Priča sa stamenim Cetinjaninom je opet aktuelna. Partizan traži centra, a crnogorski teškaš još uvek nema klub. Jako je teško doći do konkretne i pouzdane informacije, ali je doba godine Partizanov saveznik, definitivno. Vreme prolazi, a ponuda po Vladovom ukusu nema pa nema. Partizan čeka svoju priliku i veliki su izgledi da je uskoro i dočeka.
Bez kluba je još uvek i Milenko Tepić, ali Džikić za sada nema aspiracije ka dovođenju pouzdanog reprezentativca. Ne treba pominjati, koliko bi Tepić značio za ovu ekipu, koliko bi ubrzao protok lopte u napadu, u odnosu na egoistički nastrojenog Hečera. Očigledno, Džikić ima drugačije mišljenje. Partizan bi sa Milenkom Tepićem dobio sigurnost i stabilnost u napadu i podigao odbranu na mnogo viši nivo. Međutim, ovaj transfer nije ni na vidiku, iz više razloga. Pre svega, Milenku se duguje novac iz obe njegove prethodne epizode u Partizanu, i bilo bi prilično nemoralno ponovo ga zvati, a već mu se duguju ozbiljne sume novca. S druge strane, Milenko je pravi gospodin i izgrađena osoba i sa priličnom indignacijom gleda na mulj u kome se nalazi srpska košarka, pa je pitanje da li bi i želeo da opet igra za Partizan i učestvuje u svinjcu koji ovde generišu Nebojša Čović, Dragan Đilas i njihovi sateliti.
Prava je šteta što mi simpatizeri ne možemo da umesto Džikića sastavljamo tim, pa da gledamo Milenka Tepića i Sašu Pavlovića u Partizanu. Partizanovi rezultati će svakako biti šareni, onda bi bar bilo lepo da gledamo u Partizanovom dresu ljude koje volimo.
