Niko nije verovao, osim njih: Milan Roganović simbol sazrevanja najmlađeg Partizana
Niko nije verovao, osim njih. Niko im nije bio veći protivnik od njih samih. I uspeli su. Pobedili su sebe, a zatim i rivale. Spoticali se, kašljucali, povremeno delovali kao da će izgubiti korak – samo da bi ga ponovo uhvatili i na kraju zgrabili prvo mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige po završetku jesenjeg dela šampionata.
Tako je izgledala polusezona jednog od najmlađih timova u istoriji Partizana. Za nekoga sve – za svakog ponešto.
Može se govoriti o vanserijskom kvalitetu Jovana Miloševića, o uticaju Ognjena Ugrešića i Vanje Dragojevića, o velikom iskoraku Nikole Simića ili džokeru Andreju Kostiću. Ali ako nečija igra mora pod posebnu lupu, onda su to izdanja Milana Roganovića.
Rođeni Zećanin ne igra kao momak rođen 2005. godine, već kao da iza sebe ima deceniju seniorske karijere. Postao je nezamenjiv. Sa 2.198 odigranih minuta – najviše u timu – Roganović je dokaz da se u ovom Partizanu zna ko nosi odgovornost. Napad se može prilagođavati, vezni red rotirati, ali desni bok ima svog vlasnika. Broj 30 i tačka.
Biće Roganović opet uz aut-liniju i protiv IMT-a u Loznici (18.00), kao jedan od glavnih aduta Nenada Stojakovića u nameri da se jesen zaključi pobedom. U razgovoru za Mozzart Sport, reprezentativac Crne Gore dao je svoj sud o polusezoni.
„Što se bodova tiče, mogli smo da imamo i veću prednost. Isto tako, Crvena zvezda je mogla da iskoristi neke naše kikseve. Ipak, zadovoljni smo. Sve se brzo desilo – do juče smo bili omladinci, a danas igramo seniorski fudbal za Partizan. To doživljavamo kao veliku priliku i moramo da je iskoristimo.“
Evropski mečevi ostavili su poseban trag.
„Najviše ću pamtiti Hibernijan. Odigrali smo dobar dvomeč, pokazali karakter. U revanšu smo bili bolji i sa igračem manje. Žao mi je tog meča u Edinburgu. Da smo otišli u penale – ko zna.“
Pred taj duel izgovorio je rečenicu koja je oslikala mentalitet ove generacije: „Makar da damo sedam golova, nećemo stati.“
„Od nas se očekuje brz, napadački fudbal. Ne bukvalno sedam golova, ali da ne posustajemo. I kad vodimo, želimo još. Znamo koji grb nosimo.“
Skepsa s početka sezone nije ga dotakla.
„Nije mi smetalo. Ovde smo da branimo Partizan. Mladi smo, ali svesni da možemo da pružimo ono što klub traži. Na proleće nas čeka još teža borba – tada će se videti ko je ko.“
Optimizam se ponovo vratio u Humsku, a pobede se proslavljaju zajedno.
„Glavni di-džej je Vanja Dragojević“, kaže uz osmeh. „Znamo da uživamo u pobedama. Živimo Partizan.“
Veza sa Nenadom Stojakovićem traje godinama.
„Bio je tu od mog dolaska iz Zete. Prebacio me je sa zadnjeg veznog na desnog beka. Mnogo mi je pomogao, kao i Miroslav Vulićević. Ima još prostora za napredak – na meni je da ga iskoristim.“
Ako je suditi po jeseni – Partizan na tom putu ima pouzdanog vodiča uz desnu liniju.
🖤 CRNO-BELA LJUBAV NIKAD NE PRESTAJE. Piše: Volimpartizan.rs
