Teška povreda Vanje Marinkovića dodatno je ogolila probleme Partizana pred Kup Radivoja Koraća, gde pravilo o strancima pravi još veći haos
Partizan je u Minhenu napravio nešto što će se još dugo prepričavati. Povratak iz minusa od 27 poena protiv Hapoela ući će u klupsku istoriju kao dokaz da ovaj klub, čak i u jednoj od najtežih sezona u modernoj eri, i dalje ima ludilo, prkos i karakter u sebi.
Ali, kao i mnogo puta ove godine – cena je bila surova.
U poslednjoj sekundi regularnog dela meča slavlje je presečeno. Kapiten Vanja Marinković se pri doskoku srušio na parket i ubrzo je potvrđeno ono čega su se svi plašili – teška povreda Ahilove tetive, koja po svemu sudeći znači kraj sezone.
Partizan je dobio utakmicu.
Ali je izgubio kapitena.
I još jednog domaćeg igrača.
A to dolazi u najgorem mogućem trenutku.
Pred crno-belima je Kup Radivoja Koraća u Nišu – jedino takmičenje u kojem Partizan realno može da napadne trofej ove sezone. Međutim, umesto da se priča o formi i samopouzdanju, fokus je brutalno prebačen na – čistu matematiku.
Pravilo je jasno: na Kupu su dozvoljena maksimalno četiri stranca.
I to pravilo sada udara Partizan svom snagom.
Đoan Penjaroja će, gotovo izvesno, morati da bira između Kamerona Pejna, Isaka Bonge, Bruna Fernanda i – dileme Sterling Braun ili Dvejn Vašington. Već tu nema prostora za grešku. A iza te četvorke, domaći deo rostera izgleda opasno tanak.
Od zdravih domaćih igrača u prvom timu ostaju Aleksej Pokuševski, Arijan Lakić, Mitar Bošnjaković i Uroš Mijailović. To je to. Brojka koja jasno govori da Partizan nema luksuz izbora – već nuždu improvizacije.
Zato je gotovo izvesno da će u Niš putovati i juniori. Ne kao taktičko iznenađenje, već kao čista potreba da se popuni zapisnik. Među njima bi mogli da se nađu Uroš Danilović i Đorđe Šekularac, momci koji su već osetili seniorsku košarku, ali je jasno da se od njih ne može očekivati da nose teret borbe za trofej.
Partizan je protiv Hapoela pokazao da je sposoban za čuda. Ali čuda se ne ponavljaju po rasporedu. U Nišu će biti potrebna savršena kombinacija energije, discipline, koncentracije i – sreće.
Realno gledano, situacija nije idealna ni kod večitog rivala, ali Crvena zvezda u ovom trenutku ima širi domaći kadar i više opcija da iznese Kup u okviru postojećih pravila. Zbog toga će, bez dileme, u Nišu biti prvi favorit.
A Partizan?
Partizan ide bez kapitena.
Bez širine.
Sa ogromnim znakom pitanja iznad svakog meča.
Ako želi trofej, moraće ponovo da pronađe ono što ga je spasilo u Minhenu – srce, inat i zajedništvo. Jer u ovakvim okolnostima, taktika je važna, ali karakter je jedina valuta koja još uvek može da napravi razliku.
🖤 ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
