Partizan ne treba da živi od obećanog povratka Adema Ljajića i ostalih

Piše: Volimpartizan.rs

Najviše me čudi to što se oko Partizana godinama vrti ista romantika, a romantike na kraju nema. Ako neko zaista želi da pomogne klubu koji mu je dao fudbalsko ime i prezime, ne čeka savršen trenutak, nego dođe dok još može da bude pojačanje, a ne kasni aplauz. Ljajić je u intervjuu za TV Hajat jasno rekao da su priče o dolasku „samo medijske spekulacije“ i da je fokusiran na Sarajevo. To je potpuno legitimno. Ali onda hajde da prestanemo da svako leto od toga pravimo povratak koji samo što nije.

Adem Ljajić ima pravo na Sarajevo, ali Partizan ima pravo na istinu

Upravo tu je granica. Niko Ljajiću ne duguje optužnicu zato što poštuje ugovor i kapiten je kluba u kom igra. Ali Partizanu se isto tako duguje pošten odnos: ili hoćeš da se vratiš dok još možeš da napraviš razliku, ili nećeš. Sve između je samo sentimentalni marketing. Kada igrač kaže da ima još godinu ugovora sa Sarajevom i da mu je cilj titula tamo, on je rekao sve što navijač treba da čuje. Zato sam i razvio alergiju na povratke koji postoje samo u naslovima.

Partizan ne sme da čeka povratnike do poznijih godina

Ovo nije samo priča o jednom imenu. Godinama slušamo da su mnogi „deca Partizana“, da vole klub, da sanjaju Humsku, a onda se uvek pojavi važniji ugovor, mirnija sredina ili bolji tajming. Ne tražim da se neko vrati sa 40 da zatvori krug. Partizanu treba igrač u poznijim, ali i dalje takmičarskim godinama — onaj koji može da podigne tim sada, ne da unese nostalgiju u protokol.

Crno-beli ne žive od emocije nego od tajminga

Navijački je lako razumeti zašto se ime Adema Ljajića uporno vraća. To ime nosi sećanje, talenat i ono što je Partizan umeo da prepozna pre svih. Ali tajming je pola transfera. Igrač koji dolazi kada mu klub treba, u neredu, pod pritiskom i bez garancija, meni vredi više od većeg imena koje stalno čeka da mu se uslovi nacrtaju. Ako ti je Partizan stvarno važan, ne biraš ga tek kada postane udoban.

Partizanovi navijači se ovde dele, i razumem zašto

Znam da će deo ljudi reći da romantizujem povratak i da niko nema obavezu da spašava klub. Tačno je, nema. Nisam gledao svaku Ljajićevu utakmicu u Sarajevu i neću da glumim da znam kako danas izgleda njegov maksimum iz nedelje u nedelju. Ali moja dilema nije fizička sprema, nego odnos prema trenutku. Svako leto u Humskoj ista priča: igrači dolaze u rečenicama, ne u svlačionicu. Navijači koji drugačije gledaju na ove povratke neka kažu otvoreno — grešim li kad mislim da je pravi povratak samo onaj koji stiže na vreme, dok još boli i dok još može da pomogne?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11

VolimPartizan.rs