Košarkaši Partizana polako uče da žive bez Željka Obradovića.
Ostavka koja je potresla evropsku košarku izazvala je lanac reakcija, pitanja i sumnji – ali odgovora i dalje nema.
A najviše nedostaje odgovor čoveka koji bi morao da ga da – predsednika kluba Ostoje Mijailovića, koji se nakon početnog medijskog talasa povukao u tišinu.
Kako je sve počelo? Nespretno, konfuzno i uz manjak odgovornosti
Nakon što je Željko podneo ostavku, usledila je snažna reakcija navijača.
Mijailović je, po starom političkom maniru, najpre ostavku prihvatio, a onda – pod pritiskom javnosti – objavio da je „povučen zahtev“ i da se razgovara sa trenerom.
To je bio prvi znak da se klub vodi impulsivno, ne sistemski.
Ipak, tek su prave bombe pale kasnije.
U gostovanju na „Euronews“-u predsednik Partizana izneo je teške optužbe:
- igrači psovali stručni štab
- pokazivali nepoštovanje
- ponašali se „nedopustivo“
- uskoro će, kako je rekao, uslediti raskidi ugovora
Bile su to reči koje u ozbiljnom klubu znače – trenutna i jasna akcija.
Samo dva dana kasnije Željko Obradović je sve to demantovao.
I tu nastaje problem koji Partizan i danas opterećuje.
Najavljene kazne nikada nisu sprovedene – ni dan danas ne znamo ko su „krivci”
Na pitanje o kojim se igračima radi, predsednik je rekao: „Ne znam, tek ćemo istražiti.“
Sedam dana kasnije – istraga nigde, rezultata nema, klub ćuti.
Za to vreme javnost targetira igrače:
Vanja Marinković, Tajrik Džons, Sterling Braun…
I sve to dok ih s tribina dočekuju zvižduci.
Ako su optužbe tačne – onda je skandal što se ništa ne radi.
Ako nisu tačne – onda je skandal što su uopšte iznete i što igrači nisu zaštićeni.
U oba slučaja – odgovornost je ista i nedvosmislena.
Pandorina kutija je otvorena – i bačena usred svlačionice
Najveći problem nije što su informacije iznete, već kako su iznete.
Predsednik je obećao konkretne mere, govorio o disciplini, sankcijama, prekidima ugovora – a onda se potpuno povukao iz javnosti.
U međuvremenu, Željko je demantovao deo njegovih tvrdnji – oko igrača, oko budžeta, oko dovođenja centra, oko Osetkovskog.
To su direktne, ozbiljne optužbe.
A reakcija predsednika?
Nestao je iz javnosti.
Nema saopštenja.
Nema objašnjenja.
Nema odgovornosti.
I to baš u trenutku kada je klub najranjiviji.
A ekipu čekaju najteži mečevi sezone – bez jasnog liderstva
Novi trener nije ni blizu.
Igrači ne znaju na čemu su.
Navijači su podeljeni.
Svlačionica pod tenzijom.
Evroliga kuca na vrata sa najznačajnijim utakmicama.
U takvoj krizi, svaki ozbiljan klub ima jedno pravilo:
Vođstvo govori, preuzima odgovornost i gasi požar.
Kod nas – tišina.
I zato ostaje jedno pitanje:
Ko vodi Partizan?
Ako su optužbe o psovanju i rušenju trenera istinite – gde su kazne?
Ako nisu istinite – zašto se dozvoljava linč pojedinaca?
Ako postoji istraga – gde su rezultati?
Ako postoji odgovornost – ko je preuzima?
Navijači imaju pravo da znaju.
A klub nema vremena da čeka.
Jer kriza neće nestati sama od sebe, a tišina nikada nije rešila nijedan problem.
UVEK UZ NAŠ PARTIZAN. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
3 Comments
Leave a Reply