Zašto je ugovor Karlika Džonsa sa Partizanom najvažnija tema u Humskoj ove sezone
Piše: Volimpartizan.rs
Rekao sam da Karlik još nije potpisao. Ponovio sam to više puta, jer sam bio siguran u informaciju, i jer mi je bilo važno da se ne širi nešto što nije tačno — čak i kada je ta neistina bila nešto što bih svim srcem voleo da jeste istina. A onda je u subotu pukla priča: Džons potpisao, pet miliona dolara, gotova stvar. I na trenutak sam poželeo da grešim. Da sam pogrešno procenio, da su moji izvori zastareli, da je čovek zaista stavio potpis na papir dok ja tvrdim suprotno.
Nije potpisao.
Sam Karlik je to potvrdio posle utakmice u Podgorici, kratko i jasno, onako kako samo on ume: „Ništa nisam potpisao. To je sve što mogu u ovom trenutku da kažem.” Jedna rečenica. Bez dramatike, bez ljutnje, bez velikih izjava. Džons u svom najčistijem obliku.
Karlik Džons i Partizan — zašto ovaj demanti ne treba da brine
Hajde da raščistimo odmah ono najvažnije: to što Karlik NIJE potpisao ne znači da NEĆE potpisati. Prema informacijama kojima raspolažem, a koje se poklapaju sa onim što prenosi i MozzartSport, pregovori i dalje traju i sve ide u pozitivnom smeru. Sportski sektor Partizana je zadržavanje Džonsa postavio kao apsolutni prioritet — i tu nema nedoumica, nema dvoumljenja, nema plana B koji bi bio prihvatljiv.
Ali „pozitivno” i „završeno” su dva potpuno različita pojma. I upravo ta razlika me drži budnim.
Jer znamo ko je Karlik Džons u ovom momentu. Ovo nije igrač koji tiho odrađuje posao u drugom planu. Ovo je čovek koji je upravo proglašen za najboljeg igrača čitave Evrolige u martu. Najbolji. U celoj Evropi. U dresu Partizana. Kada igrač tog kalibra kaže „ništa nisam potpisao”, to nije samo informacija o statusu ugovora — to je podsetnik da postoji ceo kontinent koji ga gleda, i da svaki dan bez potpisa je dan u kome neko drugi može da pokuca na vrata.
Šta Karlik Džons znači za Partizan — izvan statistike
Poenta ovog teksta nije da se hvalim što sam bio u pravu oko potpisa. Iskreno, da mogu da biram između toga da budem u pravu i toga da je Karlik već potpisao — izabrao bih potpis bez razmišljanja. Jer ovo nije priča o meni i mojim informacijama. Ovo je priča o igraču koji je Partizanu dao nešto što se ne meri brojevima.
Naravno, brojevi su tu i oni su impresivni. Ali ono što Karlik donosi prevazilazi poene i asistencije. On je dao ovom timu identitet. Stav. Samopouzdanje koje se oseća sa tribina. Kada Džons uzme loptu i krene ka košu, cela hala zna da se nešto dešava. To je kvalitet koji se ne kupuje lako i koji se još teže zamenjuje.
I zato me svaka sekunda bez potpisa nervira onoliko koliko me nervira.
Džons posle Podgorice — profesionalac usred haosa
Ono što mi je posebno zapalo za oko su Karlikove reči o samoj utakmici u Podgorici. Mogao je da ignoriše pitanje. Mogao je da bude kratak i ljutit. Umesto toga, dao je pošten odgovor: „Teška utakmica, na gostujućem terenu, neprijateljska atmosfera protiv jakog protivnika. Nismo imali dovoljno treninga, nismo igrali dovoljno čvrsto, previše propuštenih detalja i previše grešaka nas je koštalo utakmice.”
Nijedna reč viška. Nijedan izgovor. Nema prebacivanja krivice. Samo hladna analiza čoveka koji zna šta nije bilo dovoljno dobro. To je rečenica koja govori više o karakteru nego bilo koji intervju od dvadeset minuta. I upravo taj karakter — ta sposobnost da u haosu spekulacija o milionskim ugovorima ostane fokusiran na ono suštinsko — je razlog zašto Partizan MORA da zadrži ovog igrača.
Karlik Džons i ugovor sa Partizanom — strpljenje koje boli
Znam šta navijači osećaju, jer osećam isto. Svako jutro proverim telefon sa nadom da će vest biti tamo. Svaki put kada iskočI notifikacija sa Partizanovog naloga, na trenutak pomislim — ovo je to. I svaki put se ispostavi da nije. Još uvek.
Živcira me to čekanje, neću da lažem. Jer koliko god da „sve ide u pozitivnom smeru”, život me naučio da u sportu ništa nije gotovo dok nije gotovo. Videli smo previše igrača koji su „sigurno ostajali” pa otišli. Previše priča koje su bile „praktično završene” pa su se raspale u poslednjem trenutku. I svaki od tih slučajeva je počinjao tačno ovako — pozitivnim signalima i optimizmom.
Ali evo šta me drži: Karlik nije rekao „ne”. Nije rekao „razmatram opcije.” Nije rekao „moram da razmislim.” Rekao je „ništa nisam potpisao” — i to je, paradoksalno, najohrabrujuća moguća izjava u ovom momentu. Jer da ne želi da ostane, rekao bi nešto drugo. Ili ne bi rekao ništa.
Jedna stvar me u celoj ovoj priči drži, i ne uspevam da je racionalizujem do kraja: informacija o pet miliona dolara pojavila se i nestala za nekoliko sati. Ko ju je plasirao i zašto? Ako je izašla iz kluba, to bi mogao biti dobar znak — da su brojke već na stolu i da je završetak blizu. Ako je izašla sa strane, mogla bi biti pritisak, ili provokacija, ili čisto nagađanje koje se otrglo kontroli. Ili čista frustracija i bes nekih. Ne znam sa sigurnošću odgovor. Ali čini mi se da taj detalj govori više o atmosferi oko pregovora nego što izgleda na prvi pogled.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
