Trener košarkaša Partizana Željko Obradović bio je gost nove sezone emisije “Direktno sa Minjom Miletić”. Najtrofejniji trener u istoriji evropske košarke i neko ko je devet puta osvajao titulu klupskog prvaka Evrope govorio je o novom timu i predstojećoj sezoni, odnosu koji ima sa navijačima i odnosu države prema Partizanu, NBA ligi, reprezentaciji i budućnosti srpske košarke.
Nakon neuspešne sezone, Partizan se ove godine odlučio za “restart” i to upravo tako što je promenio gotovo ceo tim. Naime, od starih igrača ostali su samo Balša Koprivica i Aleksa Dimitrijević. Obradović kaže da su očekivanja od ove sezone velika, da klub u ovom trenutku radi onako kako smatra da je najbolje i da je uspeo da napravi tim koji će biti konkurentan u Evroligi.
“Uvek treba gledati ispred sebe i probati biti bolji u svakom pogledu. Sve je bilo iznenađujuće za nas, jer nismo imal plan da napravimo praktično potpuno novi tim. Međutim, splet okolnosti doveo je do toga da su neki igrači završili ugovor, da smo s nekim igračima postigli dogovor oko raskida ugovora. Onda smo seli, doneli neke odluke i zadovoljni smo njima”, rekao je Obradović.
Kaže da je sve još uvek u začetku, jer je, objašnjava, prošlo tek deset dana od početka priprema pa je još rano da se utisci saberu. Navodi da ono što može da tvrdi je da se u timu oseća pozitivna atmosfera, kao i da su novi igrači puni entuzijazma.
“Na početku su uvek svi željni rada, novih i dobrih odnosa. Kada dođu neki teški trenuci, tada se pokazuje pravi karakter kakvi smo zaista. U ovom trenutku nema razloga da se oseća bilo kakvo nezadovoljstvo”, dodaje.
Upitan da prokomentariše dosadašnje rezultate i lošu sezonu, Obradović kaže da je to sada deo prošlosti.
“Desilo se da smo mi promenili tim prethodne godine, da su četiri naša igrača, koji su bili izuzetno bitni, promenili sredinu. Dva od tih igrača su bili prvaci Evrope. Sam prelazni period prošle godine je obeležila jedna situacija na koju se ja ne bih vraćao. Ja sam bio zadovoljan u okolnostima kojima smo bili, kako smo reagovali. U svakom slučaju, ja i dalje verujem da sreća prati hrabre”, dodaje.
“Moji limiti za Partizan su mnogo veliki”
Dodao je da mu se ispunio san pre tri godine kada se vratio u Partizan, jer je to klub koji najbolje oseća.
“Gde god sam radio, imao sam podršku, imao sam respekt, poštovanje, ali je bilo i iznad toga. Mogu slobodno da kažem, kako god to zvučalo, možda i neskromno, da su me ljudi voleli. Ali ovo ovde je nešto posebno za mene i biće uvek posebno. I moj dolazak u Partizan nije povezan ni sa čim s drugim, nego isključivo s tim što osećam prema Partizanu i ja mislim da to svi znaju, i navijači su to prepoznali. Oni znaju da ću ja sve da uradim za Partizan, postoje limiti za to što ste spremni da uradite, a moji limiti za Partizan su mnogo, mnogo visoki”, rekao je Obradović.
Obradović kaže da je Čačak grad košarke i ističe da je ponosan na to što mnogo poznatih igrača, poput Dragana Kićanovića, Dragiše Mišovića i Alekse Avramovića, potiče iz tog grada.
“Čačak je moj grad, ja to s ponosom ističem. Dobio sam čak i titulu počasnog građanina Čačka. Dobio sam i Atine, ali verujte mi da mi je verovatno draže to što sam počasni građanin grada u kome sam rođen. Ja i dalje tamo imam velike prijatelje koje nikad nisam zaboravio. Svaki put kad odem, a otići ću sada, to je ogromna želja da te vidim ljude, da porazgovaram s njima. Inače, to su sve ljudi kojima ja pred početak sezone podelim besplatne sezonske karte za utakmicu, jer oni to zaslužuju, oni su pravi prijatelji, prijateljstvo koje traje preko 60 godina. Oni su ostali u mom srcu i uvek će ostati kao što je isto grad koji me je oformio i zahvaljujući kome sam počeo od igram košarku i verovatno došao do ove pozicije u kojoj se sad nalazim”.
“Jokić je najbolji igrač na svetu zato što najbrže misli”
Obradović kaže da nije novost da je Srbija rasadnik dobrih košarkaša svetskog kalibra, ali objašnjava da je to proces koji se provlači kroz više generacija. Prema njegovim rečima, svaka generacija je na određen način bila uzor generaciji koja dolazi i tako su se gradili igrači koji su sada u jednim od najjačih timova na svetu.
“To su ljudi koji razumeju sve, koji su pametni, koji mora brzo da misle. Košarka je igra ljudi koji brzo misle. Jokić je najbolji igrač na svetu zato što najbrže misli. Tu nema nikakve dileme. Bogdan je na tom nekom nivou zato što brzo misli. Kad na treningu pokažete neku stvar, ako ponovite jednom i vidite igrača koji to odmah prihvati, da li je u pitanju odbrana ili je napad, jasno vam je da taj igrač može da uradi što hoćete. I onda na kraju utakmice birate pet kojima je dovoljno to da pokažete i to je to”.
Navodi da je zbog toga važno da se bude direktan kada se priča sa košarkašima i na treningu ali i tokom utakmice.
“Nekome sto puta pokažete, i ništa ne ide. Onda kažem da je možda bolje da uzme nešto da uči, nešto drugo da radi u životu. Uvek je tako, direktni ste i onda to može da zaboli ljude. Ali morate biti direktni, na kraju morate biti pošteni prema sami sebi i prema tom čoveku da ne gubi vreme”, kaže.
Na konstataciju da su Jokiću mnogi zamerali što je ranije odbijao da igra za reprezentaciju, Obradović kaže da to zapravo govori o njegovoj profesionalnosti i sportskoj veličini i da takvo ponašanje ne treba shvatati lično.
“On je bio veoma pošten prošle godine kada je rekao da je iscrpljen zbog toga što je igrao toliko u NBA i da ne želi da dođe, da može da bude nespreman. Ja mislim da je to bilo pošteno. Neko je to shvatio na jedan način, neko je shvatio na drugi način. Moramo da razumemo igrače. Ogroman broj utakmica pre svega tih igrača koji igraju u NBA i ovi koji igraju ovde u Evroligi”, kaže.
Zbog toga je, dodaje, Jokić dao sve od sebe u Parizu i to se videlo po njegovom načinu igre.
“Vi ste videli s kojim je on zanosom i željom igrao na Olimpijskim igrama i koliko je bio srećan i zadovoljan što smo uspeli da napravimo dobar rezultat. Tako da je to verovatno nešto što je strašno individualno. Ja sam i bio igrač i trener, osvajao sam medalje za reprezentaciju i mogu da vam kažem da igrati u reprezentaciji je najveća čast i najveće zadovoljstvo koje postoji”, rekao je.
Ono što, dodaje, posebno izdvaja Jokića i zbog čega ima takav rezultat je i njegov način života van terena.
“On živi sasvim normalnim životom, na bahati se, vodi računa o svemu. Takođe, vidi se da pored treninga sa timom, on ima i svoje individualne. Vidi se da je uvek skoncentrisan na parketu i da je predan. To je ključ. O Jokiću bih mogao još mnogo da pričam”, kaže.
O Evropskom prvenstvu u fubalu i selektoru Piksiju
Na konstataciju da je Srbija svakako zemlja košarke, što se ne bi moglo da se kaže i za fudbal, Obradović kaže da uprkos kritikama na račun svog kolege, selektora Dragana Stojkovića Piksija, on smatra da je fudbalska reprezentacija ove godine na Evropskom prvenstvu ostvarila značajan uspeh koji im se ne priznaje.
“Zaboravljaju ljudi veoma lako. Ja znam koje su bile kritike na račun reprezentacije ove i prethodne godine, ali treba se setiti posle koliko godina se reprezentacija kvalifikovala na Svetsko prvenstvo, pa na Evropsko”, dodaje.
Kaže da privatno dobro poznaje Piksija i da poznaje njegov pristup ali i emocije koje ulaže u svaku utakmicu. Dodaje da nema nikakvu sumnju da je ceo tim imao najbolju nameru da se plasira bolje.
“Pričao sam sa njima, s nekima sam čak i prijatelji. Znam koliko im je stalo, ali splet okolnosti nekad dovodi do toga. Hajde da ih podržimo. Hajde da podržimo bilo šta što je reprezentacija Srbije u bilo čemu. Ne mora to da bude samo u sportu”, dodao je.
Ove godine su se u Parizu održale i Olimpijske igre, a košarkaška reprezentacija Srbije je osvojila bronzu i to nakon što što su posle poraza od Amerikanaca uspeli da pobede reprezentaciju Nemačke rezultatom 93:83. Obradović kaže da je gledao obe utakmice, i naveo da je borbenost naših košarkaša na terenu bila očigledna i lako uočljiva.
“Zaista smo bili odlični, čini mi se, vodili smo sve vreme protiv Amerikanaca i onda eto na kraju smo izgubili. Bio sam ponosan zato što je reprezentacija igrala izvrsnu utakmicu, zato što se pokazalo, bez obzira na dve utakmice pre toga koje smo izgubili, da smo izvukli pouke”, rekao je.
Trener je tu da motiviše, smišlja govore i koriguje
Obradović kaže da je do same utakmice put dugačak, da ceo tim stoji iza toga da košarkaš na terenu da maksimum – od fizioterapeuta do trenera. Zato navodi upravo i primer Olimpijskih igara u Parizu, jer kako kaže, na terenu je mogao da proceni posvećenost celog tima koji je otišao u Pariz.
On napominje da su stresne situacije te koje zapravo kale dobre igrače, ali i trenere, jer se u takvim trenucima zna koliki maksimu svako može da da.
“To vidite na tajm-autu, veoma lako, ja volim da gledam igraču u oči i onda mi sve bude jasno kako će reagovati. Isto tako i gledam pred izlazak na teren, pred početak utakmica i uvek kažem ovim pomoćnim trenerima kako ćemo da igramo. Sve mi bude jasno kada ih pogledam u oči. Tu nema prevare”, navodi.
Pored taktike, objašnjava, za trenera je važno da u takvim trenucima zna kako može da razgovara sa svojim igračima i zbog toga je, dodaje, važno da ih dobro poznaje.
“Mi treneri smo neko ko daje motiv igračima. I onda da li možete zamislite kad imate 80 utakmica ili više u sezoni i kad pred svaku utakmicu morate da imate neki specijalni govor. Pričate jednom ili trojici, ali zapravo pričate celom timu, znate ko su vođe i koga treba da bocnete, koga treba da isprovocirate itd. I onda naravno da ne možete to stano da radite na isti način. Specijalni stvari se čuvaju za specijalne utakmice”, dodaje.
Jednom je, priseća se, u nedostatku ideja imao suprotan pristup.
“U Fenerbahčeu sam bio tada. Ostao sam da sedim na klupi, loše smo igrali. Pitaju me – treneru, šta se dešava. Ja kažem: “ne, što, a što moram ja da motivišem stano sve vas”? I onda je pametni Điđi Datome, koji je to video, otišao kod svih igrača i na kraju su oni prišli meni, da mene motivišu. Znači, sve je obrnuto. I to je bilo simpatično i okej je bilo”, kaže Obradović.
Originalni članak: Euronews.rs