IDENTITET NA PRODAJU? Novica ogolio sujetu stranaca: U Partizanu se ne prolazi bez „dobar dan“!

Piše: Volimpartizan.rs

Novica Veličković je u podkastu „6.75 Range“ rekao nešto što u Partizanu boli više nego bilo koja obična kritika igre: da pojedini strani igrači prolaze pored njega bez pozdrava, kao pored slučajnog prolaznika. To nije sitnica, niti priča za salonsko zgražavanje. To je tema identiteta. Jer kada nekadašnji kapiten, čovek koji je deset godina krvario za taj klub i prošao sve mlađe kategorije, postane nevidljiv u sopstvenoj kući, onda problem nije u bontonu. Problem je u tome kako deo svlačionice razume mesto na kojem zarađuje hleb.

U Partizanu je oduvek bilo mesta za velike strance. Bilo je i za one koji nikada neće postati deo klupske memorije. Razlika između te dve vrste igrača ne meri se samo poenima i ugovorima. Nekad se meri upravo u tom „dobar dan“.

Nije problem pozdrav, nego odnos prema grbu

Veličković nije govorio iz sujete, niti je tražio da mu se neko klanja zato što je legenda kluba. Upravo suprotno, njegova poruka je bila otrežnjujuće bolna jer pokazuje manjak elementarnog interesovanja za sredinu u kojoj se nalaze. Rekao je:

„Koliko mene ljudi zna? Prošle godine jedan igrač da je prošao pored mene i da se javio. Znaš ko se javio? Nik Kalates, jer sam igrao protiv njega. Znao me je Kevin Panter, znao me je Matijas Lesor… Sve ovo ostalo… Ja ni ne očekujem da me znaju, uopšte ne živim od toga da mi se jave, ali prođu pored mene… Ja sam deset godina igrao za taj klub, prošao mlađe kategorije. Hoću da ti kažem, to prolazi, to ide, ni dobar dan da ti kaže… Jer sam ja jedan visoki čovek koji tu kao nešto radi“.

U toj izjavi nema potrebe za prevodom. Niko od stranaca nije dužan da zna svaku sezonu Partizanove istorije napamet, ali minimum poštovanja prema ljudima koji su sinonim borbe u svetom dresu ne bi smeo da bude stvar izbora.

Teško je ne primetiti obrazac. Kad neko dođe u Partizan i prema svemu oko sebe se ponaša kao da je stigao na usputnu stanicu, onda je jasno da mu je dres samo radna uniforma. A Partizan nikada nije bio klub koji može dugo da živi na čistom profesionalizmu bez emocije i identiteta. U Areni se vrlo brzo prepozna ko je došao da odradi sezonu, a ko je razumeo težinu grba koji nosi.

Panter i Lesor su dokaz da pasoš nije opravdanje

Važno je da se ova tema ne pročita pogrešno. Ovo nije tekst protiv stranaca – to bi bilo i lenjo i netačno. Sam Veličković je naveo Kevina Pantera i Matijasa Lesora kao ljude koji su ga znali i poštovali. Dakle, nije problem u pasošu. Problem je u egu i sujeti onih koji misle da istorija počinje od njihovog potpisa.

Partizan je imao strane igrače koji su razumeli klub bolje od mnogih domaćih „prolaznika“. Imao je i one koji su došli sa većim egom nego učinkom. Sujeta u Partizanu izgleda još ružnije nego drugde, jer je ovaj klub navikao da poštuje ožiljke više nego pozu.

Nije problem ako stranac ne prepozna svaku legendu na hodniku. Problem je ako ga ne zanima da sazna ko su ljudi koji su gradili instituciju u kojoj on danas igra. To je razlika između košarkaša koji nosi dres i čoveka koji ga je samo zadužio. Aplauz se dobija za poen, ali se poštovanje zaslužuje odnosom.

Vanja Marinković i nepravda koju domaći prvi osete

Veličković je posebno stao u zaštitu Vanje Marinkovića, otvorivši širu temu o tome zašto domaći igrači u Partizanu često prvi trpe najveći pritisak kad stvari krenu loše.

„Onda doživimo da domaći igrači trpe toliki pritisak“, zaključio je Veličković.

To je možda i najteži deo ove dijagnoze. Naopako je kada „deca Partizana“ nose sav emocionalni i rezultatski ceh, dok pojedini stranci prolaze kroz klub sa distancom, egom i manjkom osnovnog poštovanja. Domaći igrač u Partizanu ne nosi samo svoju formu – on nosi očekivanja tribina i istoriju kluba koju živi od detinjstva.

Novica Veličković nije ovde otvorio pitanje lepog ponašanja, već pitanje karaktera. Klub koji prestane da prepoznaje svoje ljude i dopusti sujeti da zameni identitet, polako počinje da gubi ono što ga čini posebnim. Partizan ne sme postati samo usputna adresa za one kojima je „dobar dan“ legedama pretežak napor.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11