Prelazni rok u Partizanu odavno nije samo sportsko pitanje, već medijska arena u kojoj se imena licitiraju brže nego što skauti mogu da ih analiziraju. Navijači crno-belih su navikli na hiperprodukciju glasina, ali kada se te glasine pretvore u narativ o “neuspešnom poslovanju” kluba, vreme je da se podvuče crta.
U opširnom intervjuu za Kurir, predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović dotakao se upravo te teme. Upitan o zvučnim imenima, poput Lonija Vokera, i igračima sa kojima je klub navodno pregovarao a koji su na kraju otišli na drugu stranu, Mijailović je ponudio jasan uvid u to kako funkcioniše evroligaška pijaca – i koliko je ona zapravo daleko od onoga što se svakodnevno čita na portalima.
Slučaj Nika Vajler-Beba i vizija stručnog štaba
Jedna od najčešćih zamki prelaznog roka je izjednačavanje ponude menadžera sa stvarnim interesovanjem kluba. Činjenica da je neko slobodan na tržištu ne znači automatski da ga crno-beli žele, bez obzira na kvalitet.
Na pitanje novinarua Kurira da li je tačno da je Partizan bio blizu dogovora s nekim igračima, a da su oni na kraju završili u drugim sredinama, poput Lonija Vokera, Mijailović je rekao:
„Naravno da se to dešava. Ali ovde postoji jedna stvar koju javnost mora da zna, nije svaki igrač za kog neki portal napiše da je ‘u pregovorima s Partizanom’ zaista bio u pregovorima s Partizanom“, jasan je Mijailović.
Predsednik Partizana je to ilustrovao vrlo preciznim primerom iz prakse.
„Evo konkretnog primera. Nik Vajler-Beb nam je bio ponuđen. Pogledali smo igrača i procenili da se ne uklapa u našu viziju tima.“
Ovo je suština skautinga u sistemu koji ne trpi improvizaciju. Nije svaki igrač sa dobrim pedigreom rešenje za koncepciju koju zahteva stručni štab. Ipak, medijski prostor retko trpi takvu vrstu nijansiranja.
Kako nastaje mit o izgubljenim bitkama na tržištu
Najveći problem, iz ugla Humske, nije samo licitiranje imenima, već ono što ostaje kada se prašina slegne. Stvara se veštačka slika o nemoći sportskog sektora samo zato što je igrač potpisao ugovor na drugom mestu, iako mu Partizan nikada nije ni poslao zvaničnu ponudu.
„Nismo poslali ponudu i nismo pregovarali. To je cela priča“, objašnjava Mijailović. „Slično je bilo i s mnogim drugim igračima. Portali su nas povezivali s desetinama imena s kojima nikad nismo ni kontaktirali. Onda, kad igrač potpiše za drugi klub, izađe priča da je Partizan ‘izgubio trku’. To jednostavno nije tačno.“
Prvi čovek crno-belih ne beži od činjenice da u poslu ima i stvarnih poraza, ali odbija da klub nosi teret onih izmišljenih.
„Razumem da se od toga prave naslovi i da senzacionalizam prodaje vesti, ali ne prihvatam da se na osnovu izmišljenih pregovora pravi slika da Partizan neuspešno radi svoj posao. Bilo je i stvarnih pregovora, naravno. Neki igrači su izabrali druge klubove. To je sastavni deo ovog posla. Ali nije svaki igrač koji ode negde drugde bio igrač kog smo mi želeli ili s kojim smo pregovarali.“
Zato ovaj istup Mijailovića vredi više od običnog letnjeg demantija. On je podsetnik za navijače da energiju i očekivanja ne troše na svaki tvit ili neproverenu vest. Partizan,iskreno se nadamo, ima svoj plan, svoje prave mete i, naravno, svoje stvarne greške u proceni. Nema potrebe da mu se pripisuju i one bitke u koje nikada nije ni planirao da uđe. Mada je to sve odavno postao deo “medijskog neba”
Deo intervjua sa Ostojom Mijailovićem možete pročitati na portalu Kurir.”
