Ko je “ubio” Blagojevićeve bebe i zašto niko u Partizanu ne odgovara

Kritika Partizanove igre i uprave koja mora što glasnije da se čuje jer ćutanje više nije opcija

Piše: Volimpartizan.rs

Partizan trenutno ne liči ni na šta. Ne na loš tim — loši timovi bar imaju prepoznatljivu muku. Crno-beli liče na tim koji je zaboravio šta hoće da bude, ako je ikada i znao. Ono što smo gledali na početku sezone — mlad, prkostan, hrabar Partizan koji je osvojio simpatije čak i neutralnih — nestalo je bez traga, bez objašnjenja i bez ijedne osobe u klubu koja je izašla pred navijače i rekla: “Promenili smo pravac, evo zašto.” Umesto toga, dobili smo veteranski tim koji ne pobeđuje, stručni štab koji ne reaguje i upravu koja ima “preča posla.”

Partizanova koncepcija — nestala bez objašnjenja i bez zamene

Setim se revanša sa AEK-om na početku sezone. Stadion krcat, energija kakvu dugo nismo osetili u Humskoj. Na terenu jedanaestorica sa prosekom od 22,3 godine. Samo golman Milošević i Natho stariji od trideset. Ostalo — deca. Đurđević, Dragojević, Kalulu, Karabeljov, Andrej Kostić. Partizan je ispao na penale, ali niko nije otišao kući ljut. Svi smo videli nešto — začetak identiteta, klub koji zna šta hoće da bude.

Devet meseci kasnije, Partizan izlazi protiv Čukaričkog sa prosekom od 28,09 godina. Zdjelar, Zahid, Polter, Mitrović — četvrta decenija, bliži kraju nego početku. Gde su nestala ta deca? Šta se desilo sa koncepcijom koja je oduševila navijače, privukla simpatije javnosti i dala klubu nešto što odavno nije imao — prepoznatljiv identitet?

Niko ne odgovara na ovo pitanje. I to je možda najgore od svega.

Kritika stručnog štaba — Blagojević priznaje problem ali ne rešava ga

Srđan Blagojević je posle 0:0 sa Čukaričkim sam rekao da “nešto fali.” Ta rečenica me proganja jer otvara samo dve mogućnosti, i obe su poražavajuće.

Prva: zna šta fali, ali ne može ili neće da promeni. To bi značilo da je zarobljenik okolnosti — uprave, igrača, sistema — i da trenerska stolica u Humskoj nije mesto sa koga se vodi tim, nego mesto na kom se preživljava.

Druga: ne zna šta fali. I to je, iskreno, još gore. Jer ako trener Partizana ne može da identifikuje problem posle meseci bezidejne igre, onda je sam deo tog problema.

Ono što me posebno brine je Blagojević iz drugog mandata u poređenju sa Blagojevićem iz prvog. Onaj prvi je imao ideju. Možda nesavršenu, možda naivnu — ali ideju. Mladi igrači, brza tranzicija, hrabrost. Ovaj drugi Blagojević je trener koji šalje Poltera i Zahida u vatru i čeka da se iskustvo nekako pretvori u rezultat. Razarajuća nemoć od početka 2026. godine nije slučajnost — ona je posledica odsustva plana.

I da, kompletno drugo poluvreme sa igračem više protiv Čukaričkog i nula golova. To nije loša sreća. To je ozbiljna zamerka stručnom štabu — i prethodnom i sadašnjem. Ako ne možeš da iskoristiš brojčanu prednost 45 minuta, problem nije u kvalitetu — problem je u tome šta tražiš od igrača na terenu. A očigledno ne tražiš dovoljno jasno.

Napad bez Miloševića — simptom, ne uzrok krize

Jovan Milošević i dalje vodi listu strelaca Partizana u prvenstvu sa 12 golova. Sledeći je Andrej Kostić sa deset, pa Natho i Sek sa po pet. Čovek je otišao u januaru, a i dalje je ubedljivo najefikasniji. To je podatak koji boli.

Ali bilo bi pogrešno — i sam izvorni tekst to lepo kaže — sve svesti na Miloševićev odlazak. Da, tim se bez njega muči u organizaciji napada i realizaciji. Ali Milošević je simptom, ne uzrok. Uzrok je to što klub nije imao plan B. Što je dozvolio da jedan igrač bude toliko nezamenjiv da njegov odlazak razotkrije koliko je sve ostalo krhko.

Kad tim zavisi od jednog čoveka, problem nije u tom čoveku — problem je u svemu oko njega. A sve oko Miloševića je, očigledno, bilo fasada.

Kritika Partizanove uprave — interesi umesto odgovornosti

I dolazimo do onih koji bi trebalo da odgovaraju. Uprava. Rukovodioci. Ljudi koji su dozvolili — ili inicirali — preobražaj od Blagojevih beba do Blagojevih veterana bez ijedne javne reči objašnjenja.

Ako je zamisao bila da se forsiraju mladi zarad buduće prodaje i finansijskog oporavka — neko je skrenuo sa puta i nije se vratio. Ako je plan bio da se sa mladima osvajaju trofeji — nije uspelo. Ako je ideja bila da iskusni igrači stabilizuju tim — ni to se nije desilo. Vladimir Stojković je sam primetio da konkretan doprinos Zdjelara i Mitrovića očekuje tek od leta, jer pre ovog proleća mesecima nisu igrali. Pa čemu onda služe? Čemu služi veteranski kostim ako veterani još nisu spremni?

A šta je sa mladima u međuvremenu? Da li su napredovali? Da li su i dalje zanimljivi tržištu kao što su bili letos i jesenas, kad su u dahu igrali neke utakmice koje su nas podsetile zašto volimo ovaj klub? Ili su sada zaboravljeni na klupi, ni dovoljno razvijeni za prodaju ni dovoljno korišćeni za napredak?

Ovo su pitanja koja navijače muče. Za rukovodioce — nisam siguran. Oni, kako izvorni tekst precizno kaže, imaju preča posla. Zovu se interesi.

Partizan između drugog i trećeg mesta — suštinski nebitna razlika

Da li će crno-beli biti drugi ili treći na tabeli pred plej-of? Iskreno, to je pitanje koje me sve manje zanima. Kada nisi prvi, pozicija je kozmetika. A Partizan nije blizu prvog mesta, niti igra kao tim koji ima ambiciju da to postane.

Ono što me zaista zanima — i što ne mogu da razrešim — je nešto drugo.

Koji Blagojević je pravi? Onaj iz prvog mandata ili ovaj iz drugog? Jer ako je ovaj drugi pravi Blagojević, onda smo svi — navijači, javnost, klub — naseli na privid u prvom mandatu. A ako je onaj prvi bio pravi, onda ga je neko ili nešto u ovom klubu promenilo. I ta sila koja menja trenere, guta koncepcije i pretvara entuzijazam u rezignaciju — ta sila je pravi problem Partizana. Veći od bilo kog rezultata, bilo kog trenera, bilo kog igrača.

Navijači koji su bili na stadionu onog avgustovskog dana protiv AEK-a — da li ste tada verovali da ćemo za devet meseci gledati ovo? Ja nisam. I ne znam da li sam naivan što sam verovao, ili sam u pravu što sam besan sada.

 Partizan je prodao dušu i nije dobio ništa zauzvrat — ni rezultat, ni plan, ni obraz

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11