PAOK i Partizan u Solunu: Utakmica gde su pobednik tribine (15h45min)

Treći put na Tumbi, četvrti put ukupno, i verovatno prvi put u kojem rezultat najmanje znači. Partizan i PAOK danas u 15.45 (TV B92) igraju prijateljski meč u Solunu, ali pravi tok večeri ne piše se na terenu. Piše se već od petka, po solunskim ulicama, dovikivanjem Grobara i navijača Gate 4 koji decenijama drže jedno od najčvršćih bratimljenja u evropskom fudbalu. Jedino je sigurno — tribine će pobediti. Sve ostalo, pre svega da li se u igri Partizana vidi makar nagoveštaj onoga što Stanojević traži, ostaje otvoreno pitanje bez takmičarskog pritiska, ali ne i bez značaja.

Tumba kao scena bratimljenja, a ne samo utakmice

Koreografije su pripremljene, pirotehnika nabavljena, pesme uvežbane. Slika koja je u svet otišla s Tašmajdana leta 2025, kada su se košarkaši dva crno-bela kluba sreli, podigla je očekivanja da fudbalski susret dobije sličnu težinu na tribinama. Veze PAOK-a i Partizana nisu marketinški trik; one su nešto što publika sama održava i tokom prvenstvenih mečeva, bez obzira na to ko je gost ili domaćin. Zato bi, barem u delu koji se odnosi na atmosferu, bilo teško prodati ovaj meč kao „obični prijateljski“.

To je i jedini sloj priče u kojem nema dileme. Čim se lopta pokrene, počinju manje udobne teme.

Dve crno-bele krize koje liče jedna na drugu

Ako se izuzme emocija, ovo je duel dva tima koji su ove sezone, iskreno, razočarali. PAOK je četvrti u Grčkoj i već osam bodova zaostaje za Panatinaikosom, s najviše poraza i najviše primljenih golova u velikoj četvorci. Letos je ispao od norveškog Brana i ostao bez Lige konferencije, a Razvana Lučeskua — čoveka s dve titule i dva kupa — zamenio je Italijan Alesio Lišiji. Preokret se, blago rečeno, nije desio.

U Humskoj je situacija još drastičnija. Partizan je deseti u Superligi, već na drugom treneru ove sezone, takođe je ispao iz kvalifikacija za Ligu konferencije, iako je tokom leta imao sjajan učinak od pet pobeda u šest utakmica. Aleksandar Stanojević, koji je svojevremeno na klupi PAOK-a odradio samo dve utakmice pre nego što ga je unutrašnja situacija u klubu naterala da ode, vratio se u Humsku umesto Saše Ilića. Za ligu u kojoj radi sam je rekao da mu „ne odgovara“ — što jeste iskrena rečenica, ali i rečenica koja trenera dodatno obavezuje da pokaže drugačiju sliku igre.

Teško je ne primetiti obrazac. Dva kluba iste boje, iste sezone, s vrlo sličnim simptomima.

Šta Stanojević traži u meču bez uloga

Partizan je u prvenstvu primio 26 golova i po tom parametru je gori od svih osim Mačve i OFK Beograda. Lako je reći da su revijalne utakmice revijalne, ali stvarnost je da šef stručnog štaba ovde ima priliku da bez takmičarskog pritiska proba da uvede nešto što u ligi nije uspeo da uspostavi: jasniju zonu, kraća rastojanja, automatizam u tranziciji nazad.

Problem je što to radi bez nekoliko fudbalera koji su na reprezentativnim obavezama, pa je svaki zaključak o „pravoj slici tima“ unapred ograničen. Ono što se od ovog meča razumno može tražiti jeste intenzitet veći od onog koji pruža domaća liga — a za Stanojevića i igru odbrane, već to bi bilo nešto.

Nije dokaz, nije prekretnica. Ali bi bio znak da se radi.

Jedanaest igrača i tri prethodna susreta kao zajednička istorija

Koliko su klubovi isprepleteni, dovoljno govori i brojka: jedanaest fudbalera nosilo je oba crno-bela dresa — od Mladena Furtule, Milana Đurđevića i Slobodana Krčmarevića, preko Vladimira Ivića, Ivice Ilieva, Zvonimira Vukića i Bibarsa Natha, do Živka Živkovića, Gorana Gavrančića i Andrije Živkovića. Najsvežije ime je Ognjen Ugrešić, koji je letos Topčidersko brdo zamenio Solunom, i upravo je njegov transfer pokrenuo ovaj susret.

Iz prethodna tri meča, Partizan nije doneo pobedu. Septembra 2008. na Tumbi je bilo 3:1 za PAOK (Perić je smanjivao na dodavanje Zajima, Darko Božović odbranio Iviću penal, Đorđe Lazić pogodio prečku). Dve godine kasnije, opet na Tumbi, 1:0 za domaće. U Beogradu 2016, pod Marko Nikolićem, bilo je 2:1 za PAOK koji je tada vodio Vladimir Ivić — Dijego Biseswar je dva puta rano kažnjavao, Đorđe Jovanović smanjivao. Taj meč pamti se i po tome što je Saša Ilić izjednačio rekord Momčila Vukotića po broju nastupa za Partizan.

Istorija, dakle, nije na strani crno-belih iz Humske. Ali danas istorija najmanje odlučuje.

Ovo nije utakmica koja će promeniti sezonu ni jednom ni drugom klubu. I to je, na neki način, njena najveća prednost. Bez bodova u igri, obe ekipe dobijaju retku priliku da bez pritiska pokušaju nešto novo — i da se podsete kako izgledaju dan i veče u kojoj crno-beli svet funkcioniše kao jedno. Ako iz današnjeg dana Partizan izvuče makar jedan odbrambeni automatizam, biće mnogo. Ako ne izvuče ništa, pobeda tribine će i dalje biti upisana. Pitanje je samo koliko dugo može da bude dovoljno samo ona.

VolimPartizan.rs