakle, dolazi igrač koji nije jednodimenzionalan: može da napadne koš, pogodi flouter, iskreira sebi šut, ali se najkomfornije oseća kao čist šuter, uz sekundarnu kreaciju. Partizan je u poslednjim utakmicama vidno patio u situacijama kada niko sem Džonsa nije mogao da napravi prednost iz igre jedan na jedan. Rivs je tip igrača koji na tom polju može da ponudi odgovor.

Ono što se ne vidi iz brojki jeste prelazak sa Dži lige na evroligaški kontakt. To je najveća nepoznanica. Čvršće odbrane, agresivnije rotacije, drugačiji ritam utakmice — sve to je napravilo problem igračima sa daleko većom titrom NBA minuta od Rivsa. I svakako, ko god dođe na mesto spoljnog pojačanja, mora da pruži znatno više od onoga što je Itan Tompson do sada pokazao.

Franks: krilni centar koji pogađa, ali ne i rešenje za sve

Dok je Rivs pitanje bekovske linije, Robert Franks je odgovor na ono što se otvorilo onog trenutka kada je Derek Vilis povređen već u prvom meču sezone, a Tonje Džekiri završio na pauzi. Partizan je ostao praktično bez prave zamene za Nikolu Tanaskovića, što je u ritmu Evrolige i ABA lige preveliki teret za jednog igrača.

Franks je rođen 1996. godine, nije draftovan 2019, imao je sedam utakmica za Orlando u sezoni 2020/21, a potom je karijeru gradio u Australiji i Japanu, uz kratku epizodu u Hapoel Gilboa Galilu 2023. Prošlu sezonu je u Ibarakiju zaključio sa 17,1 poenom, 6,9 skokova i 3,5 asistencija po meču, uz 40,3 odsto iz tri. Kratka epizoda u kineskom Nanđingu ove sezone je uzorak koji ne govori ništa.

Ono što dolazi iz Japana je prilično jasna slika igrača: krilni centar koji igra licem ka košu, pouzdan iz spot-ap pozicija, retko napada reket leđima, ima osećaj za pas. U sistemu u kojem je bio glavni potrošač — što u Partizanu sigurno neće biti — pokazao je i da ume da iznese napad.

Ovde je važno postaviti meru. Franks nije zaštitnik obruča, nije igrač koji lovi blokade i gradi odbranu minuta po minut. Partizan je, međutim, do sada rezultate pravio upravo odbranom. To je najveći znak pitanja oko njegovog uklapanja: ne šut, ne iskustvo, nego kompatibilnost sa ratničkim identitetom koji ekipa pokušava da održi.

Gde se dva potpisa uklapaju u realnu Partizanovu sliku

Teško je ne primetiti obrazac. Partizanu su se dve rupe videle, uprava je reagovala na vreme ili ne, i to na pozicijama gde je bilo i previše čekanja. To je dobar znak. Nije dokaz da je problem rešen.

Rivs je očekivano veći ulog. Od njega se traži da bude igrač sa poenima u rukama, drugi stvaralac pored Džonsa i neko ko će u odbranu rivala uneti pretnju šuta koja do sada nije postojala. Preporuke su jake, radna etika proverena, ali evropski kontakt je sudija kojem se niko iz Dži lige ne provuče neprimećen.

Franks je skromniji ulog sa jasnijom funkcijom. Ako pogodi par trojki po meču, rastereti Tanaskovića, održi tempo odbrane kada je na terenu — ispunio je zadatak. Više od toga bi bio bonus, manje od toga bi otvorilo pitanje da li je uopšte morao da bude ovaj igrač.

Partizan je dobio ono što mu je trebalo na papiru. Sada počinje teži deo. Ovakvi potpisi se u Humskoj retko ocenjuju posle prve utakmice, i to je u redu — ali se ne mogu ni dva meseca čekati bez odgovora. Ako Rivs opravda profil, a Franks popuni minute na krilnom centru bez pada u odbrani, uprava je ovog puta pogodila tajming. Ako ne, rotacija će ponovo početi da liči na krpljenje, a Džons će ponovo igrati sa istom težinom na ramenima kao i do sada. Partizan je kupio dve mogućnosti. Preostaje da ih tim pretvori u rešenje.