Piše: Volimpartizan.rs
Partizanu treba još jedan košgeter, ne još jedan „koristan“ bek. Zato mi ovaj prelazni rok i dalje ne izgleda završen, bez obzira na to što je spoljna linija već dobila ozbiljna imena. Karlik Džons jeste alfa napada, Alesandro Pajola donosi red i odbranu, Luka Vildoza nudi klasu ako mu telo to dopusti, a Kajl Olman intrigira baš zato što još nije proverena evroligaška valuta. Sve to zvuči dobro dok ne dođe posed u kome neko mora sam da “izmisli” koš.
Partizanov napad već ima organizatore, energiju i imena, ali i dalje nema onog jednog beka koji uzme 20 poena kad stane
A baš tu Partizan još visi. Pajola nije doveden da zatrpava obruč, već da smiri ritam i grize. Vildoza, kada je zdrav i kada ga ide, može da izgleda kao luksuzno rešenje; ljudi u Srbiji pamte kako je izgledao u prvom delu one zvezdaške sezone. Ali između tog sećanja i današnjeg trenutka staju tri kluba i povrede. Olman mi je najveća nepoznanica u celoj priči; Evrokup i Evroliga nisu ista voda, i tu ne vredi glumiti sigurnost.
Partizan i Karlik Džons ne smeju da budu jedini plan
Zato mislim da Partizan i Karlik Džons ne smeju da budu sinonimi. Ako Karlik mora da bude i organizator i poslednji izlaz iz svake loše akcije, onda se tim od starta troši na pogrešnom mestu. Roster može da bude pun imena, a opet prazan tamo gde se dobija utakmica. Partizanu ne treba još jedan koristan bek; treba mu čovek koji bez najave ubaci 20. To nije luksuz, to je osiguranje za večeri kada sistem stane, a Evroliga takvih večeri uvek donese dovoljno.
Partizanov propušteni Bruks govori više o profilu nego o promašaju
Armoni Bruks je bio praktično na korak od potpisa, pa je baš zato korisniji kao trag nego kao žal. Ako je ta priča tačna, sportski sektor je makar prepoznao pravi profil: dvojku koja može da bude primarna napadačka opcija. Zato i pominjanje Lonija Vokera deluje logično kao san, ali ne i kao plan dok nema čvrstih signala. A epizode sa Vendelom Murom i Petijem Milsom samo podsećaju na staru istinu: leto u Partizanu često prvo napravi buku, pa tek onda roster.
Partizan bez još jednog košgetera ostaje napola dovršen
Pošteno je reći i ovo: prelazni rok više ne izgleda kataklizmično kao u jednom trenutku. Lamar Stivens, Kevarijus Hejs, Derek Vilis, Nikola Tanasković i ova spoljna linija već prave nekakav kostur. Ali kostur nije isto što i završni sloj. Ako klub zaista ima još jedan veliki metak, za mene nema dileme gde treba da ga ispali — na beku šuteru koji odmah menja napadačku hijerarhiju. Trojka i četvorka jesu važne, ali čistih 20 poena iz spoljne linije ponekad vrede više od dve korektne dopune.
Navijači Partizana obično se zaljube u ime, a manje u ulogu, ali ovde je uloga važnija od zvuka prezimena. Ovom timu treba čovek koji može da kazni lošu odbranu bez tri driblinga viška i bez čekanja da Karlik prvo nacrta napad. Sve drugo može nekako da se krpi. Samo mi ostaje konkretna dilema: da li je pametnije juriti veliko ime poput Vokera, ili sigurnijeg evroligaškog strelca koji neće zapaliti mreže, ali će iz večeri u veče donositi 18 do 20 poena?
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
