Donedavni reprezentativac Izraela i fudbaler koji je neretko nosio kapitensku traku Partizana Bibars Natho, počinje svoju petu takmičarsku godinu u dresu kluba iz Humske.
Danas, 35-godišnjak, svestan situacije i težine trenutka u kojoj se nalazi Partizan, razgovor za TV Arena sport, na Pohorju, govori ovako:
“Počinjem petu sezonu u Partizanu. Uvek mi je prva želja da budem zdrav. Ljudi često vole da pričaju o godinama, ali, kada pogledate brojke one ne greše. Mislim da sam imao dobru statistiku prethodne sezone. Ako se budem osećao kao što se osećam sada, onda verujem da ću imati još jednu dobru sezonu”.
Tim je promenjen u odnosu na prethodnu sezonu. Kako gledate na odlaske i dolaske iz Partizana?
“Napravili smo mnogo promena ove sezone. Bitni igrači su nas napustili, nosioci igre, ali su neki momci i došli. Mora da se radi naporno kako bismo bili bolji nego prošle godine, što je imperativ. Imamo mnogo mladih igrača kojima moramo da pomognemo”.
Kao što ste rekli, Partizan ima mnogo mladih igrača. Takav potez je uvek težak, a deluje da Vi, kao najiskusniji, imate posebnu ulogu?
“To je život u Partizanu. Trenutak je takav da moramo da koristimo mlade igrače i da se oslonimo na njih. Ponekad je teško, jer je situacija takva i postoji mnogo pritiska. Ali, sa druge strane, svi mladi sada imaju veliku priliku za sebe i svoju karijeru.
Srećan sam zbog Rikarda, ali tužan što nije više sa nama
Klub je napustio Rikardo Gomeš. Deluje da je Vama taj odlazak pao poprilično teško?
“Rikardo je bio najbolji strelac proteklih sezona i naravno da je to najveći gubitak. Bio je uvek jedan od najboljih u ekipi. Naravno, prvo nam nedostaje kao igrač, ali i kao osoba, jer je Riki sjajan momak. Proveo sam sa njim više vremena nego sa suprugom. Odradimo trening, pa odemo da odvedemo decu na trening, zatim odemo da pojedemo nešto i bilo je dana kada smo po ceo dan bili zajedno. Tokom karijere, nemate mnogo puta priliku da upoznate prijatelje za ceo život. Naravno, u klubovima uvek steknete prijatelje, drugare, ali, sa Rikardom je prijateljstvo iskreno i ponosan sam na to. Za mene će biti teško ovde bez njega, ali, ako pogledate iz njegove perspektive, izuzetno sam srećan. Mislim da je dobio izuzetno dobar ugovor, što je dobro i za njega i za porodicu. Srećan sam, iako pomalo i tužan, zbog njega”.
Prethodne sezone se dogodilo, ono što je za mnoge delovalo kao nemoguće, da je Natho promašio penal. Kako gledate na taj detalj?
“Što se penala tiče, uvek sam govorio da neće promašiti samo onaj koji ne šutira. Onaj ko uzme loptu da šutne, taj će, kad-tad, promašiti. Srećan sam jer sam imao izuzetno dugačku seriju penala koje nisam promašio. Ali, to je fudbal, život. Uvek iz takvih situacija pokušavam da učim i izađem bolji i jači iz toga”.
Mladim igračima je danas lakše
Priseća se Natho, uz osmeh, kako je izgledala promena u Hapolu iz Tel Aviva kada je iz omladinaca ulazio u prvi tim.
“Kada sam ja počinjao sa seniorima, nekada je bilo nezamislivo da uopšte razgovarate, sedite tokom ručka za istim stolom sa starijim igračima. Na treningu, ako smo trčali, nismo smeli da budemo ispred njih. Verujte mi, sada je potpuno drugačije nego kada sam ja ulazio u prvi tim. Sa svim mladim igračima Partizana lepo komuniciram, pričamo, šalimo se, opuštam ih”.
Prožima se, u Sloveniji, ali i Srbiji, pitanje među navijačima Partizana, ko će biti kapiten naredne sezone. Imali ste traku, trener je rekao da želi domaćeg igrača za kapitena. Da li ste razgovarali o tome?
“Klub i trener znaju šta mislim, rekao sam im. Ovde sam četiri godine i mislim da sam zaslužio da budem kapiten. Dao sam mnogo klubu, ali, ja ne mogu da uradim više. Znaju moje mišljenje, a na treneru i klubu je da odluče”.
Nedavno ste završili reprezentativnu karijeru. Teška, ali ispravna odluka?
“Tokom karijere sam uvek razmišljao da sa reprezentacijom završim kada budem imao 32-33 godine. Fudbal je napredovao, igra se, gotovo, uvek! Nemate dovoljno vremena za odmor, ne pamtim kada sam sa porodicom imao priliku da imamo zajednički odmor i to su sve stvari koje su bitne. Tokom čitave karijere sam igrao dva puta nedeljno. Eto, sa 35 godina sam se oprostio i mislim da je to dobra odluka. Želim da se posvetim još više sebi, klubu, karijeri jer želim da igram i dalje”.
Crvenu zvezdu su pojačali Vaši sunarodnici Bahar i Glazer. Da li ste se čuli sa njima i ako jeste, šta ste im rekli?
Imam sjajan odnos sa njima, pogotovo sa Glazerom, koji je deo reprezentacije. Često pričamo. Poznajem i Bahara i njegov stručni štab, izuzetno su dobri. Naravno, sada im ne mogu poželeti mnogo sreće, već ću to ostaviti za sebe i svoju ekipu kada budemo igrali protiv njih”.
Sezona iza kluba je svima za zaborav. Šta se desilo da Partizan na kraju završi kao četvrti?
“Uvek sam bio iskren. Možete to voleti ili ne. Ne želim da lažem sebe ili naše navijače. Svi znaju u kakvoj smo situaciji. Naravno, nakon izuzetno loše sezone, Partizan ne sme da prihvati još jednu takvu godinu. To je suština. Ovo je izuzetno veliki klub. Jeste prethodne sezone bila velika želja da završimo na drugom mestu, ali nismo uspeli. Mnogo toga se dogodilo. Počeli smo sa novim trenerom, nismo imali dovoljno igrača na pripremama, pa je bilo potrebno vreme da se prilagodimo na novi sistem. I onda, jedan poraz za sobom vuče veliki pritisak. Međutim, videli ste, izvukli smo se iz toga, krajem kalendarske godine zaigrali izuzetno dobro, dva puta smo dobili Keln, bili jako dobri protiv Nice. Ali, na kraju ipak nismo završili dobro”.
Koliko je to uticalo na Vas, raspoloženje, život?
“Ovo što ću reći verujem da je najbolji odgovor na to pitanje. Deca su me često pitala prethodne sezone da izađemo napolje i igramo fudbal. Odgovor je bio kratak – ne mogu danas. Nikada nisam želeo da vide koliko me je sramota zbog razultata. Nisam želeo da me ljudi vide. Nikada nisam imao problema, naravno. Navijači? Uvek sam imao sjajan odnos sa njima. Pišu mi, priđu, uvek kažu reči podrške i zahvalan sam na tome”.
Nedostaje nam podrška navijača
Rezultati u večitim derbijima, igra, često pokazuju da ne zaostajete za najvećim rivalom. Bili ste konkurentni, neretko i bolji u tim utakmicama?
“Ovde sam četiri godine i mislim da smo imali samo jedan derbi da je Zvezda zaista bila bolja. To je ovde prosto tako, tabela, kada pogledate bodove, pokazuje drugačije, da smo mnogo daleko u odnosu na njih. U utakmicama, u derbiju, to zaista nije tako. Mi smo ti koji moramo da se koncentrišemo samo na sebe. Uvek”.
Sa reprezentacijom sam pobio mnoge mitove
Da li si zadovoljan svojom reprezentativnom karijerom?
„Imao sam veliki san da se sa Izraelom kvalifikujem na veliko takmičenje. Nažalost, nismo uspeli. Međutim, izuzetno sam ponosan na vreme provedeno u reprzentaciji. Došao sam do toga da pobijem mitove, s obzirom na to da sam postao prvi igrač muslimanske veroispovesti koji je bio kapiten što je, verujem da i samo znate, velika stvar. Ko živi u Izraelu, zna koliko je to nešto posebno. Zaista je bio prelep osećaj biti deo nacionalnog tima tih 14 godina“
Često ste gledali utakmice košarkaškog kluba. Kada vidite atmosferu u Areni, nedostaju li vam navijači?
“Jedan od najtežih osećaja koje sam imao u prethodne četiri sezone je gledati koliko ljudi i kako navijaju prošle godine na košarci za Partizan. Kada imate navijače kao Partizanove, to mora da bude najjača stvar koja će vas gurati tokom utakmice. Igrači tada igraju sigurno, 15% bolje. Deca me ponovo pitaju zbog čega ovi navijači ne dolaze na fudbal… Nemam odgovor. Osećam se kao da mi je neko zario nož u srce. Kada pogledate i setite se derbija, utakmice protiv Mančester junajteda, sigurno možemo da govorimo o tome koliko su dobri navijači Partizana. Nedostaju nam, potrebni su nam. Mislim da će sada sagledati situaciju, da nije dobar momenat i da nam je potrebna pomoć”.
Kada smo kod košarke, družite se često sa Jamom Madarom. Možete li nam otkriti, ostaje li u Partizanu?
“Imam informaciju i znam mnogo toga, ali… Mislim da znam šta će se dogovoriti. Naravno, želim da ostane. On prvo mora da se sedne sa klubom i trenerom, prema kome ima izuzetno poštovanje. Svi igrači posle onakve sezone imaju izuzetne ponude. Srećan sam jer je nekoliko igrača odlučilo da ostane i nada se da je sledeći upravo Jam Madar”.
Kako biste opisali odnos sa njim?
“Kada ga gledam na TV i ovako, on je zaista mnogo mlad. Mogu da mu budem otac, moj sin je skoro kao on. Ali, zaista je sjajan! I on i njegova devojka. Moja supruga i ona često provode vreme zajedno i voleo bih da ostane, da bismo mogli i da nastavimo da se porodično družimo“, završava priču Natho.
Originalni tekst TV Arena sport.com