Penjaroja posle Pariza: pobeda koju je donela odbrana i loša tri minuta koja se ne smeju ponoviti

Partizan je stigao do prve gostujuće pobede u ovoj sezoni Evrolige, ali je španski trener crno-belih odmah pokazao gde gleda: ne u rezultat, nego u prva tri-četiri minuta u kojima njegova ekipa nije bila na nivou takmičenja. To što je posle toga usledila kontrola ritma i pobeda ne znači da je uvodni deo utakmice nebitan. Znači da je Partizan ovog puta imao vremena i snage da ga popravi.

Tri minuta koja Penjaroja neće da zaboravi

Prvi utisak posle svake pobede na strani u Evroligi je olakšanje. Kod Penjaroje je bio drugačiji.

“Srećan sam zbog važne pobede za nas, prve na gostovanju. Posebno sam zadovoljan jer je tim veoma dobro odreagovao nakon prva tri-četiri minuta utakmice. Mislim da tada nismo igrali sa energijom sa kojom moramo da se takmičimo protiv Pariza, ali nakon toga smo zaigrali sa mnogo više energije, bili smo pažljivi i na kraju mislim da smo kontrolisali ritam utakmice”, rekao je trener Partizana.

To je izjava trenera koji ne dozvoljava sebi luksuz da posle pobede zaboravi šta ga je nervirano u prvom kvartalu. Reakcija je bila dobra, ali podatak da je Partizan protiv ekipe kakva je Pariz mogao da uđe u utakmicu bez potrebne energije nije detalj koji se lako pušta. Protiv drugog rivala isti taj uvod mogao je da košta mnogo više.

Poruka koja je došla odmah posle toga rečito govori šta je Penjaroja video kao rešenje: “Moramo da igramo zajedno, nebitno da li neko igra jedan ili pet minuta.” U prevodu, individualni pristupi u napadu ili odbrani protiv brzog i talentovanog Pariza jednostavno nisu opcija.

Odbrana kao poluga, ne kao floskula

Partizan je izgubljene lopte pretvorio u glavno oružje. Pariz je imao 21 izgubljenu loptu, crno-beli 14 ukradenih. To nije statistika koja se dogodi slučajno, to je efekat plana.

“Pariz ima veoma talentovane igrače, posebno Hifija, Etjena i Vorena, i nije ih lako kontrolisati. Zato je za nas bilo veoma važno da igramo zajedno u odbrani i veoma smo srećni zbog načina na koji smo to uradili. Oni su imali 21 izgubljenu loptu, a mi smo imali 14 ukradenih, što je veoma važno za nas”, istakao je Penjaroja.

Ono što se ovde vidi je jasan taktički okvir. Trener imenuje trojicu igrača koje treba usporiti, priznaje njihov kvalitet i onda pokazuje kako je odgovor kolektivan, ne individualan. To je razlika između tima koji reaguje i tima koji se nada. Partizan je ovog puta reagovao.

Navijači u Parizu i jedna rečenica koja nije samo protokol

Kad ga je pitanje odvelo na navijače, Penjaroja je ušao u teren koji su strani treneri u Humskoj i van nje već upoznali.

“To je veoma važno. Imam sreće, jer je veliko iskustvo biti trener Partizana. Prošle sezone slična situacija je bila u Parizu. Imamo najvažnije navijače, ne samo u Evropi, već na svetu”, poručio je španski stručnjak.

Ovakve rečenice zvuče kao komplimenti iz protokola, ali u Penjarojinom slučaju imaju istorijski trag. On već drugu sezonu vodi Partizan i ne otkriva navijače prvi put. Kada trener sa evropskim iskustvom kaže da su navijači kluba koji trenira najvažniji na svetu, to je istovremeno i priznanje i pritisak. Priznanje jer je iskreno, pritisak jer takva podrška podrazumeva da tim ne sme da igra tri minuta bez energije.

Šta ova pobeda jeste, a šta još nije

Prva gostujuća pobeda u sezoni je važan psihološki bod. Partizan je pokazao da može da odgovori posle lošeg uvoda, da kroz odbranu preuzme ritam i da igra koju traži trener funkcioniše kada je ceo tim uključen. Sve su to konkretni dobici, ne fraze.

Ali ista ta pobeda otvara i jedno urednički pošteno pitanje. Ako je za korekciju bilo potrebno tri-četiri minuta protiv Pariza, koliki bi ceh Partizan platio protiv ekipe koja u tom periodu pravi veću razliku i ne dozvoljava kontru. Penjaroja je verovatno na to mislio kada je posle pobede ostao skoncentrisan na loš početak, umesto na priču o preokretu.

Zato ovaj trijumf treba uzeti onako kako ga i sam trener uzima: kao dobar znak, ne kao dokaz. Partizan je u Parizu potvrdio da zna kako se igra zajedno kada mora. Sledeći korak je da to počne odmah, a ne posle prvih uzbuna.