Povratnik u Humsku, pošto se posle povrede priključio drugovima, analizira Partizanova dva poslednje meča
Potez Partizanovog rukovodstva da, naravno – na mig trenera Aleksandra Stanojevića, u finišu prelaznog roka u crno-belo jato posle šest i po godina, pritom – u naponu snage, vrati Miloša Jojića, naišao je na opšte simpatije navijača, kako i ne bi – popularni Zeka golom Crvenoj zvezdi za titulu 2013. za vjeki vjekov uselio se u srca Grobara.
Međutim, neumornom vezisti, s biografijom prožetom i klubovima poput – Borusije Dortmund, Kelna, Bašakšehira i Volfsbergera, već na početku dogodio se peh, nije stigao pošteno ni da se zalaufa, kako on zna, kad… Povreda!
Ali, zaljubljenike u crno-belo u sredu je razgalila vest: „Zemunelom” su zašpartali Žan Kristof Bajbek, Sejduba Suma i – Miloš Jojić!
– Vratio sam se posle dve nedelje – ne skriva osmeh crno-beli odlikaš iz čuvene „klase 1992”.
Kad dođe utakmica… Miloš drži palčeve saigračima iz tunela, ili, s tribine…
– Bilo mi je izuzetno teško, u smislu da si tu, da si deo tima i da ne možeš da im pomogneš. Ako izuzmemo utakmicu u Nišu, odradili su dobar posao. Partizan u poslednja dva meča igra bolje.
Crno-beli, pod komandom Aleksandra Stanojevića, prave tim za budućnost i, shodno vapaju armije navijača, vraćanje trofeja u Humsku.
– Jeste, dolaskom novog trenera – tu su i novi zahtevi. U ekipi ima i novih lica, nije lako, za svaku promenu potrebni su strpljenje, naporan rad. Na pravom smo putu da vratimo Partizan gde mu je mesto.
Tekst Sportski žurnal
