Usponi i padovi prate karijeru svakog trenera, a to je na svojoj koži najbolje osetio Miroslav Nikolić. Prošla sezona sa Dinamikom je bila odlična. Usledilo je srebro sa desetkovanom reprezentacijom Srbije na Evropskom prvenstvu u Istanbulu, a onda neuspeh na klupi crno-belih.
Kako Muta gleda na sve to sa ove vremenske distance, bilo je naše prvo pitanje?
– Napravio sam školu košarke, sa Veljom Jojićem, vlasnikom KK Dinamik, organizovao klub, za tri godine smo došli do ABA druge lige. Imali smo plan i sistem, za kadete, juniore, omladince i seniore, tako da mladi imaju gde da se razigravaju. Pravili smo igrače. Koncepcija se poremetila kada sam otišao u Partizan na ekskurziju i povukao za sobom Čakarevića, Gavrilovića i Stevanovića, tako da sam poremetio neki red Dinamika, gde se mirno radilo, bez opterećenja rezultatima – u dahu će Muta Nikolić za Blicsport.
U Humsku ste se vratili posle 19 godina i proveli pet meseci?
– Otišao sam iz Partizana onako kako sam i došao – tiho. Nisu imali strpljenja za koncept sa mladim igračima. Nisam hteo iskusne, kojima ćemo posle da dugujemo, imali smo mali budžet, dok nije došao predsednik Ostoja Mijailović. Tada su i apetiti porasli. Napravio sam najjeftiniju ekipu, od najboljih domaćih igrača. Doveo sam Gosa i Milera, dva izuzetna plejmejkera, kako bi te mlade igrače, poput Pecarskog, razigravali. Mislim da će taj tim moći da uđe u četiri u ABA, neće morati da se muče. U Evropi nismo imali šta da tražimo. Ekipe su kvalitetnije, iskusnije, duže su zajedno, dok smo mi letos doveli 10 igrača. Većina nikada nije igrala ni ABA ligu, a meni se „kidala glava“ jer se od njih tražilo nešto u Evropi. Svestan sam toga. Nije mi krivo. Volim Partizan. Dao sam svoj maksimum. Nisu imali strpljenja, nisam ostvario hemiju sa navijačima i sa upravom, otišao sam.
Kajete li se zbog dolaska u Partizan? Stavili ste svoj ugled na kocku u teškom trenutku za klub?
– Isto bih ponovo uradio. Partizan je veliki klub, institucija. Uželeo sam se velikih utakmica, mislio sam da je pravi trenutak za mene, da dignem Partizan i napravim uspeh. Neke igrače sam afirmisao, neki će tek da se afirmišu jer nijedan igrač 2000. godište ne igra 20 minuta u Evrokupu sem kod mene. Ne kajem se. Nije bilo strpljenja. Očigledno nije ta sredina bila za mene.
Da li biste nešto drugačije uradili u Partizanu kada biste mogli da se vratite unazad?
– Ne bih forsirao mlade. Doveo bih pet starijih igrača da bih se zaštitio.
