Protiv Trakaija, a za plasman u drugo kolo kvalifikacija, za poboljšanje utiska, za smirivanje navijača i za, dugoročno posmatrano, ogroman napredak na UEFA rang listi. Ne igra Partizan samo za eliminiciju litvanskog predstanvika, već bi mu još jedna pobeda na putu ka Ligi Evrope donela dobre šanse da se bori za status najbolje plasiranog tima iz regiona na tablicama Evropske kuće fudbala i – što je posebno interesantno – pokušaj da sebe pozicionira tamo gde nikad nije bio.
Crno-beli su trenutno 76. klub na UEFA rang listi. Počeli su sezonu kao 78, a već su napredovali za dva mesta pobedama u prva tri meča. Poslednji put su ovako visoko bili plasirani još leta 2005. kad im se „crtalo“ da se trijumfom nad Artmedijom odlepe od svih klubova regiona i postave granice, ali su ih poraz na penale od Slovaka i kasniji krah u revanšu sa Makabijem iz Petah Tikve vratili nekoliko koraka unazad, što je moralo da se popravlja u međuvremenu. I evo, tek sad, 13 godina kasnije, Parni valjak ima šansu da ne samo izjednači, nego i prestigne sopstveni rekord.
O čemu je reč?
Prvo, aktuelna evropska sezona – u kojoj je dosad zabeležio tri pobede iz isto toliko utakmica i to bez primljenog gola – ulazi u petogodišnji obračun UEFA koeficijenta. Iz njega je ispala sezona 2013/2014, kad je sa Vukom Rašovićem na klupi izborena samo jedna pobeda u četiri meča, a put završen neslavnom eliminacijom od Tuna. Zato se u obračunu koeficijenta, važnog za određivanje statusa pri narednim žrebovima evro-kupova, poništava pomenuta, a ulazi aktuelna sezona. „Lutajuća“, jer je tek počela, njen konačan izgled biće poznat sledećeg leta, ali već sad je jasno da je Partizan dobio koeficijent 1,500 (koliko je imao kod Rašovića, razlika je u drugačijem načinu bodovanja), ali i da bi pobedom u Viljnusu ili bilo kakvom eliminacijom Trakaija osigurao još dva meča (sa boljim iz duela AIK – Nordsjeland) i dobio priliku da ojača položaj na UEFA listi.
A on je samo jednom, za poslednje 22 godine, od ukidanja sankcija, bio ovako dobar. Reč je o pomentoj 2005. godini, što je direktna posledica učešća u grupnoj fazi Lige šampiona (2003) i UEFA Lige Evrope (2004). To 76. mesto ostalo je ideal crno-belima. Težili su mu, ali su imali poteškoće u vidu huliganskog ispada u Mostaru (2007), neuspeha protiv Šamroka (2011), Tuna (2013) i Zaglebja (2016), promene načina bodovnja, međutim, ove sezone bi mogli da nadmaše sebe.
Za to su najviše zaslužna tri plasmana u grupnu fazu Lige Evrope (sa Markom Nikolićem u ulozi šefa struke 2014, pod komandnom palicom Zorana Milinkovića 2015. i lanjski uspeh sa Miroslavom Đukićem u glavnoj ulozi), a ako bi se posle Trakaija prošla i nareda dva rivala procene stručnjaka su da bi plasmanom u drugo po vrednosti UEFA takmičenje Partizan napredovao za sedam do osam pozicija.
Eventualno ponovljenim prošlosezonskim bilasnom u grupi (po dve pobede, remija i poraza) bi skočio i desetak mesta. Možda prestigao Dinamo iz Zagreba i Maribor i postao najbolji klub iz regiona, iako su Hrvati i Slovenci godinama bili nedostižnih i smenjivali se u toj ulozi.
Zato bi za Partizan bilo dobro da eliminiše Trakai. Ako u tome, nekim slučajem, ne uspe, ostao bi mu dosad osvojen bod i po. Prođe li dalje, prema očekivanjima, onda će mu u koloni za ovu sezonu pisati 2.000, ako bude bolji od pobednika domeča AIK – Nordsjeland mogao bi da računa na još pola boda (dakle, 2,500), a bude li uspešani u plej-ofu čak 3.000.
U ovom trenutku crno-beli imaju koeficijent 17.000. A ako uđu u grupe imaće 18.500 i taj status bi ih čekao sve vreme dok tamo ne zabeleže tri UEFA boda. Pobeda vredi dva, a remi jedan. Tek posle toga bi im svaki nerešen ishod u grupi doneo dodatni poen, a pobeda dva. Čisto pretpostvke radi, pod uslovom da ponove ono od minule jeseni (bilans 2-2-2 u grupi) imali bi koeficijent 21.500, sigurno bi preskočili španske klubove Sosijedad, Betis i Seltu i prvi put posle raspada SFRJ ušli među 70. najboljih u Evropi. Što niko u Srbiji nije uradio.
Valja se pomučiti, jer ovo danas u Viljnusu predstavlja ulaganje u naredne kvalifikacione cikluse. Kao što su radili Marko Nikolić (2014/2015), Zoran Milinković (2015/2016) i sam Miroslav Đukić(2017/2018).
