KK Partizan pregovara sa Lukom Beograd o dugoročnom zakupu i izgradnji trenažnog centra

Košarkaški klub Partizan nalazi se u pregovorima sa Lukom Beograd oko dugoročnog zakupa velike dvorane u kojoj bi bio izgrađen moderan trenažni centar. Ako projekat prođe, to bi trebalo da reši jedno od najstarijih otvorenih pitanja u klubu — pitanje sopstvenog trenažnog prostora u kojem bi po prvi put pod jednim krovom bile sve selekcije. Sam po sebi, potez je logičan i odavno neophodan. Ono što ostaje otvoreno jesu uslovi pod kojima se sklapa i način na koji je klub do ovakvog rešenja uopšte došao.

Šta je predstavljeno Skupštini kluba

Članovima Skupštine kluba predstavljen je detaljan plan investicija i zakupa. Lokacija Luka Beograd navedena je kao primarna opcija, dok se u Humskoj, prema dostavljenim informacijama, drži i rezervno rešenje — druga lokacija identičnih kapaciteta i tehničkih specifikacija, za slučaj da se dogovor ne realizuje.

Ako projekat dobije zeleno svetlo, useljenje i početak rada planirani su za jun 2027. godine. Ukupna vrednost investicije procenjena je na oko 4,5 miliona evra.

Kako bi izgledao novi centar

Prema predstavljenom planu, novi kompleks bi po prvi put objedinio sve selekcije KK Partizan na jednom mestu. Mlađe kategorije i prvi tim ne bi više morali da menjaju dvorane.

Sadržaj koji je najavljen:

• četiri košarkaška terena;
• dve moderno opremljene teretane;
• specijalizovani medicinski blok za prevenciju i oporavak;
• klupski restoran sa pratećim kancelarijskim prostorom.

Prvi tim bi takmičarske utakmice i dalje igrao u Beogradskoj areni. Novi centar bi služio isključivo za treninge i razvoj svih klupskih struktura.

Zašto ovo dolazi tek sada

Do sada je Partizan u velikoj meri funkcionisao iz Beogradske arene, gde je imao ekskluzivna prava na korišćenje male arene kao trenažnog prostora. To više nije slučaj, pa se mlađe selekcije sele, dok seniori ostaju u najvećoj dvorani u zemlji.

Upravo tu je detalj koji se teško može ignorisati. Ideja o sopstvenom trenažnom centru nije nova, a okolnosti u kojima bi takav projekat bio realizovan bile su u prethodnim periodima znatno povoljnije — i finansijski, i pregovarački, i kada je reč o pristupu prostoru. Da je klub istu ovakvu odluku doneo pre mnogo godina, pitanje trenažnog centra danas ne bi bilo tema, već rešena stvar. To što se rešenje traži tek sada, kada je nestala ekskluziva u Areni, više liči na reakciju nego na plan.

Otvoreno pitanje dužine zakupa

Drugi problem tiče se same konstrukcije aranžmana. Prema informacijama koje su dostupne, reč je o dugoročnom zakupu, ne o trajnom rešenju. To znači da klub ulaže značajan novac — oko 4,5 miliona evra — u prostor koji ne poseduje.

Slučaj Beogradske arene pokazuje zašto ovde treba biti oprezan. Ono što je jednom bilo ekskluzivno pravo, više to nije. Ako se posle isteka zakupa u Luci Beograd ne postigne novi dogovor, klub se može naći u situaciji da je izgradio infrastrukturu čije korišćenje više ne može da garantuje. Ulaganje ovih razmera zaslužuje ili duži rok, ili jasnije pravne mehanizme koji sprečavaju baš onaj scenario koji je klub već jednom platio.

Šta ovo znači u sportskom smislu

Sportska strana priče je jasna i ovde nema razloga za rezervu. Ujedinjavanje selekcija na jednoj lokaciji, medicinski blok, teretane i četiri terena su standard kakav ozbiljni evropski klubovi imaju odavno. Za omladinski pogon i mlađe kategorije, to je razlika između improvizacije i sistema.

Ali sistem u infrastrukturi ne meri se samo kvadratima i opremom. Meri se i time koliko dugo klub može da računa na taj prostor. Zato ova vest, iako pozitivna, ne treba da se čita kao gotov posao. Plan postoji, primarna opcija je jasna, rezervna postoji na papiru. Ono što još nije jasno jeste kako će Partizan zaštititi investiciju od istog problema koji ga je i doveo do ovakvog rešenja.