Emotivni rolerkoster koji je otopio led
Ima ta jedna slika, nastala posle majstorice finala ABA lige. Slika u koju je stala cela sezona Partizana. Na njoj je Kevin Panter među gomilom presrećnih ljudi. A on – zagledan u svodove Štark arene. Neprisutan. Prethodno je kao MVP finala, u Humsku doneo deset godina čekanu titulu u ABA ligi.
Slika koja je nekakav „haj-lajt“ prošle sezone Pantera i Partizana. Uostalom, postoji razlog zašto je kapiten crno-belih i dalje ima u telefonu. Podseća ga na mnogo toga.
Pričajući o njoj zapravo je sumirao 2023. godinu…
– Znam da su neke stvari rečene o meni u trenucima kada smo gubili prošle sezone, kako su ljudi sumnjali u mene kao kapitena. Znam šta su neki određeni ljudi pričali o meni. Kako su stvari počele da se menjaju kada smo počeli da pobeđujemo. I to da je klub toliko dugo čekao titulu. Mnogo toga… – nizao je Panter.
I još…
– Ljudi ne razumeju da mi igramo devet ili deset meseci i da sve vreme moramo da budemo skoro savršeni. Da moramo da pobedimo svaki meč, ako to ne uradimo, kritikovaće vas i za sitnicu. To je mnogo za svakoga koga igra na vrhunskom nivou, u klubu sa visokim očekivanjima.
Za sebe kaže da nije od onih koji javno pokazuju emocije, kaže i da ne voli da sluša „spoljnu buku“, ova slika kao da je otkrila nekog skroz drugog Pantera.
– Te emocije su na toj slici. Pa i to osećanje da je sezona završena tako što smo pobedili jako dobar tim kakav je Crvena zvezda. Da smo osvojili titulu. Bili smo i umorni, sa svim tim što se dešavalo u Evroligi.
Gotovo uz uzdah mu se otelo…
– Bilo je svega, čak i previše. A završilo se kako se završilo… To me učinilo vrlo emotivnim. Ljudi ne vide uvek tu moju stranu. Jer sam uvek u tom nekom profesionalnom raspoloženju. Tu se vidi i neko olakšanje.
Nasmejao se…
– Ludo je da je neko uopšte to slikao. Čak nisam ni video kameru. Gledao sam ko zna gde. Moj um bio je prazan – priznao je.
Slika je vrednija tim pre što je to bio i vrlo redak trenutak.
– Retko kada ćete me videti takvog. Možda više nikada.
I sve to što je stalo u tu sliku, prethodnu sezonu Partizana čini još posebnijom.
– Naravno! Sve je bilo posebno!
Ništa slično nije doživeo ranije. Posebno ne odnos koji ima sa navijačima, koji je rastao od trenutka kada se prvi put bacio na njihove ruke. Bilo je to protiv Huventuda, u prvoj njegovoj sezoni u Partizanu.
– Ne, ne… Nikada pre mi nije bilo ovako. Možda sam nešto slično osetio kada sam igrao za AEK, kad smo osvojili Ligu šampiona i Kup. Možda malo u Olimpijakosu… Igrao sam za klubove koji imaju strastvene navijače.
Ali…
– Ne, nikada ništa slično kao ovome što se dešava u Partizanu, nisam doživeo!
Da li je to možda olakšalo odluku da ostane. U trenutku kada je bio najtraženiji igrač u Evropi, na pragu prelaska u Barselonu, promenio je odluku. Potpisao novi – dvogodišnji ugovor.
– Možda malo…
Nešto drugo je bilo važnije…
– Moj odnos sa trenerom! I sve smo uradili prethodne sezone, želja da svi ostanemo zajedno. To je bilo odlučujuće.
U tom delu priče – koliko je Željku Obradoviću teško reći „Ne“? Panter se nasmejao. Čak i nije tako teško, kaže.
– Obradović je vrlo razuman čovek. Ukoliko ne želiš nešto da radiš, nikada te neće terati da to uradiš. Naprotiv, reći će ti: „Ukoliko želiš da ideš, idi, ako želiš da ostaneš, ostani“. Istovremeno će ti staviti do znanja da želi da ostaneš.
I – Panter je želeo da ostane. Dalje…
– On je osoba sa kojom je vrlo lako komunicirati. Mnogo ljudi kao da se plaši da razgovara sa njim ili se ustručavaju iz nekog razloga, povlače se. Ja se ne povlačim. I on to zna. Čak i ako nije dobro raspoložen, možemo da razgovaramo o svemu.
Uostalom, to što je baš Panter bio prvi igrač koga je Obradović doveo po dolasku u Partizan, što mu je dao kapitensku traku, pa i što je bio prvi koji je produžio ugovor na kraju prošle sezone, dosta toga govori…
– Iskreno, ranije ga nisam poznavao, niti je on znao kakva sam ja osoba. Ali naš odnos je rastao i sve je bolji. Lako je sarađivati sa njim. I dobro je za mene.
Najiskrenije moguće…
– Da nemam takav odnos sa njim, ne bih ni bio ovde. A ovo je već moja treća godina u klubu.
Što je jasna poruka.
Njegov ostanak u Partizanu bio je jedna od stvari koje su obeležile 2023. Ne samo kada je klub iz Humske u pitanju. Bio je to jedan od najispraćenijih transfera tokom leta u Evropi.
A i plej-of serija Partizana i Reala bila je jedna od stvari koje su obeležile prethodnu godinu. Neponovljiva serija.
Sada je već i Panterovo lice dobilo drugačiji izraz. Kao kada se setite nečega čega više ne želite da se sećate.
Teško da želi da se seća svega što se dešavalo u drugoj utakmici serije u Madridu, tog okršaja sa Serhijom Ljuljem koji se pretvorio u opštu tuču, posle čega je utakmica i prekinuta… Reklo bi se da su jake emocije bile u pitanju. Odmahivao je glavom dok smo to pričali.
– To je bila reakcija!
Posle toga je čuo mnogo stvari šta je trebalo da uradi, kako je trebalo samo da se skloni.
– Svi ti ljudi nikada nisu bili deo košarkaške utakmice. Ako niste bili deo takve situacije, ne možete drugima da pričate kako je trebalo da reaguju. Čak biste sami sebe iznenadili reakcijom.
Vratio se na taj momenat koji je – ispostavilo se – odlučio celu seriju. Posle čega je, zajedno sa Lesorom, suspendovan, nije mogao da igra u Beogradu… Real seriju vratio u Madrid, gde je pobedio.
– To nije bio košarkaški potez. Iznenadio me! Verujte mi, samo sam reagovao. Ali, čak i tada ga nisam udario, a mogao sam. To mi je bilo prvo na umu. Zastao sam za sekund i nisam. I to je to.
Nešto drugo ga muči.
– Siguran sam da bi sve bilo drugačije da su uloge bile zamenjene. Da sam ja nekom od njihovih igrača uradio to što je Ljulj uradio meni, sigurno bih bio kažnjen. Sto posto. To ti pokazuje o čemu se tu radi. Na kraju dana, sve se dešava sa razlogom.
Desilo se i da je upravo Ljulj pogodio trojku kojom je Real postao prvak Evrolige. Da li je možda u nekom trenutku pomislio je da to trebalo zapravo da bude on? Da je to trebalo da bude šut Kevina Pantera, ne Serhija Ljulja?
– Ne, ne… Znam na koliko ljudi ja utičem, koliko ljudi se ugleda na mene. Znam koja je moja svrha ovde. Tako da, nije me to dotaklo nimalo. Uradio je šta je uradio.
A možda…
– Možda i nije bilo moje vreme. Tako treba gledati. Ne pogađa me to. Tačnije, više me ne pogađa.
U prvim danima posle te serije, delovalo je kao da ga je baš pogodilo. Kao da je kroz četvrtfinale i polufinale ABA lige nosio taj teret. Sve dok ga se nije sasvim oslobodio u finalu.
– Neeee… Jesmo izgubili od SC Derbija tu prvu utakmicu, pa i od Cedevite na strani. Ali, ne… Samo se tako desilo.
Nije nas ubedio. Svejedno.
Za kraj…
Glavni događaj koji je obeležio klupsku košarku u Srbiji, regionu, Evropi u 2023. Da, toliko je to finale ABA lige bilo veliko.
– Ta pobeda nije bila samo za nas, za klub… Ta titula je bila za ljude koji su bili uz nas, za sve navijače Partizana koji su uz klub bili i mnogo pre nego što smo mi tu stigli. Znam koliko je to značilo svim tim ljudima. To je bio šlag na torti. Zaista smo se dobro osećali posle toga.
Naravno…
– Uložili smo mnogo truda da bismo dotle došli. Ali, videti koliko su ljudi oko nas srećni jer su posle toliko godina dočekali titulu… To je bilo dosta dobar osećaj – tonom koji je otkrivao jasno zadovoljstvo rekao je Panter.
Osećaj – ili više njih – koji je stao u jednu sliku.
MI SMO GRUPA BORACA
Iza Partizana su neke čudesne pobede u Evroligi. Veliki preokreti koje je pravio pred svojim navijačima. Kada se vraćao iz velikih minusa. Kako? Panter se nasmejao, pa iskreno rekao:
– Ne znam!
Ali…
– To je ta naša borba, to što ne želimo da odustajemo. Iskreno, ni publika ne odustaje od nas. Oni se drže svake sitnice, svaki detalj može da bude ta iskra. Pomogli su nam. Bilo je trenutaka kada smo dva minuta pre kraja gubili deset razlike, a onda se nešto desi. Odjednom smo tu… Ludo je, ali dopada mi se.
Svakako pomaže u izgradnji tima.
– I prošle sezone smo imali slične povratke. I to zbliži tim, bolje se razumemo… I ne odustajemo. Mi smo grupa boraca. I zato, ne želim da kažem da se drugi boje da igraju protiv nas. Ali znaju da će morati da se pomuče.
TRENUCI ZA KOJE SE TRENIRA
Neki veliki šutevi su obeležili prošlu sezonu Partizana. Neki značili pobede, ali neki i poraze. Kako ih on pamti, pitali smo Pantera.
Redom…
Trojka Markusa Hauarda, u Vitoriji…
– Pogodio je preko mene i utakmica je otišla u produžetak.
I toliko.
– Ne volim da slušam šta ljudi pričaju. Uostalom, da nije pogodio, niko ništa ne bi rekao.
Trojka Džejmsa Nanelija protiv Efesa u Beogradu.
– Veliki šut! To jeste bio trenutak kada se naša sezona okrenula.
Njegova trojka protiv Monaka, za pobedu koja je odvela Partizan u plej-of Evrolige. E, tu je već sreća jasno mogla da se pročita sa njegovog liga.
– Ne znam šta da kažem! Volim te trenutke. Zbog takvih trenutaka provodim toliko vremena u dvorani. Znate, postoje različiti tipovi igrača. Ja sam onaj tip koji se ne plaši da šutira u bilo kom trenutku. Mogu i da promašim, naravno, ali ne opterećujem se. Mislim da me to razlikuje od drugih. Neki se čak i plaše da šutiraju, jer brinu šta će drugi reći. Ja ne, ja ću nastaviti da šutiram. Znam koliko radim na tome, već godinama. Osećam se dobro u tim trenucima. Volim ih.
Za njegovu trojku protiv Reala, u prvom meču u Madridu, nije bilo potrebno ni da pitamo. Jer odgovor je isti.
Već je rekao da o promašajima ne razmišlja, pamti ih, ali ne dozvoljava da ga poremete. Pa tako ni onaj u Pioniru u prvoj utakmici četvrtfinala ABA lige protiv SC Derbija, ali pamti Nanelijeve trojke u drugom meču u Podgorici, kako je još jednom spasao sezonu.
– Naneli je pogodio je mnogo šuteva koji su nam bili preko potrebni.
Originalni članak: Sportski žurnal.rs
