LIČNI STAV: Partizan bez pojačanja ostavlja Ilića samog pred ozbiljnim problemom

Partizan danas ne duguje Saši Iliću strpljenje, nego pojačanja. Zato što trener može da popravi ton ekipe, rad i odgovornost, ali ne može da izmisli kvalitet koji ovom timu očigledno nedostaje, a uprava ga još nije dovela u meri koja menja teren odmah.

U zemlji u kojoj svi vole da sastavljaju tim i smenjuju trenere iz fotelje, malo je ozbiljnih ljudi koji bi prihvatili ovakav Partizan. Ovaj kadar mi deluje opasno blizu kvalitativnog minimuma koji pamtim u Humskoj, i upravo zato podrška Iliću mora da bude puna i jasna: ako je već stao ispred kluba u njegovom najmršavijem trenutku, nema pravo da ostane sam.

Partizan danas nema luksuz čekanja, jer Iliću treba igrač koji pomaže odmah, a ne obećanje za oktobar

Najveći problem nije samo to što pojačanja kasne, nego što se Partizan ponaša kao da vreme radi za njega. Ne radi. Evropske kvalifikacije, ritam sezone i kratak fitilj publike traže gotova rešenja. Za sada ne deluje da su Že, Traore i Zeković taj nivo hitne pomoći koji menja utakmicu od prvog dana.

Ne znam do poslednjeg dinara kakav je budžet posle prodaje Dragojevića i koliko je manevarskog prostora ostalo, ali to menja nijanse, ne suštinu. Ako nema novca ni za jedno pojačanje, recite to jasno. Ako ga ima, pokažite ga na terenu.

Partizanov prolaz preko UNE nije dokaz snage

Posle više od četiri decenije praćenja Partizana, naučite da razlikujete prolaz od napretka. Proći UNA Štrasen jeste obaveza, ali nije dokaz da je tim spreman za ozbiljniji evropski korak. Ako neko iz tog dvomeča izvlači spokoj, onda smo gledali različite utakmice.

To je moj konkretan problem sa euforijom koja se ponekad napravi ni iz čega. Rezultat može da prođe, utisak ne mora. Partizan je uradio ono što je morao, ali nije pokazao ono što mora uskoro.

Partizan bez pojačanja troši i trenera i svlačionicu

Ilićev deo posla je da zategne linije, podigne disciplinu i vrati veru ekipi. Ali postoji granica dokle trener može da krpi kadar. Maksimum iz tankog rostera i dalje ostaje tanak roster. Legendu ne štitiš aplauzom, nego igračem koji odmah podiže nivo tima.

Zato je kritika upravi ovde obaveza, ne hir. Ako sportski sektor ne može da obezbedi profile koji pomažu sad, onda je ostavio i trenera i saigrače da nose više nego što realno mogu. Nekad su ljudi poput Lazovića i Petrovića donosili težinu na terenu; danas se od kancelarije očekuje makar deo te težine u odlukama.

Partizan pred Tobol nema pravo na samozavaravanje

Kazahstan nije mesto za romantične priče o strpljenju. Ako Partizan uđe u taj dvomeč sa istim manjkom kvaliteta, crn scenario nije dramatična reč nego realna opomena. Ova ekipa trenutno izgleda bliže borbi za goli prolaz nego ozbiljnom evropskom nastupu.

Navijači koji misle da se strpljenjem i radom može sakriti manjak kvaliteta verovatno će ovu kritiku nazvati preteranom, i voleo bih da su u pravu. Mene, međutim, kopka jedno konkretnije pitanje: koliko još Partizan može da gura legendu ispred problema koje uprava nije rešila? Ne tražim čudo, tražim dva ili tri igrača koja odmah podižu tim. Ako mislite da je prolaz preko UNE dovoljan signal za mir, recite zašto — jer ja u toj utakmici nisam video razlog da se spava spokojno.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11