Kris Silva je prošao lekarske preglede, stavio potpis i već se oglasio za TV Partizan. Za crno-bele je ovo pojačanje koje nije došlo iz luksuza, nego iz prilično jasne potrebe — povrede Tonija Jekirija i Kevarijusa Hejsa stanjile su reket u trenutku kad rotacija ne trpi dodatne rupe. Silva ulazi u ekipu usred sezone, sa svešću da nema komfor dugog uigravanja i da će ga Humska meriti brže nego što bi voleo.
Potez koji je sazreo onog trenutka kad je Fenerbahče doveo Pauela
Silvino ime se vezivalo za Partizan i ranije, i on sam to priznaje bez uvijanja. Realno, situacija u Fenerbahčeu mu je zatvorila vrata: posle dolaska Dvajta Pauela, i uz već prisutnog Markusa Bingama, prostora u rotaciji više nije bilo. Sa druge strane, Partizan je aktivno tražio centra, pa su se dve priče konačno sastale.
„Zaista sam srećan što sam ovde i veoma uzbuđen. Imam osećaj da se to konačno dešava, kao što ste rekli, već je bilo nekoliko prilika kada se moglo desiti, ali na kraju se ipak nije desilo. Sada kada se konačno dešava, srećan sam“, rekao je Silva.
Njegova sledeća rečenica je zapravo važnija od emocije. Priznao je da sezona već traje, da ulazi u tim u punom zamahu i da mu treba vreme da upozna saigrače i trenerski pristup. To je zrela mera od igrača koji se ne predstavlja kao spasilac, nego kao deo rotacije koja već funkcioniše.
Razgovor sa Doužerom i uloga sportskog direktora
Jedan od ključnih glasova u njegovoj odluci bio je Pi Džej Doužer, prijatelj još sa koledža.
„Pre neko sam doneo odluku i konačno stigao ovde razgovarao sam sa P.J. Dozierom, pre svega zato što se poznajemo jako dugo, još od dana na koledžu. On je moj dobar prijatelj i imao je samo reči hvale. To je samo olakšalo izbor“, naveo je Silva.
Dodao je i da je sportski direktor „sjajan“, a navijače opisao kao ključan deo priče. Kada igrač pre dolaska zove nekog ko je već prošao kroz svlačionicu i ambijent, to obično vredi više od bilo koje PowerPoint prezentacije projekta. U Partizanovom slučaju, Doužerov pozitivan ton je jedan od tihih dokaza da unutar tima klima nije narušena, bar ne na način koji bi se pročuo spolja.
Senka Stefana Lazmea kao motiv, ali i pritisak
Silva je bez uvijanja rekao da mu je Stefan Lazme uzor, i da je igrati za Partizan kao da ide njegovim stopama.
„Dakle igrati i nositi dres koji je on nosio, to je čast, ali istovremeno i veliki pritisak. Zato sam posebno uzbuđen, nadam se da ću moći da donesem to uzbuđenje, ako ne i veće nego što je on doneo i da ću ovde stvoriti divne uspomene“, rekao je novi crno-beli centar.
Lazme je u Partizanu bio pre sedamnaest godina i ostavio tip igrača koji se ovde pamti — blokade, trk, energija koja se oseti i sa gornjih delova tribina. Silva sam sebe opisuje baš u tom ključu: čvrst igrač, zakucavanja, blokade, skokovi, borba od prvog poseda. Ako ispuni i polovinu te samoprocene, uklopiće se u ono što navijači od ove uloge očekuju.
Gde se uklapa u reket koji je tražio pomoć
Sa Silvom, Partizan sada u reketu ima njega, Dereka Vilisa koji se čeka iz povrede, Nikolu Tanaskovića i Žofrea Lovernja, uz oporavke Džekirija i Hejsa. Na papiru, dubina postoji. U praksi, pravo pitanje nije broj imena, nego raspodela minuta i jasnoća uloga, naročito dok traje gust ritam Evrolige i ABA lige.
Silva je sebe van parketa opisao kao mirnog i povučenog, a ambijent Beogradske arene prihvata sa očekivanjem da će mu podići nivo igre. To zvuči kao zdrav stav igrača koji zna gde dolazi.
Partizan je ovim potezom popunio rupu koja je stvarno postojala. Nije dovedena zvezda, dovedena je uloga — i to se ne krije. Ako Silva uspe da bude ono što sam o sebi kaže i ono što Partizanu u ovom trenutku najviše treba, biće to jedno od onih pojačanja koja se ne prepoznaju u prvoj utakmici, nego negde oko desete, kada rotacija konačno prodiše
